Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ŠARLOT RU, direktorka za centralnu i jugoistočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)

Brzi vozovi povezuju region

U ponedeljak se u Beogradu održava prvi Železnički samit, na kome će biti reči o modernizaciji železnica zapadnog Balkana
(Фото ЕБРД)

Prvi Železnički samit zapadnog Balkana biće u ponedeljak održan u Beogradu, a glavna tema je izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu.

Šarlot Ru, direktorka za centralnu i jugoistočnu Evropu EBRD-a, očekuje da ministri za saobraćaj zemalja zapadnog Balkana potpišu deklaraciju „Posvećenost železnici”, kojom će se obavezati na modernizaciju svojih nacionalnih železnica i ponovno uspostavljanje veza između glavnih gradova u regionu.

– Samit je prilika da se u godini kada EU obeležava godinu železnice i u regionu fokus preusmeri na železnički sektor i da se razgovara o tome kako napredovati u sprovođenju regionalne i evropske saobraćajne politike i doprineti digitalizovanim i održivim železničkim sistemima na zapadnom Balkanu – kaže Ruova u intervjuu za „Politiku”.

Da li imate predlog kako da se unapredi železnički saobraćaj u regionu i poveže sa EU i kakve mogućnosti finansiranja nudite zemljama zapadnog Balkana?

Za železnice na zapadnom Balkanu postoje tri prioriteta. Prvi su investicije. Ulaganja u elektrifikaciju železničkih pruga i novih vozova, kao i ulaganja u proširenje infrastrukture, poboljšanje signalizacije i digitalizaciju su preko potrebna. Ova ulaganja doprinela bi većem okretanju ka železnici, kao ekološki održivijem vidu transporta. Drugi prioritet je otvaranje tržišta. Radimo sa železničkim preduzećima i vladama u regionu, koji su glavni investitori u železnice, ali istovremeno ćemo nastaviti da promovišemo učešće privatnog sektora koji može znatno doprineti modernizaciji i proširenju železničke infrastrukture i usluga.

Treći je poboljšanje upravljanja državnim železničkim preduzećima. Ambiciozni planovi za poboljšanje kvaliteta usluga i brzine železničkih mreža, kao i proširenje TEN-T mreže u regionu, sve u skladu sa standardima EU, zahtevaju dodatno jačanje kapaciteta za pripremu i implementaciju projekata, bolje upravljanje i bolje standarde sigurnosti i održavanja železničkih mreža. Nastavićemo da pružamo tehničku i savetodavnu pomoć železničkim preduzećima kako bismo poboljšali svoje upravljanje.

Da bismo sve ovo postigli, EBRD i partnerske institucije, EU i EIB, kao i bilateralni donatori Investicionog okvira za zapadni Balkan, pružaju dobro strukturirano finansiranje i podršku za sprovođenje investicija u skladu s najboljim međunarodnim standardima i praksom, tako da i ljudi i privreda imaju korist od ovih projekata i bolje transportne povezanosti i saradnje koju će doneti.

EU je najavila da će kroz ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan ovde plasirati oko devet milijardi evra kroz grantove i povoljne zajmove Da li je za srpsku železnicu ovo šansa koju ne treba propustiti?

Jedan od glavnih uzroka emisije ugljen-dioksida jeste saobraćaj. Dani motora sa unutrašnjem sagorevanjem su odbrojani, ali električna vozila mogu biti samo deo odgovora. Veći deo rešenja je dobro poznat i koristi se dugi niz godina: železnice su ekološki prihvatljivo, održivo, inovativno, bezbedno i efikasno prevozno sredstvo. Međutim, mnogo godina železnice su patile od naizgled nezaustavljivog trijumfa privatnog automobila i avio-saobraćaja. To je dovelo do ozbiljnog nedovoljnog ulaganja i napuštanja nekada dobro uspostavljenih železničkih veza. Međutim, situacija se sada promenila. Sada je vreme za ulaganje u železnicu kako bi se Evropa i njeni regioni povezali na način koji je u skladu sa ekološkim izazovima našeg doba. Ovo je prilika koju ne treba propustiti, posebno za zemlje zapadnog Balkana u kojima su poboljšanje transportnih veza, ali i smanjenje emisije ugljen-dioksida ključni prioriteti.

Više od 90 odsto pruga u Srbiji je jednokolosečno. Na više od polovine mreže brzina vozova je manja od 60 kilometara na sat. Da li imate procenu koliko novca i vremena je potrebno da se utroši da bi železnički saobraćaj u Srbiji postao konkurentan?

