Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaštita srpskog jezika i ćirilice

Usvajanje zakona u oba parlamenta biće važan korak u negovanju jezičke kulture i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike Srbije i Republike Srpske, istakla ministarka Maja Gojković
(Срђан Печеничић)

Bolja zaštita ćirilice u javnom životu prvenstveni je cilj donošenja zakona, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta svakog naroda, rekla je juče ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u Skupštini Srbije, predstavljajući Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma. Pozvala je poslanike da sutra, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, usvoje zakon, a oni su, najavljujući podršku, isticali da je usvajanje ovakvog propisa od izuzetnog značaja.

Maja Gojković (Foto: Anđelko Vasiljević)

Obrazlažući predlog, Gojkovićeva je rekla da su zakon inicirali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i član Predsedništva BiH Milorad Dodik i podsetila da će zakon sutra biti usvojen i u Skupštini Republike Srpske. Dodala je da će usvajanje zakona u oba parlamenta biti ne samo važan korak napred u negovanju jezičke kulture već i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike Srbije i Republike Srpske. Istakla je da ovaj zakon nije u koliziji s važećim Zakonom o upotrebi službenog jezika i pisma, niti je namera predlagača da se latinica kao pismo na bilo koji način diskriminiše.

Prema njenim rečima, značajna novina je osnivanje posebnog Saveta vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma kao matičnog. Ovo telo će predlagati mere za unapređenje stanja u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma. Predviđene su, dodala je, i novčane kazne za postupanje suprotno odredbama predloženog zakona. Zaključila je: „Štiteći svoje najveće kulturne i tradicionalne vrednosti, a ćirilica to svakako jeste, ispunjavamo našu moralnu i zakonsku obavezu.”

U raspravi je Muamer Zukorlić (SPP) kazao je da je jezik ne samo jedan od stubova identiteta nego i samobitnosti pojedinca i zajednice. Opširno je govorio o značaju jezika, ali je, kako je kazao, izrazio rezervu prema ovom zakonu, „zbog Ustava koji kaže da se svim građanima garantuje jednakost”. Istakao je: „Uz sve uvažavanje prava većinskog naroda, podsetio bih da u ovoj zemlji živi 30 odsto pripadnika nacionalnih manjina, pa bi usvajanje ovog zakona imalo smisla ako ćemo posle njega usvojiti i zakon o zaštiti jezika nacionalnih manjina.”

Gojkovićeva mu je odgovorila da može da poruči „biračima koje vi predstavljate da nemaju nikakvog razloga za strah od ovog zakona jer on ne ugrožava baš nikoga”. Kazala je da se sve pažljivo analizirano, da „11 članova zakona sve jasno definišu, a napravljena je i ograda da bi se razvejao strah, ako on uopšte treba da se pojavi, od pokušaja zaštite jednog pisma”. Navela je: „Što se tiče zaštite jezika nacionalnih manjina, jasna je odredba 10 Ustava, a jasno je određen način upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma. Ovim zakonom se samo vodi briga o srpskom jeziku i ćirilici, koja polako gubi trku u modernom dobu.”

Žarko Obradović (SPS) rekao je da je ovo „jako dobar zakon, mali po obimu, ali važan po sadržaju”. Naveo je da se zaštitom jezika ne bavi samo Srbija već da i druge države imaju sličan problem, na primer Belgija, Slovačka, Španija, Švajcarska, pribaltičke zemlje... Dodao je da velika Francuska ima Komisiju za zaštitu francuskog jezika, a Francuska akademija još od 1635. godine uređuje način korišćenja francuskog jezika, u strahu od uticaja anglosaksonskog govornog područja. Naveo je: „Da postoji briga o zaštiti jezika na globalnom nivou, svedoči to što je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje i kulturu promovisala Dan maternjeg jezika – 21. februar, i to još 1997, da bi se afirmisala posebnost svakog jezika.”

Dodao je da mu je drago što se ovaj zakon donosi tek sada, kada su doneti drugi zakoni, da se, između ostalog, u predškolskim ustanovama u Srbiji koristi 10 jezika nacionalnih manjina, da postoji 100 glasila na 16 jezika manjina, a u 42 lokalne samouprave koristi se više od 10 jezika nacionalnih manjina. Zaključio je da sve navedeno „obezvređuje sve one koji kao argument protiv zakona navode da se njime želi nametnuti srpski jezik i ćirilica”.

Marko Atlagić (SNS) rekao je da je zanemarivanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma uvod u nestajanje nas kao naroda. Poručio je svima da uvek treba da imaju u vidu zaveštanje Stefana Nemanje svom sinu Svetom Savi, kome je rekao: „Bolje je izgubiti i najveći grad svoje zemlje nego i najmanju i najneznatniju reč svog jezika. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.”

Samostalni poslanik Vladan Glišić kazao je da se prava mera jedne vlasti, kad ode, vidi po tome šta je dobro uradila i dodao: „Ovaj zakon, kao svesrpsko svetilište u Jasenovcu, zaštita nasleđa Hilandara i Sremskih Karlovaca su zakoni, pozitivni legati, koji će ostati iza ove vlasti i kao nešto što će, ako vas bude smenjivala normalna i narodna vlast, biti nešto što treba da se sačuva i nadograđuje.” Kazao je i da treba imati u vidu da je „2008. godine u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu potpisan sporazum između predstavnika hrvatskih i srpskih institucija, koje je predstavljala Narodna biblioteka Srbije na čelu sa Sretenom Ugričićem, prema kome se celo nasleđe srpskog jezika koje se nalazi u Kongresnoj biblioteci, a napisano je na latinici, tretira kao hrvatska baština, a ono na ćirilici srpskom baštinom”. Dodao je da je to veliki problem i nešto što spada u ono što treba nadograditi.

