Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vakcinisanje između prava i obaveze

Ako se ne proglasi opšteobavezna vakcinacija, ostaje na snazi pravo da svaki građanin sâm odluči da li će da se podvrgne imunizaciji ili ne, po stručnoj preporuci ili po sopstvenoj volji. Tada bi uvođenje kovid propusnica na nacionalnoj ravni, zakonom ili na drugi način, kao ekskluzivni „ključ” za vakcinisane u pojedinim tipovima situacija (prijem u određene javne ustanove, poseta pojedinim javnim mestima, javnim priredbama, kafićima, klubovima itd.) bilo neustavno
(Миланко Каличанин)

„Tako se iz nečeg dobrog često izrodi nešto naopako. Zašto se i iz nečeg naopakog ne bi izrodilo nešto dobro?” (Bernhard Šlink, „Boje rastanka”)

Medicinske nedoumice o tekućoj pandemiji ne jenjavaju: meandriranja u gledištima, stručna (i laička) nadgornjavanja, nagađanja, neutemeljena predviđanja, oslanjanje na nepotpune, iskrivljene, varirajuće, pa i naručene statistike. A virus je ćudljiv, otporan i uporan, razvija se u sojevima, razliva se, plavi planetu. Za zadivljujuće brzo zgotovljene vakcine nije bilo dovoljno vremena da bi se podrobno ispitale i proverile, a grdna svetska nevolja je nalagala naročitu hitnost delovanja. Dosadašnja iskustva su još nedovoljna za konačnu iole usaglašenu ocenu svetski kompetentnih zvaničnika u pogledu optimalnog izbora cepiva, vakcinalne bezbednosti, delotvornosti, dužine dejstava, pa i mogućih trajnijih štetnih posledica vakcinisanja. Međutim, teško je poreći tvrdnju da su vakcine – bile i ostale – nezamenljiv medicinski alat i da se neprekidno usavršavaju. (Raspravu o uspešnosti organizovanja u suočavanju s pandemijom u pojedinim državama, o političkim manipulacijama predmetne pošasti, konkurenciji i profitnim stremljenjima farmaceutskih kuća, pa i o „teorijama zavere” – prepuštam drugima.) Uz prethodno skicirane „medicinske i političke rezerve”, tema je: zakonski osnov eventualne opšteobavezne vakcinacije u Srbije, ustavnost takvih regula, kao i ustavnost tzv. kovid propusnica kao propusnih kanala kretanja isključivo za vakcinisane.

Prema srpskom Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti (zakon), među taksativno navedenim zaraznim bolestima (čl. 4 i sl.) je i kovid 19, bolest koju izaziva virus SARS-CoV-2 a prenosi se vazduhom (čl. 5. tač. 5 – pod /1/). U okviru mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i načina njihovog sprovođenja (čl. 14. i sl.) je i „imunizacija i hemioprofilaksa” (čl. 32). Imunizacija (vakcinacija) je potencijalno trojakog izvorišta: 1) obavezna, za sve ili samo za pojedine kategorije lica – u pogledu Zakonom određenih zaraznih bolesti i u predviđenom uzrastu; 2) lekarski preporučena; 3) na lični zahtev. Pored toga, zakon veli da se „može (podvukao Z. T.) odrediti vanredna preporučena ili obavezna imunizacija protiv... zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti”. Vanrednu vakcinaciju po zakonu naređuje resorni ministar uz respektabilnu stručnu zaleđinu (čl. 33. zakona). Ustavnost tih normi pred Ustavnim sudom do sada nije dovođena u pitanje, a zakonska opcija propisivanja vanredne opšteobavezne (ili strogo selektivne) vakcinacije protiv navedene pandemije nije (još) korišćena.

Ustav utvrđuje pravo svakog na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (čl. 68) koju mu poglavito obezbeđuje država primerenim instrumentima. Ustavno je zajemčena i sloboda sopstvenog uverenja i sloboda da se ono po ličnom izboru promeni (čl. 43. st. 1). Analogno, član 8 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sadrži Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, a njen član 9 – Slobodu misli, savesti i veroispovesti, uključujući i vlastito uverenje. No, sloboda uverenja, kao deo privatnog života svakoga, ne sme nipošto biti u suprotnosti s javnim poretkom  – svežnjem krucijalnih pravno obezbeđenih javnih interesa, osnovnih društvenih vrednosti i institucionalnih mehanizama u koje spada i postulat zaštite zdravlja – kao šire kategorije koja se tiče svih članova jedne zajednice i nje kao celine. Načelno uzev, pretpostavljena obavezna vakcinacija ne može se smatrati invazivnim udarom na zdravlje, već obrnuto: preventivnim postupkom njegove zaštite. Posebno stoga što pojedinac živi – kreće se i radi – u društvu, s drugima sebi ravnopravnim, te bi neizostavno morao solidarno i tolerantno da vodi računa kako o svojoj ličnosti, tako i o okruženju, užem i širem. Naređena obavezna vakcinacija za sve građane morala bi – na podlozi citiranih odredaba merodavnog zakona – da se u svakoj konkretnoj prilici prethodno medicinski i politički valjano obrazloži, da se jakim razlozima potkrepi. Da se proceni kao celishodan, neophodan potez u cilju (naj)potpunije zaštite zdravlja nacije (građana) Srbije kako bi se krajnje opasna i rastuća smrtonosna zaraza suzbila. Pod navedenim uslovima, zakonski predviđena opšteobavezna vakcinacija je apsolutno u skladu sa Ustavom. Ne bi prekomerno ograničavala ljudska i manjinska prava (zdravstveni integritet građana, lična uverenja, odnosno privatni život i drugo), ne bi zadirala u njihovu suštinu (imajući u vidu kriterijume iz čl. 20. Ustava). Ipak, ne treba smetnuti sa uma „da je lakše neke stvari učiniti legalnim, nego legitimnim” (N. S. R. Šamfor). I kad se uvede kao obavezna, vakcina štiti svakog primaoca samo hipotetički (ne garantuje se da i oni vakcinisani neće biti zaraženi!), posredno i druge, kao i ukupno narodno zdravlje.

