Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li Sarajevo razlog za razočaranje Šmitom

Incko nametnuo rešenja koja odgovaraju Bošnjacima, novi visoki predstavnik ukazuje na obespravljenost Hrvata, Srbi i dalje bez „advokata”
Бакир Изетбеговић (Фото EPA/EFE/ A. Badameh)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da li je nemački diplomata Kristijan Šmit konstatacijom da treba razumeti Hrvate zaista zadao udarac građanskoj BiH? O tome bruji javnost otkako je Šmit pre neki dan izneo konstatacije koje su za mnoge bile neočekivane, primetivši da je Sarajevo dominantno bošnjački grad i da Bošnjaci u Federaciji BiH biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. Komentariše se kako je Šmit, kog RS ne priznaje kao visokog predstavnika jer nije izabran u skladu s Dejtonskim sporazumom, prezentacijom stanja u BiH izazvao nevericu u Sarajevu, iako su tamošnji predstavnici i ranije podozrevali od bliskih veza koje Nemac ima sa Zagrebom, pa su se pribojavali „pristrasnosti” u posredovanju pri rešenju najkrupnijeg političkog izazova koji stoji pred BiH – izborne, a potom i ustavne reforme. Njegova izjava uznemirila je duhove u Sarajevu, brojni protagonisti „građanske ideje” oglašavaju se rečima razočaranja, zabrinuti da su se obistinile strepnje da bi supervizor mogao agitovati za izbornu reformu koja će, između ostalog, otkloniti diskriminaciju prema Hrvatima. Sem što je Šmit konstatovao činjenicu kojoj se ne može oponirati, da su Bošnjaci dvaput izabrali predstavnike Hrvatima, aludirajući da se u nekoj meri moraju uvažiti i zahtevi Hrvata, Šmit je prokomentarisao i stanje u Sarajevy, primetivši da je to dominantno bošnjački grad. Iako mu to verovatno nije bila namera, reči diplomate kog je Angela Merkel delegirala za službu u Sarajevu, umnogome se poklapaju s nalazima Međunarodne komisije za stradanje Srba u Sarajevu, koja je zaključila da ratna zbivanja u tom gradu, ubistva, proterivanja i brojni logori, imaju elemente genocida.

Međutim, nasuprot Šmitovim rečima, angažman međunarodnih predstavnika, to jest dela protektora koja bi mogla uslediti, kao i ona koja je već nametnuo bivši visoki predstavnik u vezi sa zabranom negiranja genocida, mogla bi na kraju možda doneti političku korist tek za dva naroda – Hrvate i Bošnjake, a Srbe ponovo ostaviti uskraćenim. U RS, naime, veruju da će Inckova rešenja u vezi sa negiranjem genocida biti korišćena u političke svrhe i da će pogodovati isključivo Bošnjacima kako bi nastavili i dalje da kinje Srpsku i na tom osnovu u narednim godinama zahtevaju političke ustupke, stvarajući o Srbima nepovoljnu sliku u svetu. Iako i bošnjačka elita zna da su Hrvatima uskraćena prava i da će u nekoj meri morati udovoljiti hrvatskim liderima koji prete bojkotom izbora, a istovremeno su svesni nerealnih zahteva o ukidanju konstitutivnosti, Šmit se zauzeo za rešenje problema majorizacije Hrvata, pa se pojavila i slutnja kako bi Srbi jedini mogli ostati bez advokata među zapadnim predstavnicima, iako su, kako ističu u Banjaluci, u periodu od kraja rata bili najviše na udaru dosadašnjih supervizora. Takav utisak provejava u delu javnosti u Srpskoj uprkos nastojanjima pojedinih sarajevskih medija da Šmitove poglede prema Sarajevu kao jednonacionalnom gradu predstave kao politiku koja će prijati ušima Milorada Dodika, lidera SNSD-a. Sarajevski portal „Istraga” saznaje detalje moguće izborne reforme, navodeći kako bi ona mogla biti delimični ustupak Hrvatima. Navodno bi supervizor mogao da nametne rešenja kojima će limitirati izbor u Predsedništvo BiH na najviše dva mandata. Budući da su Bakir Izetbegović i Željko Komšić već dva puta birani u to telo, a Dodik i Čović samo po jednom, takvo bi rešenje navodno moglo biti prihvaćeno kod Srba i Hrvata, ali bi problem mogao nastati u njegovoj retroaktivnoj primeni. Ovaj portal iznosi saznanja kako se Berlin protivio Inckovom nametanju zakona o negiranju genocida i da je nemačka ambasadorka u Sarajevu lobirala da on ne bude nametnut. No, čak i ukoliko se takva saznanja ispostave kao tačna, teško da će to srpskim predstavnicima biti dovoljna uteha i razlog da prekinu s bojkotom odlučivanja u zajedničkim organima BiH. U Predsedništvu BiH, Savetu ministara BiH i parlamentu BiH nije moguće doneti nijednu odluku jer srpski predstavnici, vlast i opozicija, zahtevaju vraćanje supervizora u dejtonska ovlašćenja, pod pretnjom i mirne disolucije ukoliko se dugoročno bude odbijao domaći razgovor o budućnosti zemlje, koju treba privesti slovu Dejtona. Mirna podela, naime, termin je koji se pomenuo u navodnom slovenačkom „non-pejperu”, a o toj mogućnosti interesovao se prethodno i Borut Pahor prilikom posete Sarajevu. „Jedini zakon ili odluka koja može da se donese u zajedničkim organima, to je odluka da je Inckov zakon nevažeći”, kaže Radovan Kovačević, savetnik Milorada Dodika.

