Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Hemijski rat” za kulturno blago

Tim istraživača s Biološkog fakulteta u laboratorijskim uslovima „regrutuje” dobre bakterije, sposobne da se izbore s mikroorganizmima koji uništavaju spomenike, freske, umetničku i arheološku baštinu
Чланови тима истраживачког пројекта ПРОТЕКТА у Виминацијуму (Фото лична архива)

Bogatu kulturnu baštinu Srbije ne ugrožavaju samo nemar i nebriga – opasnost su i mikroorganizmi, koji prouzrokuju strukturalna i estetska oštećenja na spomenicima, freskama, umetničkim slikama. U borbu sa ovim nevidljivim razaračima upustila se šestočlana grupa istraživača s Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Okupljeni oko projekta PROTEKTA, koji u okviru programa PROMIS finansira Fond za nauku, oni tragaju za prirodnim, ekološki prihvatljivim načinima za eliminaciju mikroskopskih gljiva, koje predstavljaju „kulturnog neprijatelja broj jedan”.

– Do sada su u zaštiti primenjivana brojna sintetička jedinjenja, koja su nesporno efikasna, ali su neka od njih toksična, druga previše abrazivna. Naše istraživanje usmereno je ka zelenim alternativama – kaže dr Nikola Unković, naučni saradnik na Biološkom fakultetu i rukovodilac projekta.

Osim biljnih ekstrakata i etarskih ulja, kako objašnjava, alternativno rešenje su i takozvane dobre bakterije – one koje ne izazivaju nikakva oboljenja, a čiji produkti metabolizma suzbijaju rast gljiva.

– U prirodi se između bakterija i gljiva vodi „hemijski rat” i tu činjenicu hoćemo da iskoristimo. U laboratoriji izolujemo bakterije koje produkuju jedinjenja sposobna da suzbiju rast štetnih gljiva na kulturnom dobru koje želimo da zaštitimo. Koristimo modele, imitacije tih kulturnih dobara, na koje najpre naselimo gljive, a onda ih napadamo produktima baterija sve dok ne pogodimo dobitnu kombinaciju – objašnjava naš sagovornik.

Nikola Unković: Zidne slike u hrišćanskim hramovima su naše veliko kulturno blago, procenjuje se da je na teritoriji Srbije više od 100 kvadratnih kilometara takve baštine

Na pitanje zašto mikroskopske alge tako često i masovno kolonizuju kulturna dobra, odgovor je – zato što je takvom „švedskom stolu” teško odoleti. Na primer, na spomenicima ima obilja hranljivih organskih materija, od ptičjeg izmeta do ugljovodonika koji su plod atmosferskog zagađenja. A šta tek reći za bogat jelovnik umetničkih slika – od drvenog rama, preko lanenog platna, premaza organskog porekla do pigmenata koji sadrže jaja, mlečne belančevine...

– Ono što je za gljive normalan životni ciklus, mi vidimo kao destrukciju u vidu porasta plesni i lišaja, kao pucanje, ljuspanje, klobučenje i promenu originalnog kolorita. Kod krečnjačkih spomenika stvaraju se rupice u strukturi kamena, tu se zadržava voda, što je podloga za još širi spektar nepoželjnih organizama – kaže dr Unković.

Kako napominje, „terapija” zavisi od vrste neželjenih kolonizatora, ogradivši se da čudesna isceljenja ipak nisu moguća – saniranje nastale štete je posao koji moraju da obave restauratori.

U okviru dvogodišnjeg projekta PROTEKTA, tim istraživača s Biološkog fakulteta fokusirao se na četiri objekta kulturne baštine. U tom izboru našle su se zidna slika „Isus mladenac” u Pećinskoj crkvi Svetih Petra i Pavla u selu Rsovci kod Pirota, kao i freske u staroj Crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana.

– Zidne slike u hrišćanskim hramovima naše su veliko kulturno blago, procenjuje se da je na teritoriji Srbije više od 100 kvadratnih kilometara takve baštine – ističe dr Unković.

Da je naša zemlja i biološka riznica, potvrdilo se tokom terenskog istraživanja u pećinskoj crkvi u selu Rsovci. Detektovana je forma lišaja (simbioza algi i gljiva) koja nigde do sada nije zabeležena u Evropi. Ovom otkriću biće posvećen poseban naučni rad.

Osim pomenutih crkava, pod lupom tima PROTEKTA je i kameni sarkofag iz Viminacijuma, a naročito je zanimljiv odabir četvrtog kulturnog dobra. Reč je o legendarnom plastičnom kiosku K-67, poznatijem kao crveni kiosk, dragulju jugoslovenskog dizajna. Osim što je preplavio gradove SFRJ, izvožen je u Sovjetski Savez, SAD, Japan, Novi Zeland, Irak, Keniju... Uvršten je i u stalnu postavku Muzeja savremene umetnosti u Njujorku (MoMa).

– Kiosk na kom smo radili deo je kolekcije industrijskog dizajna Muzeja nauke i tehnike. U procesu je konzervacije, pa smo iskoristili priliku da pokupimo uzorke gljiva pre nego što ga restauratori očiste. Namera nam je da istražimo da li u kolekciji gljiva koje su naselile kiosk ima i onih koje razgrađuju plastiku. Ta saznanja bi mogla da budu od koristi u traganju za „prirodnim saveznicima” u eliminaciji plastičnog otpada iz životne sredine – kaže dr Unković.

Kada je reč o primeni rezultata istraživačkog projekta PROTEKTA, naš sagovornik ističe da je put već utaban višegodišnjom uspešnom saradnjom s institucijama kulture, galerijama, muzejima, zavodima za zaštitu spomenika.

– Efikasnim ekološkim preparatima moguće je sprečiti ponovnu kolonizaciju gljiva nakon čišćenja i restauracije kulturnog dobra. Kod novih spomenika, može se i preventivno delovati. Zatim treba pomno pratiti koliko će zaštitni efekat trajati, kako bi se blagovremeno ponovo dejstvovalo. Gljive su ekstremno prilagodljive, mogu da opstanu i u svemiru, ima ih čak i u reaktoru u Černobilju, tako da moramo da budemo nekoliko koraka ispred u traženju načina da ih suzbijemo – zaključuje dr Nikola Unković.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Bravo za kolege! Izuzetno interesantna oblast.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.