Umetnost koja ukazuje na klimatske promene

Multimedijalna naučno-umetnička izložba „Black Carbon” (Blek karbon), autorski projekat dr Jasne Jovanov i dr Ane Novakov, posle prikazivanja u „Parobrodu” u Beogradu tokom avgusta, seli se u Sombor, gde će biti otvorena večeras u 20 časova u Galeriji KC „Laza Kostić”. Termin „blek karbon“ (crni ugljenik ili čađ) je osamdesetih godina prošlog veka odredio srpsko-američki fizičar Tihomir Novakov (1929–2015), inače otac Ane Novakov. Naziv se odnosi na količinu sunčeve svetlosti koju apsorbuju čestice nastale nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva u našem okruženju i koja predstavlja glavni sastojak čađi i uzrok je negativnog uticaja na okolinu. „Blek karbon” je tema postavke, kao inovativnog naučno-umetničkog projekta, koji koristi umetnost kako bi ukazli na globalne klimatske promene. Obuhvata radove koji su zasnovani na reakcijama čula, a uključuju dela vizuelne, audio, taktilne i olfaktorne umetnosti.

Tihomir Novakov, fizičar (Foto porodična arhiva)

U izložbu „Blek karbon: nauka, umetnost i čovekova sredina” uključeni su radovi trinaestoro internacionalnih umetnika koji stvaraju u različitim medijima, individualna ostvarenja ili kao kreativne grupe. Polazište za njihova dela u oblasti digitalne umetnosti, fotografije, filma, slikarstva, grafike predstavlja rad Tihomira Novakova. U pripremi izložbe je učestvovala i grupa američkih fizičara. Pored autora iz Srbije – Snežane Petrović, umetničke grupe MPart i Đorđa Makovića, svoje interpretacije o crnom ugljeniku prikazaće i češko-srpski kreativni par Biljana Golubović i Dragan Dragin, norveški umetnički par Bul.Miletić, kao i američki autori Ron Hat, Snežana Sarasvati Petrović, Džastin Brajs Gargalja.

‒ Čini mi se da je izložba u Beogradu održana u avgustu došla u pravom trenutku, kada su zagađenje životne sredine i njegov uticaj na klimatske promene postali aktuelna tema. Ne znaju svi šta predstavlja čestica PM 2.5, ali vrlo dobro osećamo kako nas u zimskim danima guši i muti nam vidik pretvarajući vazduh u sivu maglu. Jedan od ciljeva izložbe bio je i da se ukaže na problem klimatskih promena. Meni, a čini mi se i publici, prostor sa projekcijama radova učesnika izložbe, delovao je veoma upečatljivo i sugestivno, pokazujući da angažman umetnosti može da ide u više pravaca. Uverili smo se da su upravo umetnici ona snaga koja gleda ispred svog vremena. U tom procesu oblikovanja radova veliku kreativnu ulogu odigrala je Ana Novakov ‒ kaže Jasna Jovanov za „Politiku”.

Postavka će u novembru biti premeštena i u Galeriji „Kuća Vojnovića” u Inđiji. I da dodamo još nekoliko reči o fizičaru Tihomiru Novakovu, inače Somborcu, koji je doktorirao na Beogradskom univerzitetu, a postdoktorske studije završio u oblasti nuklearne fizike na Nobelovom istitutu u Švedskoj. Tokom šeste decenije 20. veka započeo je profesuru na Beogradskom univerzitetu, kao i istraživačku karijeru na Nuklearnom istitutu u Vinči. Na poziv Univeziteta u Kaliforniji u Berkliju Novakov je 1963. godine otišao u SAD gde je kao istraživač dao revolucionarni doprinos na polju proučavanja životne sredine. Jedno od njegovih otkrića je prepoznavanje klimatskih promena, kontrola vazdušnog zagađenja, globalno zagrevanje, čađ i Blek karbon. Kao počasni član SANU, kao i Akademije nauka i umetnosti Austrije, Novakov se zalagao za početak istraživanja kritičnih problema zagađenja čovekove sredine.