Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: MOGU LI ZAJEDNO ENERGETIKA I EKOLOGIJA

EPS: obnovljivi izvori skuplji od uglja

Nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke. Pod maskom brige o zaštiti životne sredine centar nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra
ТЕ "Костолац Б" (Фото ЕПС)

Odgovorno tvrdimo da je istraživanje Centra za ekologiju iz Subotice o ceni proizvodnje električne energije iz uglja potpuno netačno i neutemeljeno. Moramo da pitamo kako je moguće da studiju koju je platio CEKOR niko nije video niti se igde može naći. Dakle, ili je nepostojeća ili je potpuno paušalno i neprofesionalno urađena da bi se zadovoljile ideje CEKOR-a. Istina je da jedan megavat-sat proizveden u termoelektranama EPS-a košta 35,77 evra, i to je dokazivo podacima EPS-a, a nikako 71 evro, kako tvrdi CEKOR. Svi troškovi proizvodnje uračunati su u cenu EPS-a. Ovo nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke, laički tumači izveštaje EPS-a i daje tendenciozne zaključke koji dovode u zabludu građane Srbije, navodi se u odgovoru EPS-a dostavljenom „Politici”.

Jedino iz izjava i saopštenja CEKOR-a možemo da pretpostavimo da su u proračun plaćene studije ubacili i troškove drugih energetskih kompanija kao što je „Elektrodistribucija Srbije” i na taj način došli do potpuno besmislenih podataka. Na primer, mrežarina u ukupnoj ceni električne energije čini više od 32 odsto, to jest to su troškovi za prenos struje, koji nije u nadležnosti EPS-a i nisu povezani s cenom proizvodnje.

Da je cena proizvodnje u termoelektranama zaista tolika koliko tvrdi CEKOR, EPS bi u prethodnim godinama beležio enormne gubitke. Od 2017. godine EPS ima samo pozitivne finansijske rezultate, što može da se proveri i u zvaničnim izveštajima. Dobit je ostvarena bez ijedne subvencije države, te nije baš jasno na koje subvencije aludira CEKOR i nikada ih ne navodi. Pozitivni rezultat EPS-a postignut je iako je cena električne energije za garantovano snabdevanje među najnižim u Evropi. Po metodologiji Evrostata cena za tipskog potrošača sa troškovima mrežarine u Srbiji u 2020. godini je 5,64 evrocenti po kilovat-času, dok je u zemljama u okruženju iznosila u Hrvatskoj 10,12 evrocenti po kilovat-času, Crnoj Gori 8,34, BiH 7,21, a u Nemačkoj 14,30, Italiji 13,82… Ne postoji nijedna činjenica koja dokazuje kredibilnost informacija iz navodne studije CEKOR-a. To potvrđuje i da se na pogrešno proračunatu cenu proizvodnje struje iz uglja dodaju i nekakvi troškovi po drugim osnovama ikakvog izvora na osnovu kojih su utvrđeni,

CEKOR ne nudi nijedno rešenje kako sačuvati energetsku nezavisnost Srbije i zanemaruje potencijal Srbije i to što skoro 70 odsto struje dobijamo iz uglja. Ekolozi iz Subotice zanemaruju da je energija vode, sunca, vetra i biomase skuplja od kilovat-sata iz termoelektrana i ne može u potpunosti da zameni struju iz uglja. Građani treba da znaju i da su netačni podaci koje iznose i za obnovljive izvore energije. Prema Podacima Međunarodne agencije za energiju za 2020. godinu, u slučaju Mađarske, koja nam je teritorijalno najbliža, proizvodna cena za solarne elektrane uz faktor kapaciteta 14 odsto, što odgovara efektivnom broju sati rada od 1.220 na punoj snazi, i diskontnu stopu od tri odsto, jeste oko 75 dolara to jest 65 evra po megavat-satu, odnosno 105 dolara ili 90 evra uz diskontnu stopu od sedam odsto.

Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra. A pitanje je i da li postoje tehnički kapaciteti za toliki uvoz struje. Tada bi ruke trljali samo trgovci strujom, a krajnji ceh bi platili građani i privreda kroz veću cenu električne energije. Sve to bi dovelo do toga da Srbija energetski zavisi od stranih kompanija, iako ima sopstvene energetske resurse.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Зар и у Немачкој није већа производња струје из угља у односу на ветар. Добро је имати што више струје из обновљивих извора али бет фосилних горива за сада није могуће произвести довољно енергије и зато је још и добро док има фосилних горива. Нека се саде шуме па ће се успостављати боља равнотежа.
Nebojša
Видим да већ има критичара претходног текста, а који благе везе немају ни са технологијом ни са политиком, а болео бих да знам да ли припадају и оним људима који после излета оставе смеће за собом.
SrdjanM
Сви трошкови производње урачунати су у цену ЕПС-а. U tome je i problem, jer ovde niko ne računa troškove štete koji ovaj nacin dobivanja energije nanosi ljudima i prirodi i samim tim i resursima budićih generacija. Na zapadu se slicno argumentuje i kada je reč o nuklearnim elektranama... šta je na primer sa troškovima zaštite od posledica zagađenja? Ali svejedno, jer nacionalni interes se na ovim prostorima posmatra samo kratkoročno.
Bojan
Gospodo iz EPS-a, kada budete zakoračili u 21.vek a to izgleda može da potraje jer su i vecina ljudi iz Srbije shvatili da je pao Berlinski zid otprilike 25g kasnije (jer sada smo gde je istocna Evropa bila krajem 90ih), videcete da ceo svet se okrece ka zelenoj energiji. Jeste jeftiniji ugalj, pa sta? I cigarete su jeftinije pa truju, samo ovo daleko vise ljudi. Zato ljudi u svetu evoluiraju iz 20.veka u 21.vek shvatajuci da je bitnije zdravlje nego jeftini ugalj i prljava tehnologija.
Хронос
Јел знате колико је требало времена да се политичари и нафтни прерађивачи одрекну додавања оловних адетива у бензин? Какво здравље? Мислим да смо били међуу задњима у Европи. Е тако и са угљем!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.