Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: MOGU LI ZAJEDNO ENERGETIKA I EKOLOGIJA

Sunce i vetar ne mogu biti nosioci bazne energije

Dok se u Nemačkoj povećava proizvodnja uglja, u Srbiji se lobira za zelene kilovate
Ископавање угља у Немачкој (EPA-EFE/Sascha steinbach)

U cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja i energetske nezavisnosti zemlje potrebno je raspolagati baznom energijom. Kod nas su to termoelektrane. Bez bazne energije naš sistem bi bio zavisan od tržišta. Srbija ima ugalj, samim tim i određeni nivo energetske sigurnosti. Možda to nekome ne odgovara, ali je tako – kaže prof. dr Milan Radunović, koji je 25 godina radio u elektroprivredi i na brojnim projektima IBRD-a širom sveta, komentarišući sve češće tvrdnje o značajnoj ulozi solarnih panela i vetroparkova koji bi u skorijoj budućnosti trebalo u potpunosti da isključe korišćenje uglja kao energenta.

Na postavljeno pitanje – da li nas napuštanje uglja dovodi u energetsku zavisnost – odgovara da dovodi. Postajemo i energetski i tehnološki zavisni jer sunce i vetar ne mogu biti nosioci bazne energije. Neki tvrde da ipak mogu, ali samo uz velike instalisane kapacitete baterija i sa mogućnošću skladištenja energije. Prema tome, pored izgradnje solara i vetrogeneratora mora se investirati u pretvaračke stanice i velika baterijska postrojenja što znači, objašnjava naš sagovornik, da u cenu energije iz ovih izvora ulaze i investicije za baterije i gubici. Istovremeno se treba zapitati u kojim se zemljama ova oprema proizvodi i da li se pored energetske produbljuje i tehnološka zavisnost. S druge strane, prinuđeni ste da na tržištu kupujete nedostajuću energiju, a dovoljno je pogledati cene na berzama poslednjih meseci, kaže on.

– Poslednja dva meseca u Nemačkoj je povećana proizvodnja uglja i električne energije iz termoelektrana. To je diktiralo tržište i cene električne energije. Zemlje EU su u međuvremenu krenule u tranziciju energetskih sistema, izgradile nove termoelektrane, može se reći termoelektrane budućnosti. Najbolji primer je Poljska. Izgradila je 7.000 megavata novih termoelektrana, velike efikasnosti i minimalnog zagađenja. Oni su u saradnji sa „Simensom” razvili i projekat „200 plus”, projekat revitalizacije i stvaranje budućnosti u skladu s zahtevima EU za termokapacitete instalisane snage veće od 200 megavata. Ali tranzicija je proces, a ne prekidač, pa da kažemo – evo počeli smo i završili. Skloni smo da sudimo o termoelektranama na bazi starih elektrana, neke su i sedamdesetodišnjaci. Značajno je napomenuti da se pristupilo revitalizaciji najvećih jedinica, tako da sada imamo veću efikasnost, odsumporavanje i smanjenu zagađenost. U završnoj fazi je i izgradnja novog kapaciteta, novog posle četrdeset godina – kaže naš sagovornik.

Holandija: protest protiv izgradnje  vetroturbina u blizini naselja (Foto EPA-EFE/Remko de waaL)

– I još nešto – nema čiste energije. Kod uglja i termoelektrana znamo da je u cenu električne energije ušao i trošak rekultivacije terena i zagađenja. Kod termoelektrana budućnosti ti troškovi su znatno manji. To je i razlog zašto se pristupilo revitalizaciji termoelektrana u Srbiji, s ciljem podizanja efikasnosti i značajnim unapređenjem ekologije. Šta znamo o procesima reciklaže iskorišćenih solarnih panela i vetrogeneratora? Za sada samo ono iz studije urađene u Francuskoj „Crna strana zelene energije”. Ali to nije ušlo u cenu energije iz obnovljivih izvora – ističe prof. Radunović.

Novi zakon koji je predvideo mogućnost instalacije solarnih panela na krovovima kuća i fabrika je od izuzetnog značaja. Tu se može videti velika uloga solarnih panela.

– Šta je predlog – zatvaranje nekih termokapaciteta, starih i neefikasnih (za jedan megavat termokapaciteta treba izgraditi minimalno četiri megavata zelene energije). Izgradnjom 1.000 megavata (dva bloka po 500) doprineli bismo dekarbonizaciji Srbije uz obezbeđenje energetske sigurnosti. Zbog velike efikasnosti smanjilo bi se sagorevanje nekoliko miliona tona uglja godišnje. Alternativa uglju je samo izgradnja nuklearne elektrane. Sigurno je da korišćenjem sopstvenih resursa ostvarujemo energetsku nezavisnost i niže cene energije jer na kraju sve pogodnosti zelenih kilovata plaćaju potrošači. U ovom trenutku treba izbeći paušalne ocene, opredeljenja zasnovana na sagledavanju pojedinih segmenata, a ne celine, i bez uticaja pojedinih lobi timova – zaključuje naš sagovornik.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Fukušima (福島)
Čovečanstvo se većim delom pokazalo kao bahato, pohlepno za resursima i uništavajuće po našu planetu, i tako će i da prođe. Nema rešenja.
Nenad
Одличан текст. Свему написаном треба додати да прекомерним увођењем ОИЕ у електроеенргетски систем угрожавамо способност система да задржи интегритет и функционалност на што већем делу територије у случају уобичајених кварова и испада као и у случају ванредних ситуација, елементарних непогода и непредвидивих инцидената великих размера. Драстично смањујемо инерцију система односно његову жилавост, коју у данашњим системима обезбеђују велике обртне масе машина у термоелектранама посебно.
alisa
Neverovatno je da neko predlaze da uletimo u takav rizik kakav nose nuklearke. Strasno! zar nam nije dosta iskustva iz Ukrajine i Japana?
Perverzni traktorista
Gospodin nam samo predocava problematiku uvodjenja zelene energije * cini mi se da EU cak i hidrocentrale ne racuna u tu kategoriju * kao i sta se krije iza sve lepote i cistoce koju nam serviraju . Skoro sam pogledao jednu fotografiju gde elektro automobilu u kvaru tj.nedostatku goriva tj.elektrona u baterijama u pomoc priskace džip od 2000 kubika sa ogromnom prikolicom i agregatom koji je na prirodni gas da bi izvrsio dopunu baterija što je ludilo i antipropaganda sve ekoloske zabrinutosti.
vox ex populi
Umjesto da se mudruje, treba krenuti u izgradnju nuklearne termoelektrane. Pošto za njenu izgradnju, kao i za obuku kadrova kojih NEMA u Srbiji, potrebno je deset godina. Što prije se krene, to bolje. Prije toga, jasno, postići "društveni dogovor", predočiti narodu zašto i kako, pokrenuti referendum i nakon toga u pregovore sa potencijalnim dobavljačima. Za stabilnost energetskog sistema, neophodna je elektrana takvog profila. Kakva solarna energija, kavi vetrogeneratori!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.