Petak, 29.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AMERIKA DANAS OBELEŽAVA 20 GODINA OD NAPADA 11. SEPTEMBRA

Porodice žrtava još traže odgovore ko stoji iza ubistva

Od 19 napadača 15 su bili Saudijci, i već nekoliko godina se u SAD vodi polemika na temu nekažnjenog saučesništva Saudijske Arabije, poveo se i vodio rat protiv Avganistana i Iraka, koji, ispostaviće se, nisu imali dodira sa ovim napadom
(Фото Приватна архива)

Specijalno za „Politiku”

Njujork – Ništa na čistom plavom jutarnjem nebu 11. septembra 2001. nije nagoveštavalo da će Amerika uskoro biti žrtva najsmrtonosnijeg stranog napada ikada na američkom tlu. Ali, već u 8.46 ujutru prvi oteti komercijalni avion je udario u Severni toranj Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Dok je dim izvirao iz oštećenog Severnog tornja, drugi avion se srušio na Južnu kulu proizvodeći strašnu eksploziju. Zatim je došlo do napada na Pentagon, nakon čega je usledilo herojsko obaranje otetog aviona na letu 93 u Pensilvaniji.

Događaji od 11. septembra promenili su američko shvatanje bezbednosti i bili povod tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu mlađem da proglasi rat protiv terorizma i izvrši invaziju na Avganistan. Snage koalicije predvođene SAD oborile su talibane sa vlasti. Predstavnici SAD i talibana potpisali su sporazum 2020. koji je za cilj imao okončanje konflikta. Tadašnja administracija Donalda Trampa dogovorila je povlačenje koje je Bajdenova vlada nedavno i sprovela u delo.

Specijalni savetnik generalnog sekretara Interport policije (Međunarodne aerodromske i lučke policije) Olga Ravasi kaže za „Politiku”, da je napad koji se dogodio 2001, beskrajno tragičan istorijski momenat i okidač koji je definisao spoljnopolitički put Sjedinjenih Država, opravdavajući vojne intervencije širom Bliskog istoka, a koji upravo sada, dvadeset godina kasnije, kulminira neslavnim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana, tačnije debaklom.

„Iz ovog ugla, nakon dve dekade, čini se da se upravo zatvara jedan puni krug, i potpuni povratak na prvobitne pozicije koje su, bar u Avganistanu bile upravo ovakve te 2001. godine. Talibani su potpuno preuzeli kontrolu, i nakon mnogobrojnih civilnih i vojnih žrtava, miliona izbeglih i raseljenih, triliona dolara poreskih obveznika, pitamo se gde smo bili i šta smo radili. Nameće se odgovor, nigde i ništa, a ipak za nama je totalna destrukcija i put krvi”, ocenjuje naša sagovornica.

Moćni pojedinci, kako kaže, kojima je rat alfa i omega unipolarnog globalnog poretka, sa sigurnošću definišu protekle dve decenije kao bezuslovni uspeh vojne industrije koja se ne samo obogatila, već i proširila svoje nezajažljive apetite na druge mete i regione od profitabilnog interesa.

„Ova epoha ni u kom slučaju nije završena. Samo ulazimo u drugi čin predstave koja će za glavne glumce ponovo imati plaćeničke vojske, sa ciljem stvaranja kontinuiranog trusnog i lako zapaljivog područja, koje u svakom momentu može iziskivati neku ponovnu, a u drugo ruho prerušenu intervenciju”, ističe Olga Ravasi.

Ona, međutim, naglašava da su se, sa druge strane, pojavile nove struje, koje su uočile sve napravljene greške, i koje se udružuju sa onima koji su još tada, te 2001. znali da je put na koji je Amerika silom odvučena – trnovit, pogrešan i nadasve poguban.

„Ta kritična masa je sve glasnija u nameri da zaustavi slobodan pad i potpuni kolaps onog iskonski dobrog u Americi, ali i u svetu. Probuđena iz apatije činiće okosnicu jednog hrabrog novog sveta koji se suočava sa starim, u borbi ideoloških, pa čak i civilizacijskih razmera. Živimo odlučujuće momente istorije zagledani u neizvesnu budućnost”, ocenjuje Olga Ravasi.

