Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Rat je gotov, ne i ratno stanje

Devetnaestorici muslimanskih samoubica pošlo je za rukom da na jučerašnji dan najveću svetsku silu u istoriji čovečanstva gurnu u nešto iz čega joj je i danas teško da se izvuče.

Amerika je juče prvi put posle dve decenije dočekala godišnjicu 11. septembra bez trupa u Avganistanu. Predsednik Džo Bajden je prošlog meseca povukao vojsku iz Avganistana i proglasio kraj ere koja je počela posle udara Al Kaide na zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagona 2001. Šef Bele kuće je obećao da će stati na put smenama režima i neprestanom intervencionisanju, najavljujući kraj rata protiv terora.

Iz tog gliba se, međutim, nije lako izvući ne samo zbog otpora spoljnopolitičke elite i činjenice da Pentagon i dalje ima hiljade vojnika u Iraku i Siriji već i zbog toga što se posledice 11. septembra uveliko osećaju i na domaćem terenu. Pre dvadeset godina u Americi je uvedeno „ratno stanje” koje još nije ukinuto.

SKUPA BEZBEDNOST: Kako je pokazala ovonedeljna anketa televizije Ej-Bi-Si njuz, skoro polovina američkih građana veruje da je njihova zemlja sad bezbednija od terorističkih napada nego što je bila pre 20 godina. Oko 40 odsto ispitanika smatra da su manje sigurni nego ranije. U Sjedinjenim Američkim Državama zaista nikad više nije došlo do tragedije poput one od 11. septembra, kad je nastradalo 3.000 ljudi. Kasnije napade inspirisane džihadom izveli su američki državljani ili američki rezidenti, a u svim njihovim udarima zajedno poginulo je nešto više od sto ljudi.

Osećaj sigurnosti plaćen je ne samo militarizacijom spoljne politike (oličene u trupama u Avganistanu, Iraku, Siriji, intervencijom u Libiji, vazdušnim udarima po Somaliji, Pakistanu....) već i militarizacijom američkog društva. Zbog opsednutosti terorizmom, Vašington je samo za vreme dva mandata predsednika Džordža Buša mlađeg udvostručio budžet za odbranu. Masovni nadzor postao je uobičajena stvar, na šta je upozorio nekadašnji analitičar Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) i uzbunjivač Edvard Snouden. Vladi su se teroristi svuda priviđali, zbog čega danas američka policija mnogima liči na vojsku.

Opremu, vozila i oružje koje više nije htela armija je poklanjala policiji, pa su za vreme rasnih nemira poslednjih godina policajci izlazili na ulice u oklopnim vozilima i pod punom opremom upirući u demonstrante poluautomatske puške. Američki rivali jedva su dočekali da primete da su tih dana ulice Los Anđelesa ili Sent Luisa ličile na ulice Bagdada.

Polje zastava u Kaliforniji u znak sećanja na 11. septembar (Foto EPA-EFE/Etienne Laurent)

FALUDžA U BALTIMORU: Policajci su prolazili antiterorističku obuku koju su, međutim, primenjivali i baveći se uličnim kriminalom. Snage reda snimaju iz dronova i koriste softver za prepoznavanje lica ne samo da bi primetile teroriste već i u svakodnevnom radu. Kako je svojevremeno saznao „Blumberg”, privatna kompanija PSS je istu tehnologiju za nadzor iz vazduha prodala i Pentagonu za potrebe u Faludži i Iraku i američkoj policiji za nadzor afroameričkog naselja u Baltimoru. Policija je zaposlila toliko mnogo veterana iz ratova vođenih poslednjih 20 godina da, prema podacima nevladine organizacije „Maršal prodžekt”, danas su između 20 i 30 odsto američkih policajaca bivši vojnici.

