Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrvatski napadi na JNA 1991. godine

(Новица Коцић)

Pre trideset godina u septembru 1991. godine, hrvatske paravojne snage i naoružani civili napali su kasarne i ostale objekte Jugoslovenske narodne armije stacionirane u Hrvatskoj. Najžešći napad je usledio nakon što su iz jedinica JNA otpušteni vojnici najobučenije septembarske generacije vojnika i mornara na odsluženju vojnog roka.

Hrvatska vlast je već 27. 12 .1990. godine napravila plan napada na objekte JNA, pod nazivom „Zarobiti vojarne”. Operacionalizacija tog plana predviđala je oružane napade na kasarne sa već spremnih 60.000 naoružanih i obučenih ljudi uz propagandno dokazivanje svetu da je Hrvatska napadnuta, kako bi Hrvati dobili moralno i političko opravdanje i podršku za oružanu secesiju. U planu je procenjeno da će sva borbena tehnika JNA u Hrvatskoj za dva dana pasti u ruke hrvatskim snagama. Hrvatski planeri su procenili da JNA u Srbiji nije u stanju da za tri meseca sprovede mobilizaciju i tako pomogne jedinicama u Hrvatskoj.

Krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka JNA je u Hrvatskoj imala oko 15.000 ljudi koji su živeli i radili mirnodopskim životom. U Petoj vojnoj oblasti vojnički sastav je bio: Albanaca 30 odsto, Hrvata 25 odsto, Slovenaca 12 odsto, Srba 18 odsto a oficirski sastav je bio više od 50 odsto nesrpske nacionalnosti. U Jugoslavenskoj ratnoj mornarici 60 odsto sastava bilo je hrvatske nacionalnosti. JNA je doživela sudbinu Vojske Kraljevine Jugoslavije iz 1941. godine. Skoro u istim mestima i na sličan način napadnute su kasarne, a zarobljeni oficiri, pa čak i članovi njihovih porodica, bili su izloženi strašnim torturama i likvidacijama. Sve je urađeno prema poznatim smernicama hrvatskog „ministra smrti”, generala Martina Špegelja. Poznati su takvi slučajevi u Bjelovaru, Splitu, Karlovcu, Gospiću, Otočcu, itd.

Komande, jedinice i ustanove JNA našle su se u nepovoljnoj i skoro bezizlaznoj situaciji. Suočeni sa dezerterstvom u vlastitim redovima, ostrašćenim napadom svojih nekadašnjih kolega i pripadnika nekadašnjeg rezervnog sastava, bili su prinuđeni da sa veoma malim raspoloživim vojničkim sastavom odbrane svoje živote, sačuvaju borbenu tehniku i iznad svega da sačuvaju vojničku čast. Narodni heroj major Milan Tepić je ušao u vojničku i srpsku legendu a mnogi oficiri i podoficiri su napravili prave podvige. Junaci tog prljavog rata su svakako vojnici JNA na odsluženju vojnog roka. Slušajući svoje starešine i svoju ljudsku savest dali su ogroman doprinos odbrani vojnih objekata. Neki od tih mladića su u tim podmuklim napadima i neravnopravnoj borbi izgubili život. Taj hrvatski napad na kasarne JNA u Hrvatskoj i svetu označen je kao „velikosrpska agresija”. Ta podvala i dalje traje. Oficiri JNA koji su dezertirali ili predali svoje jedinice hrvatskim snagama, u međuvremenu su postali heroji branitelji od „velikosrpske agresije”. Teško je razumeti njihovu mržnju i nameru da ubijaju svoje dojučerašnje drugove i svoje do juče potčinjene vojnike, koji su im preko noći postali mrski agresori i četnici.

