Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Otvoreni Balkan, zatvorena Evropa

Ideja ekonomskog saveza Srbije, Albanije i Severne Makedonije je geopolitički stent koji je idealan da se spoje arterijski sudovi zapadnog Balkana i prekine njegov krvavi usud

Spomenite na desetine do sada održanih strateških konferencija o evropskim pitanjima i sudbini Balkana, stavite to kao temu panela na kojima će govoriti evropski zvaničnici i, ponekad, ovdašnji šefovi. Šta je rezultat? Dobićete birokratsku uspavanku u kojoj i učesnici i publika jedva čekaju da se razmena fraza završi. Naime, stolice su uglavnom neudobne. Verovatno da učesnici jalovih rasprava kojim slučajem ne zadremaju jer su šećeraste fraze o evropskoj budućnosti toliko puta ponavljali da ih i izveštači mogu preneti tačno u reč, iako će u to vreme boraviti u nekom od okolnih kafića.

Briselske birokrate i balkanski lideri ionako unapred znaju ono što niko od njih neće zvanično reći jer, zaboga, zar da evropska perspektiva ostane tek puka iluzija s refrenom: oni se prave da hoće da nas prime, mi se pravimo da hoćemo da uđemo.

Obično od takvih konferencija najviše koristi imaju dobro plaćeni lobisti i međunarodni eksperti koji su uhlebljenje pronašli na zapadnim univerzitetima, zaduženi da potom obavezno istaknu krivicu balkanskih lidera koji nikako da porastu i dotaknu evropske standarde.

Tako se priča o prijemu zemalja zapadnog Balkana u EU pretvara u farsičnu sagu o briselskom carstvu i musavim nevaljalcima koji bi da se uvuku u tu zlatnu krletku i naprave nered.

Nedavni Bledski strateški forum imao je sasvim drugačiju dramaturgiju od dosadašnjih, a u centralnoj ulozi bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, za šta su se pobrinuli i domaćini Slovenci, duet Pahor–Janša, koji su ga, kao jedinog lidera sa zapadnog Balkana, ubacili na centralni teren, to jest panel, među evropske superligaše. Kako ne verujem da se na takvim skupovima događaju slučajnosti, jer su na Bled stigli predsednici evropske vlade i parlamenta, glavni igrači istočnoevropskih članica EU, balkanski bosovi – minus Zdravko Krivokapić, uz premijere Mađarske, Grčke i bugarskog predsednika, pre će biti da je nastup Vučića bio dobro isplaniran. A kada se on nađe u centru pažnje, taj je ne ispušta. Ovoga puta sasvim zasluženo.

Kazao je da entuzijazam za pristupanje EU, ne samo u Srbiji, ne postoji kao nekada i da se posle bregzita, umesto procesa proširenja, Brisel začaurio, te ne vidi širu sliku. Kada je Vučić to govorio, nije mislio na ulja na platnu, već na činjenicu da se Balkan zaobilazi, a njihovi lideri „farbaju” različitim izgovorima, mahom izostankom demokratskih i ekoloških standarda, ma kako se političke postave menjale. Prigovori su, naime, uvek isti.

Vučićeva igra istine tim pre je interesantnija i intrigantnija jer su na Bledu bili prisutni ne samo Nemac Kristijan Šmit, novi međunarodni upravnik Bosne, potom večni Miroslav Lajčak već i možda najmoćniji međunarodni bledski igrač iz senke, kardinal Pjetro Parolin.

Premijer Vatikana i najbliži saradnik pape Franja imao je svoje razloge zašto se pojavio u Sloveniji i izbegavao kamere, ali glavni operativac Vatikana sigurno nije došao na Bled zbog turizma i dokolice, već zbog tihe diplomatske misije čije ćemo rezultate verovatno čuti ili osetiti. Kako Vučić svakako dobro zna ko je kardinal, uzgred, dobronameran prema Srbiji, teza o planiranom nastupu je tim logičnija.

Vučić je otvorio karte, promovišući ideju „Otvorenog Balkana”, dok su mu na drugom panelu bočnu podršku davali Edi Rama i Zoran Zaev. Vučić je dobio glavnu scenu od predsedavajuće zemlje EU i iskoristio je da ukaže da ideja ekonomske saradnje Srbije, Albanije i Severne Makedonije, nekada nazivana „mali šengen”, predstavlja savez koji umesto sukoba, krvi i mirisa baruta, stereotipnih slika o Balkanu, donosi razumnu i racionalnu ideju o privrednom povezivanju i stabilnoj budućnosti.