Rat protiv terora ubedio je jedan deo stanovništva da se plaši stranaca i manjina, što je, prema nekim autorima, neposredno dovelo do jačanja belačkog supremacionizma i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. Mediji ovih dana često citiraju knjigu „Vladavina terora – kako je era posle 11. septembra destabilizovala Ameriku i proizvela Trampa” Spensera Akermena, u kojoj se povlači direktna veza između događaja od pre 20 godina i ulaska njujorškog milijardera u Aveniju Pensilvanija. Iako je bio protiv „večitih ratova” i intervencionizma, Tramp je govorio da je Amerika u ratu s muslimanima i da treba nadzirati građane islamske veroispovesti da bi kao predsednik zabranio stanovnicima brojnih islamskih zemalja da uđu u SAD. Tramp je pogodio i u frustriranost mnogih Amerikanaca zbog ratova koji se nisu mogli dobiti i kad se zapitao: „Kad je Amerika poslednji put pobedila u bilo čemu?”

KRAJ ILI NASTAVAK: Pojedini kongresmeni i senatori Demokratske stranke smatraju da je loša politika posle jezivih scena od pre 20 godina porodila američku krajnju desnicu. Posle 11. septembra, više Amerikanaca je poginulo u napadima belačkih supremacionista nego u udarima islamskih fanatika. Mnogi liberali i zagovornici progresivne politike zahtevaju da se vlada posveti domaćem umesto stranom, islamskom terorizmu, ali ovde leži nova zamka. Država bi opet mogla da se preigra, samo što će sad sumnjivi biti ne muslimani nego Trampovi simpatizeri. A ako će se ljudi i dalje nadzirati i proglašavati državnim neprijateljima samo zato što imaju drugačija ubeđenja, to više zvuči kao nastavak nego kraj ere.

Prema pomenutom istraživanju Ej-Bi-Sija, polovina američkih građana ističe da je 11. septembar promenio njihovo društvo – nagore, dok trećina veruje da se zemlja promenila nabolje. Čini se da ova anketa potvrđuje zaključak komentara u „Njujork tajmsu” da je Amerika poslednjih 20 godina vodila ratove da bi popravila Irak, Avganistan, Siriju, Libiju i druga mesta, a da je na kraju samo pokvarila sebe.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LaCosta
Ajde da malo razmisljamo glavom. Amerikanci su nedavno deklasifikovali deo materijala u vezi 11 septembra. Nagradno pitanje glasi: zasto nisu deklasifikovali sve materijale ako je ono sto oni tvrde istina?! Zasto, recimo, nisu pokazali snimke bezbednosnih kamera oko Pentagona? Zasto su jedini "dokaz" napada ona 2-3 mutna frejma iz kojih se vidi da nije bio u pitanju putnicki avion kako oni tvrde? Novinari se iz nekog razloga plase da postavljaju takva pitanja.
Земунац
Тражити логику у вођењу унутрашње политике у САД је Сизифов посао. Почев од Грађанског рата када су црнци добили сва права да би их могли користити тек крајем 70-тих 20-ог века. Индијанци (Native Americans) добили су право на држављанство 1920 године, а реално могли да га користе тек крајем 80-тих. За време ДСР у САД су постојали логори за Јапанце, али их није било за Немце или Италијане. На крају 11. септембар ми много личи на Маркале, жртвујеш своје да би имао изговор за даље.
Земунац
Када је Јапан ушао у рат са САД Немачка и Италија су објавиле рат САД у складу са Тројним пактом. У САД није било логора за њих, а у Канади су сместили Италијане у логоре. Црнци су у једном периоду после Грађанског рата имали грађанска права и били бирани, али онда је кренула сегрегација и одузимање тих права, ваљда због страха белаца од црнаца. Оно што ви причате о Индијанцима је флоскула белих супрематиста за све оне, који нису белци. Па и белој сиротињи је држава добра само када даје.
vatrena voda
Ni robovi po oslobodjenju u rimskom carstvu nisu postali odmah carevi. Obama je imao mnogo kraci put. Indijaci i dan danas kazu da im ne treba drzavljanstvo jer su kazu na svojoj zemlji (osim kad moraju da se registruju za socijalna davanja koja dolaze od drzave koju ne priznaju). Nemacka i Italija nisu napale Perl Harbur a posada nemacke podmornice koja je pokusala da bombarduje Njujorsku luku je streljana po kratkom prostupku. Svaka slicnost Merkala i 11 Septembra je slucajna i nategnuta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.