Podvizi pripadnika JNA, slabosti u komandovanju, izostanak odlučnosti političara, izdaje, nesnalaženja, kukavičluci, dezerterstva i ratni zločini nad pripadnicima JNA, ostali su u senci ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina. JNA je za kratko nadživela svoju državu Jugoslaviju, koja je odavno bila osuđena na propast. Lažni mit o JNA kao četvrtoj oružanoj sili u Evropi poslužio je Hrvatima i ostalim neprijateljima JNA da ubede svoj narod o velikoj snazi „velikosrpskog agresora”, kojeg treba uništiti. Možda je JNA po broju oružja i oruđa u skladištima i bila četvrta sila u Evropi, ali po broju boraca koji su bili spremni da uzmu to oružje u ruke i brane Jugoslaviju, bila je svakako na začelju liste snaga evropskih vojnih sila. Republika Srbija se i dalje optužuje za oružanu agresiju na Hrvatsku. Niko se više ne pita, kako je to Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku sa jugoslavenskom vojskom sastavljenom od većinskog nesrpskog vojničkog sastava, koja je u Hrvatskoj bila stacionirana od 1945. godine.

Đorđe Pražić,
Novi Beograd

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
@Dalibor Raspadom SFRJ jasno je vidljivo tko je kome bio potrebniji. Više niste u granicama SR Srbije.. Zar ne? A za godinu ili dvije mogli bi biti i u granicama u kojima ste bili u vrijeme Osmanskog carstva. Pamet u glavu!
Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
"ФиКос", на вас није извршена агресија НАТО, Олују вам је омогућио НАТО, узели сте оно што вама никада историски није припадало а море је краљ Алeксандар унео у Југославију...! Варате се да смо мањи, КиМ је по Р-1244 српска покрајина само тренутно окупирана. Па и поред толике помоћи САД и Немaчке ви сте последњи у Европи по по свим параметрима које контролише Еуростат. Не бих био у кожи ваших потомака, који ће вас једнога дана проклињати..!
Dalibor
Kako neko i pomislja da hrvatski politicari priznaju bilo sta iz zlocinackog poduhvata? U EU su. U NATO-u su. Zbog cega bi priznavali bilo sta. Jedina stvar koju ce i dalje revnosno raditi, je da pune slaboumne mozgove sopstvenom narodu, o takozvanoj ¨velikosrpskoj agresiji¨. Ako priznaju bilo sta, sva nakrivljena istorija pada kao kula od karata. Hrvati nisu bili potrebni Srbima da bi Srbi izgradili identitet, ali Srbi su potrebni Hrvatima, jer na Srbima zasnivaju svoju egzistenciju.
Slobodan Markovic
Zasto JNA nije uhapsila Spegelja odmah nakon KOS-ovog tajno snimljenog filma? Mozda Hrvatska ne bi bila ociscena od Srba, Vukovar spaljen i jos uz to nekoliko desetina hiljada mrtvih, a Srbi proglaseni za varvare. JNA je vise zla nanela nama nego Hrvatima.
Jorge
Vama ne treba nitko, poput nas entuzijasta, iz Hrvatske da vas uvjeri, jer ste svoj stav cementirali. Pokušajte s lakom literaturom koja vam je tu u Srbiji dostupna, poput dnevnika Borisava Jovića, pa okončajte pismom Milana Babića. Mnoge će vam stvari biti jasnije. Hrvatski građani su nezavisnost ili konfederaciju prihvatili referendumom. Uloga JNA tada je jasna zbog različitog pristupa prema Sloveniji i prema Hrvatskoj. Niakve sentimentane stranputice poput vašeg teksta to ne mogu promijeniti.
LaCosta
Prvo prigovarate Srbima da se cementirali svoj stav i onda na kraju radite istu stvar. Pismo Babica je pokusaj osvete ocajnika i nista vise od toga. Za navodni razlicit stav JNA prema Sloveniji i Hrvatskoj najbolje je procitati sta je o tome pisao Kadijevic. I nije bio problem u konfederalizmu Hrvatske vec u izbacivanju Srba iz Ustava. Namerno previdjate najvaznije stvari.
cile
Jedan spanski oficir rece katalonskim separatistima: manite se corava posla, spanska armija nije JNA...
Земунац
У шпанској армији се не напредује по националном кључу, већ по способности. ЈНА је уништио национални кључ, јер многи изузетно способни нису могли да напредују зато што су били погрешне нације у датом тренутку, а ови што су били одговарајуће нације показали су колико су вредели.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.