Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Putin i Lukašenko se dogovorili se o zajedničkoj odbrani

Ruski predsednik nije isključio mogućnost stvaranja saveznog parlamenta Rusije i Belorusije u budućnosti, ali se o tome za sada nije razgovaralo
Пети сусрет Александра Лукашенка и Владимира Путина у 2021. (Фото:: EPA-EFE/SHAMIL ZHUMATOV / POOL)

Dan uoči početka velike zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije „Zapad 2021”, zbog čega su se uznemirile susedne zemlje članice NATO-a, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko su se u Moskvi dogovorili o snažnijoj integraciji u ekonomiji, energetici i odbrani, čime su dali dodatni zamah procesu političkog ujedinjenja koje bi moglo da se završi do 2027. godine.

Odmah posle dogovora Putina i Lukašenka beloruski premijer Roman Golovčenko i njegov ruski kolega Mihail Mišustin juče su u Minsku potpisali rezoluciju Saveta ministara Savezne države o sprovođenju odredbi Ugovora o uniji 2021–2023. koju treba da odobri Vrhovni državni savet Savezne države čija je sednica planirana za kraj ove godine.

Na petom ovogodišnjem susretu ruski i beloruski predsednik su se dogovorili o uspostavljanju zajedničkog tržišta gasa i nafte i produbljivanju ekonomske integracije dve zemlje suočene s ekonomskim sankcijama Zapada. Na troipočasovnom sastanku u Kremlju tema je i bila uspostavljanje zajedničkog odbrambenog prostora dve zemlje.

„Razgovarali smo o uspostavljanju zajedničkog odbrambenog prostora i obezbeđenja duž granica”, rekao je Putin na konferenciji za novinare, prenosi Tas.

Kako navodi Rojters, Putin je naveo i da je razumno da Rusija i Belorusija održe masovne vojne vežbe u blizini zapadnih granica, s obzirom na to da NATO gomila trupe u tom regionu.

Dva državnika su na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavili da su se dogovorili o programima integracije koji obuhvataju zajednički pristup makroekonomskim politikama, uključujući monetarnu politiku, poreske i carinske propise. Putin je takođe najavio da će Rusija do kraja 2022. Belorusiji dati od 630 do 640 miliona dolara zajma.

„Reč je o 28 takozvanih saveznih programa koji imaju za cilj unifikaciju zakonodavstva Rusije i Belorusije u različitim oblastima ekonomije, izjednačavanje uslova rada privrednih subjekata dveju zemalja, izgradnju zajedničkih finansijskih i energetskih tržišta, transportni prostor, formiranje i sprovođenje zajedničke industrijske i poljoprivredne politike”, objasnio je ruski lider.

Putin je istakao da je razvoj ravnopravne i obostrano korisne saradnje u okvirima savezne države bio i ostao bezuslovni strateški prioritet za Rusiju i Belorusiju.

Ruski predsednik nije isključio mogućnost stvaranja saveznog parlamenta Rusije i Belorusije u budućnosti, ali je dodao da se o tome za sada nije razgovaralo.

Lukašenko je rekao da je integracija Belorusije i Rusije isključivo obostrano korisna, svi programi imaju za cilj povećanje blagostanja naroda dve zemlje.

„Vreme je da pitamo naše kritičare u Belorusiji, kojih je jako mnogo – i begunce i takozvane opozicionare koji žive u Belorusiji koji kritikuju mene i vlast. Zato želim da ih pitam i želim da pitam kritičare naše integracije u Rusiji: gde vidite teg na nozi Ruske Federacije? Nema ničeg lošeg za narode Belorusije i Rusije u ovim programima i ne može da bude. Sve je usmereno na povećanje blagostanja naših naroda”, naglasio je Lukašenko.

Politička integracija dve države bi, ipak, mogla da potraje i do 2027. godine. Prvi potpredsednik beloruske vlade Nikolaj Snopkov je za TV kanal Belorusija1 rekao da će za primenu svih pripremljenih programa za stvaranje državne unije biti potrebno između četiri i šest godina. Snopkov kaže da je konsenzus o svim planovima već postignut, ali ih nije moguće sve sprovesti u kratkom roku: „Očekujemo da ćemo zajedno skoro sve programe sprovesti do 2025. godine, ali da je za nekoliko složenijih elemenata rok nešto duži –2027. godina”.

Za Lukašenka, kojeg posle spornih izbora u avgustu prošle godine Zapad ne priznaje za legitimnog predsednika, kamen spoticanja u integraciji dve države bilo je to što je hteo da Minsk zadrži i dalje pravo da štampa svoju valutu. Po planu koji su svojevremeno potpisali tadašnji ruski i beloruski premijeri Dmitrij Medvedev i Sergej Rumas dve zemlje je još pre dve godine trebalo da usvoje zajedničke poreske zakone, pređu na jedinstvenu carinsku politiku, uvedu jedinstven spoljnotrgovinski režim, kako bi objedinili norme bankarskog nadzora i stvorili regulatorno telo jedinstvenog energetskog tržišta.

Lukašenko je tada pitanje o jedinstvenoj valuti shvatio „neprijateljski” i odbio da pređe na rusku rublju, zahtevajući da se valutni emisioni centar stvori pod jednakim uslovima. To je tada bilo neprihvatljivo za Rusiju koja ima BDP 24 puta veći od beloruskog. Talas protesta posle predsedničkih izbora 2020. i uvođenje sankcija EU i SAD suzile su uzdrmanom Lukašenku manevarski prostor da refinansira spoljni dug i obezbedi nove kredite tako da mu je ruski novac preko potreban. Ovog puta, kako je rekao Putin, dogovoreno je da se plan za integraciju nacionalnih platnih sistema sprovede na jedinstvenom  prostoru savezne države.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катрамунаћ
Избори нису били "спорни". Ако неко добије 80%+ гласова, на изборима којима су присуствовали страни посматрачи - шта је ту "спорно"? И интересантно је нешто што је Ројтерс "заборавио" да помене у изјавама оба председника - како то да су у Вашингтону и Бриселу спремни да разговарају (и признају) Талибане који су у УН и даље терористичка организација, а не желе да разговарају са легалним и легитимним властима Белорусије? На којим демократским изборима су Талибани узели власт? То је "прагматизам"..
Petar pan
Kada su videli da Lukašenkov protivkandidat (Zaharova) osvaja više glasova nego on, beloruski KGB je oterao sve posmatrače (i strane i domaće) sa biračkih mesta. Zato su ljudi i izašli na ulice!
Мала допуна
Запад 2021. је почео 10. септембра, дакле дан раније од објављивљања текста. Траје до 16. септембра.
Велика кућа
Кућа није тесна кад деца нису бесна, давно рекао наш народ.
Боро
Нешто овде недостаје, да буде потпун савез....
sestra Cen
A, sta je sa nama?
геополитичар
Не разумем. Шта Србија има с овим?
aaa
Put u EU nema alternativu.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.