 

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Ако са становишта српског народа постоји нека негативна сила која га стално урушава - онда је то Њемачка. Без обзира на економске интересе које могуће тренутно повезују Србију и Њемачку, Срби морају свакодневно сканирати њемачке потезе. Нијемци стално подривају Србе, и у БиХ, и на КИМ, и у Црној Гори, и у Хрватској... У основи став који у према њемачком ангажовању у БиХ има Милорад Додик - је исправан. Од Шмита Република Српска не може очекивати ништа добро. А Хрвати? То је већ нешто друго.
dika
Čisto sumnjam da ćete ostvariti sve što želite.Poznato da Hrvati žele svoj entitet što je i manje što su u ratu htjeli tj. potpuno odcijepljenje i pripajanje Hrvatskoj. To je rezultiralo presudom u Hagu u vezi s udruženim zločinačkim poduhvatom s ciljem stvaranja velike Hrvatske. Od odcijepljenja pa do entiteta dođe se na izborni zakon kao "sve" što ste željeli. Srbi imaju RS kao svoj entitet tj. ono što vama ne daju iz EU,SAD a ako želite da podržite Dejtonski sporazum Srbi će vam se priklonit
Бранко
Грађанска Босна на принципима из Исламске Декларације, дајте молим вас. То је толико гротескна конструкција да је већи нонсенс тешко измислити.
"Еро с' оног света.."
"Да ли је немач. дипломата Кристијан Шмит констатацијом да треба разумети Хрвате заиста задао ударац грађанској БиХ?" пише у чланку. БиХ односно федерација никада није била грађанска него неоосманска у својој сржи. Шта то уопште значи за све Словене, само ћемо потсетити на "Ћелекуле" за које је француски песник Ламартин написао да је то нешто најјезивије што је видео у животу. Смешни покушај промена имена муслимана у бошњаке, етимолошки је немогућа јер у свету не постоји Бошња и то је нонсес !
Filip Cosopt
Kad je stigao u BiH, prvo je otišao u Mostar. Tada sam napisao da ćemo mi možda, napokin ostvariti u BiH sve ono što želimo. Vjerojatno hoćemo. Hoće li nam se Srbi u BiH prikloniti,da zajedno ostvarimo ciljeve. Na njima je i Beogradu.
stolek
Ako se priklone, kraj im negine !
Славиша Гавриловић
Формално-правно Бошњаци су у праву. Суштински, Хрвати су у праву. Високи представник може да наметне измјену изборног закона, јер Бошњаци сматрају да је високи представник легалан. Хрвати признају Високог представника, али су у начелу против наметања закона. Република Српска не признаје тзв. Високог представника. Хаос!
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.