„Otvoreni Balkan”, kao alternativa zatvorenoj Evropi, pokazuje da je moguće da Srbin, Albanac i Makedonac pokažu političku zrelost i prevaziđu prepreke bitisanja u nesrećnoj i ukletoj prošlosti. U njoj su, pokazalo se na Bledu, ostali zarobljeni Albin Kurti i dvojica članova Predsedništva BiH, minus Dodik, tako da je ideja „Otvorenog Balkana” dobila veliki publicitet i temu o kojoj se inače odavno raspravlja u Briselu i nema plebiscitarnu podršku. Naročito zbog toga što ovaj neprskani projekat Vučića o povezivanju Zapadnobalkanaca ima od početka američku podršku.

Najpre Vučić, a potom i Rama i Zaev, iako se ovaj prvi i ovaj treći na početku nisu previše simpatisali, ukapirali su da ih povezuju zajednički, ne samo ekonomski interesi. To pokazuje velika nervoza Kurtija, koji projekat smatra „četvrtom Jugoslavijom”. Biznis zbližavanjem i ukidanjem granica, carinskih prelaza i slobodnog kretanja radne snage i kapitala između tri zemlje, Beograd, Tirana i Skoplje postaju glavni partneri, dok Priština gubi politički uticaj koji je imala. Zaev je postao svestan da promena imena njegove zemlje, i pored silnih obećanja, nije dovela čak ni do početka pristupnih pregovora, već dodatne ucene Bugarske, koja im otvoreno traži identitet, jezik i Goceta Delčeva. Nadam se da ne potražuju i Darka Pančeva!

Nije Rama uzalud na Bledu ispričao vic da će Albanija i Severna Makedonija biti primljene u EU kada Turska bude predsedavajuća, poručujući bugarskom predsedniku Rumenu Radevu da Bugari budu manje Evropljani i više Balkanci, i da prestanu da blokiraju put u EU Makedoncima.

Ideja „Otvorenog Balkana” zapravo je geopolitički stent koji je idealan da se spoje arterijski sudovi zapadnog Balkana i prekine njegov nesrećni usud. Vučić, Rama i Zaev pozivaju i Crnu Goru i Bosnu, vrata su im otvorena, čime bi ideja bila zaokružena. Možda nemiri na Cetinju i pojačana nervoza u Bosni predstavljaju projektovanu prepreku ovoj inicijativi.

Zaista, kome ne odgovara da musavci sa Balkana sklope ekonomski savez, iako balkanska ekonomska zajednica nudi i političko rešenje o kojem se za sada pažljivo ćuti. Svi Srbi, svi Albanci, svi Makedonci, svi Crnogorci i svi Bošnjaci živeće u balkanskoj ekonomskoj uniji. Umesto noževa i krvi, povezivaće ih investicije i trgovina. Dakle, lova ili sukobi i nacionalizmi? Izbor je toliko logičan da zato ima i toliko otpora!

Velike sile su navikle da bure baruta eksplodira. Često su držale šibicu u ruci. Mi nudimo da im to bure konačno prodamo!

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

превртлјиви споразуми
Идеја ОТВОРЕНОГ БАЛКАНА - економ. савеза, преклапа ЦЕФТА споразум из 2006 (поред балканских, уклјучена Бугарска, Румунија, Молдавија,,,) који је још на снази. Што значи, очигледно је да је "Отворени Балкан" инициран првенствено због нормализац. односа СРБ и Косова у цилју финализац. Брисел. споразума (улазак КС у УН). Тако су наши говорили о Б. Споразуму: Аутономија слично Р, Српској: добили смо албанско Косово са атрибутима државе. Интегрисани адм. "прелази"-добили царин. границу КС(!)? ..
Из угла
ОБ отклања границе, не поставља их. Косово је претило да ће уклонити границу са Албанијом, а сад је Србија потписала уговор са Албанијом, отклонила ту претњу, подигла односе на међународни ниво изнад Косова. Ако Косово потпише, нема границе и практично се враћа ближе Србији. Свакако ако су сви у ЕУ, нема граница и онда је само питање где се плаћа порез, а Косово није плаћало више пореза у државни буџет него што је користило, за разлику од Војводине. Али то је друга тема.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.