Dušebrižnici i amandmani

Najavljujući podršku SVM-a zakonu, Balint Pastor je rekao da se na zakonu dugo radilo, da je rečeno da je namera da on bude usvojen na Dan srpskog jedinstva, istovremeno kada i u parlamentu Republike Srpske i dodao: „Kao predstavnici mađarskog naroda, razumemo značaj ovog praznika, kao i očuvanje nacionalnog identiteta, pa ko bi to bolje razumeo od pripadnika nacionalne manjine. Za srpski narod je Dan nacionalnog jedinstva 15. septembar, za Mađare 4. jun. Upravo zato nemamo ništa protiv ovog zakona.”

Istakao je da su se, čim je najavljen ovaj zakon, pojavili „dušebrižnici koji jedva čekaju da posvađaju srpski i mađarski narod, već pišu kako ćemo mi asistirati ćirilizaciji svega i svačega i nestajanju prava službene upotrebe mađarskog jezika, ili bilo kog drugog jezika nacionalne manjine”. Naveo je da to „apsolutno nije tačno”, te da je SVM da bi otklonio bilo kakve sumnje podneo tri amandmana, a jedan od njih dopunjuje prvi član zakona, rečima da on ni na koji način neće uticati na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina.

Kazao je i da neće otkriti ni neku veliku tajnu ako kaže da je o ovome već razgovarano i dodao: „Ovaj predlog zakona se ne tiče upotrebe jezika nacionalnih manjina, pravo istovremene i ravnopravne službene upotrebe jezika nacionalnih manjina reguliše Ustav i Zakon o službenoj upotrebi jezika. Kao pripadnici mađarskog naroda smatramo da je srpski jezik, njegova standardizacija i pismo apsolutno pravo srpskog naroda, isto kao što se srpski narod ne meša u to kojim jezikom i pismom će pisati mađarski, albanski, hrvatski i bilo koji drugi narod u Srbiji. Ovaj zakon ne može biti i nije opasnost za korišćenje manjinskih jezika, uprkos tome, smatrali smo da je bitno da otklonimo neke nedoumice i da na najmanju meru svedemo mogućnost tumačenja koja nemaju uporište ni u ovom zakonu, ni u bilo kojem ranije usvojenom zakonu. Zato je SVM podnela ova tri amandmana.”

Ministarka Maja Gojković zahvalila je njemu i poslaničkoj grupi SVM-a na razumevanju za ovaj zakon, i „što ste ga svojim amandmanima upotpunili jer to nikad ne može da šteti, a otklanja bilo kakvo nerazumevanje i strah od toga da će neki jezik i pismo potisnuti druge”. Kazala je da prati društvene mreže i da „ima dosta dušebrižnika koji se uvek pojave da brinu o pravima nacionalnih manjina, izazivajući u njima sumnju, uvek kada većinski narod pokuša nešto da uradi na zaštiti svog kulturnog nasleđa”. Istakla je da su amandmani apsolutno prihvatljivi za Ministarstvo kulture, izrazivši uverenje da će ih i vlada prihvatiti.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Суседни народи штите свој језик а служе се нашим, бесплатно. Требало би им то наплаћивати, језик се хаба и троши.
Лена
Србија и Хрватска су већ донеле или доносе закон о заштити својих језика. Ако то учине и БиХ и Црна Гора, наш заједнички језик ће бити четвороструко заштићен. Тешко лоповима !
Jorge
Otkud vam to da Hrvatska ima zakon kojim štiti svoj jezik? Hrvatski jezik je spomenut u Ustavu i to mu je dovoljna zaštita. Čini mi se da je bio jedan pokušaj nacrta zakona, ali je neslavno završio.
Гоарн Јозић
Невероватно је да је ово нека врста "закона на закон". Спомиње се и неусклађен с Чланом 10. Устава Србије Закон о службеној употреби јеизка и писама, а нигде се, изглееда, не спомиње кључни за све Устав и његов Члан 10. који потпуно јасно одређује у првом ставу да су у службеној употреби неизоставни српски језик и ћириличко писмо, А закон о служб. употреби уводи противуставно и хрватску латиницу за српски језик као друго писмо. Највеће је чудо што овај закон за неке важи, за неке не важи.
Патриот
Крајње је време да се спаси оно што још можемо спасти! Ово је неопходно уколико нећемо да дозволимо да нам сатру све корене. Апсолутно ЗА овакав закон и браво за онога ко га је прогурао!
Тачно тако
Да наша деца наставе да уче ћирилицу на часовима српског језика, а не на часовима историје.
milovan
Jeli to sada znaci,da direktor skole nesme reci edukujemo nasu decu.Ili ministar zdravlja da smo hospitalizovali ljude. Ili parlamentarci,OK. Isto tako ni tv voditelji da ubacuju strane reci da bi u svojim ocima bili pametniji.????

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.