EBRD je do sada uložio oko 550 miliona evra u železničke projekte u Srbiji i teško je proceniti koliko je vremena i sredstava još potrebno. Ipak, ako se vratimo na tri prioriteta, investicije, otvaranje tržišta i poboljšanje upravljanja, moramo shvatiti da su to sve složeni projekti koji zahtevaju mnogo vremena, truda i političku volju za sprovođenje. U isto vreme, suočeni smo s hitnim i neizbežnim radikalnim smanjenjem emisije ugljen-dioksida koje primorava države da uvedu sve strože mere u sve ambicioznijim rokovima, uključujući i u sektoru transporta, koji je jedan od najvećih zagađivača. EU je odredila 2050. kao krajnji rok za dostizanje većine ovih ciljeva, a nadamo se da će i zapadni Balkan do tada postići veliki napredak.

Kina i Rusija su preuzele radove i kreditiranje na nekim od najvažnijih železničkih projekata u Srbiji. Na koji način ćete se izboriti sa konkurencijom?

Potrebe za ulaganjima u železnice Srbije su značajne i verujemo da ima mesta za sve učesnike. Naša strategija konkurencije zasniva se na važnom kriterijumu za sve projekte koje EBRD finansira, a to je poštovanje najviših standarda u javnim nabavkama, životnoj sredini, bezbednosti itd. To je nešto oko čega ne pravimo kompromise. Projekti koje finansira EBRD podležu javnim nabavkama koje podstiču konkurenciju na tenderima u cilju osiguranja najbolje vrednosti za naše klijente. Kada razmatramo saradnju s Kinom i drugim spoljnim akterima prisutnim u Srbiji, vodimo računa da je to u skladu s našim standardima. Pored toga, EBRD osigurava da je finansiranje velikih infrastrukturnih investicija poput modernizacije železnice, koje zahtevaju znatna ulaganja, dobro strukturirano tako što zajedno sa EU i drugim bilateralnim donatorima mobilišemo dodatna finansiranja u vidu bespovratnih sredstava, što te investicije čini pristupačnijim.

Najavljeno je da će Srbija u saradnji sa EU graditi brzu železnicu od Beograda do Niša i od Niša do Severne Makedonije. Da li ste spremni da ponudite bolje uslove kreditiranja nego što je ponudila Kina, sa kojom je pre dve godine dogovaran ovaj posao?

Već radimo na pripremi značajnog finansiranja za projekat železnice Beograd–Niš, zajedno sa EIB-om i EU. Smatramo da je ovo veoma važan projekat za poboljšanje povezanosti u Srbiji i regionu.

EBRD i EIB finansiraju izgradnju auto-puta mira od Niša do Pločnika. Da li je okončan tender i kada se očekuje početak izgradnje?

Tender za prvi ugovor za radove je u toku, a početak izgradnje očekuje se do kraja 2021. godine.

Koliko novca EBRD planira da ove godine uloži u Srbiju i koji su vam prioriteti?

Prošle godine smo uložili više od 600 miliona evra i sličan obim poslova planiramo i za 2021. Sa partnerskim bankama nastavićemo s pružanjem kreditnih linija za mala i srednja preduzeća, u evrima, ali sve više u dinarima. Obezbedićemo finansiranje za investicije domaćih i stranih kompanija, koje mogu doprineti otvaranju novih radnih mesta, donošenju u Srbiju nove, zelene tehnologije i iskorišćavanju istraživačkih i inženjerskih talenata u zemlji. Podržaćemo oporavak privrede koji doprinosi prelasku na zelenu ekonomiju, istovremeno stvarajući radna mesta i unapređujući domaće znanje. To podrazumeva investicije u obnovljive izvore energije, uvođenje pametnih brojila za merenje električne energije, finansiranje regionalnih deponija za upravljanje otpadom, kao i finansiranje infrastrukture za širokopojasni internet u ruralnim područjima.

Kakva su predviđanja EBRD-a u pogledu ekonomske aktivnosti i oporavka srpske privrede?

Optimisti smo i očekujemo oporavak 2021. Srbija je imala snažan rast pre krize zahvaljujući razumnoj vladinoj fiskalnoj politici, reformama i podršci privatnog sektora. Ovo je takođe prepoznato po kontinuirano rastućim stranim direktnim investicijama. Nakon pandemije virusa korona uvereni smo da će Srbija biti u dobroj poziciji da iskoristi nove trendove u međunarodnim lancima snabdevanja koji se okreću ka tome da budu manje ranjivi i sigurniji. Dobra investiciona klima i blizina tržišta EU biće važni za privlačenje investitora. To je veliki potencijal Srbije, i uz domaći talenat i znanje, verujemo da će privući još više investicija.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Kada ćemo ponovo moći da sednemo u voz i otputujemo do Grčke?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.