Očekuje se, na osnovu prošlonedeljne objave Bele kuće, da će predsednik Bajden danas posetiti sva tri memorijalna mesta, u Njujorku, Virdžiniji i Pensilvaniji i odati počast žrtvama koje su tog dana ubijene.

Prošlog meseca, 1.800 prijatelja i članova porodica žrtava, spasilaca i preživelih objavilo je saopštenje u kojem se kaže da će biti primorani da javno stave prigovor na bilo kakvo učešće Bajdenove administracije u bilo kojoj memorijalnoj ceremoniji 11. septembra ako predsednik odustane od svog obećanja, datog tokom kampanje prošle godine da će da skine oznaku „tajno” i objavi dokumenta, koja bi mogla da ukažu na to da su saudijski zvaničnici podržavali teroristički akt 11. septembra.

„Porodice žrtava već neko vreme zahtevaju od predsednika Bajdena da ispuni svoje obećanje koje je dao u kampanji da će deklasifikovati i obelodaniti dokumentaciju koja direktno navodi na to da je Saudijska Arabija bila učesnik u napadu 2001. godine. Pod pritiskom, on je upravo potpisao izvršnu naredbu da se u narednih šest meseci napravi pregled i deklasifikacija pojedinih dokumenata. To naravno zaoštrava i komplikuje odnose sa Saudijcima, bliskim saveznicima Amerike. Ali podsetićemo se da su 15 od 19 napadača bili Saudijci, i da je već nekoliko godina polemika vođena na temu direktnog nekažnjenog saučesništva Saudijske Arabije, a suštinski se poveo i vodio rat protiv Avganistana, ali i Iraka, koji, ispostaviće se, nisu imali dodira sa ovim napadom. Porodice i dalje traže odgovore, i nažalost što više vreme prolazi, sve je više pitanja a sve manje odgovora”, objašnjava Ravasijeva.

Terorizam, ističe, nije počeo 11. septembra 2001, ali taj strašni dan je promenio svet. Napadi na Sjedinjene Države koji su odneli živote gotovo tri hiljade nevinih ljudi pokazali su nam da se terorizam pretvorio u globalni fenomen koji može izazvati ogromnu tugu i materijalne štete bilo gde. Niko više nije mogao stajati po strani. Borba je postala globalna.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

darko
Zgrada br 7 WTO koja se srušila oko 17h tog dana daje odgovore. Nije pogodjena avionima , goreo je kancelarijski nameštaj na dva sprata od 49 spratova i srušila se kao minirana . Nikada nije ispitan čelik koji je po zvaničnoj verziji popustio.
Bob Petrovich
пад зграде бр 7 је на ББЦју најављен 20 mинута пре него што се догодио. То је као у филму Dark City. Британац Тони Рук је 2019 на суду добио тужбу против ББЦ и суд му је због овога дао за право што одбија да плаћа претплату.
Мина
Ко стоји иза убиства? Тешко да ће породице добити прави одговор.Нека се запитају шта је њихова држава радила по свету и "ширила демократију" и пре једанаестог септембра и схватиће да су њихови најмилији и пријатељи жртве првенствено политике сопствене државе.
Леон Давидович
Ко је то урадио Америци него њихови пријатељи и савезници које су они у ранијем периоду организовали и припремали. Колико је терориста на пример било повезано само са БиХ које су управо Американци и њихови савезници тамо довели , а све у сврху уништења једне државе која им је била пријатељски наклоњена и исто тако једног народа који им је био пријатељски. И ето шта су им урадили њихови пријатељи. Разочаравајуће је шта може да учини људска глупост укључујући и такав злочин 11. септембра .
Slobodna
CSI Miami sve rjesava.
Dragan
Ne znam da li cete objaviti moj komentar on glasi. Napad 11 septembra je organizovan iznutra a kako stvari stoje to vidimo danas. Za vreme Obamine vladavine formirana je jaka unutrasnja vojska van institucija sistema sa svojim sistemom komandovanja. Kako se zove danas nije tesko pogoditi. U svakom slucaju one koje okrivljuju to nisu svakako.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.