Bude li došlo do propisivanja obavezne vakcinacije protiv kovida 19 za sve građane – sa izuzetkom onih kod kojih je lekarski (individualno ili konzilijarno) nesumnjivo dokazana kontraindikovanost na dotične vakcine (o čemu bi se izdavale zasebne javne potvrde) – protivljenje vakcinaciji bilo bi medicinski, društveno i ljudski nepoželjno. Štaviše, predstavljalo bi i kažnjivi pravni delikt, ujedno zloupotrebu ustavne slobode ličnog uverenja. S druge strane, ko ne ispuni tu javnu dužnost ne bi se mogao smatrati diskriminisanim spram onih vakcinisanih. U tom smislu bi i tzv. kovid zdravstvene propusnice za vakcinisane bile ustavne i zakonite. A ako se ne proglasi opšteobavezna vakcinacija, ostaje na snazi pravo da svaki građanin sâm odluči da li će da se podvrgne imunizaciji ili ne, po stručnoj preporuci ili po sopstvenoj volji. Tada bi uvođenje kovid propusnica na nacionalnoj ravni, zakonom ili na drugi način, kao ekskluzivni „ključ” za vakcinisane u pojedinim tipovima situacija (prijem u određene javne ustanove, poseta pojedinim javnim mestima, javnim priredbama, kafićima, klubovima itd.) – bilo neustavno: kovid propusnice bi teško narušavale načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu (čl. 21. Ustava). Njima bi se – bez uvedene opšteobavezne vakcinacije – protivno Ustavu direktno zadiralo u jednakopravnost građana (čl. 20. st. 1. in fine).

„Veoma je tanak zid koji deli zdravo samopouzdanje i nezdrav ponos” (Haruki Murakami, O čemu govorim kad govorim o trčanju).

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Према важећим дефиницијама Фајзер и Модерна нису вакцине него терапеутска средства. Фајзер мРНК средство је регистровано 23. августа 2021 у САД, дотле је давано искључиво кроз ЕУА, дозволу за експерименталну употребу. Регистровану CORMINATY и даље ником не дају него Фајзер Бионтек. Према Нирнбершком коду и Хелсиншком протоколу, нико не може бити натеран да прими експериментални лек без сопственог информисаног пристанка. То је и Србија потписала и то је међународна обавеза.
Milutin
Ne samo lek. Vec bilo kakvo podvrgavanje medicinskom ispitivanju, testiranju i tretmanu, bez pristanka, je zabranjeno.
Vladimir
Ako su u Grčkoj suspendovani a nakon nekog vremena pozvali ne vakcinisane ZDRAVSTVENE radnike to meni daje za pravo da sumnjam u vakcinu i ako sam laik. Toliko lekara ne želi da je primi da jednostavno izaziva povećan oprez kod mene. A i ne štiti od širenja zaraze kao ostale vakcine, znači i ako sam vakcinisan mogu se inificirati i širiti dalje zarazu.
Miroslav Samardžijević
Mišljenje poštovanog profesora Zorana R. Tomića koje je izneo u svom članku u Politici treba po svoj prilici dostaviti "Kriznom štabu" , Vladi Srbije predsedniku Srbije . Od tih krugova potekla je floskula da bi bi neke mere kao što je "obavezno vakcinasanje " bile neustavne. ps. Medicinski deo kriznog štaba je, siguran sam, to i predlagao.
Земунац
Стварно је смешно поредити вакцине, за које не потписујете сагласност, са вакцином, за коју потписујете сагласност. У првом случају за последице је одговорна држава у крајњој инстанци, а у другом само ја и нико више. Ако сам ја одговоран за последице, а држава ''пере руке'' онда је и моје право да ли ћу пристати на вакцину или не. То је што се тиче Устава и права. Што се тиче праксе показује се да и вакцинисани оболевају, преносе заразу и умиру, што значи да ништа нису мање опасни за друге од не

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.