Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POSLE ISTORIJSKOG FINALA OTVORENOG PRVENSTVA SAD U TENISU

Ljudska pobeda u sportskom porazu

Novak Đoković želi sve i uspeva više od bilo koga, a kada se sudari sa sopstvenim granicama otvara dušu i razum i onih koji ga ne vole. Rasterećenje na kraju najuspešnije grend slem sezone u poslednjih pola veka
(Фото EPA-EFE/Justin Lane)

Rasterećenje – tako je Novak Đoković jednom rečju opisao šta oseća posle svečanog zatvaranja Otvorenog prvenstva SAD i ubedljivog poraza od Danila Medvedeva u finalu: 6:4, 6:4, 6:4. U završnom činu, kojem je sam dao istorijski karakter uspesima tokom cele sezone, nije odigrao ulogu „terminatora”, koju su prvi put u Njujorku želeli da vide svi, pa i njegove „kolege” po slavi na prepunim tribinama.

Možda se Bred Pit, u društvu sa Alekom Boldvinom, Bredlijem Kuperom, Benom Stilerom i ostalim holivudskim zvezdama u gledalištu, spremao za ulogu teniskog supermena jednog dana, ali tok istorijskog finala ga je na kraju vratio ka ulozi Ahila u „Troji”. Supermen je otkrio ranjivu petu, nije ostvario san o nadljudskoj nadmoći, ali je svima otvorio dušu i razum svojom ljudskom prirodom.

Za razliku od holivudske „fabrike snova”, uloga savremenog sportskog gladijatora Novaka Đokovića je brutalno stvarna i nije unapred napisana. Dokle god bude trajala, niko neće znati šta sledi i kakav je kraj. Upravo je završio najuspešniju grend slem sezonu u poslednjih pola veka, sa 27 uzastopnih pobeda: tri titule i jednim finalom. Osim Dona Badža 1938. i Roda Lejvera (1962. i 1969), jedinih osvajača kalendarskog slema, sa Đokovićevom 2021. sezonom mogu da se mere samo još 1933. i 1956. U oba slučaja su pretendenti na zlatni teniski san, ser Džek Kroford i Lujs Houd, gubili finale u Njujorku. I te nedovršene serije su učinile da ih pamtimo do današnjih dana.

Niko drugi u istoriji tenisa nije povezao prve tri najveće titule u istoj sezoni. Oni koji i dalje diskutuju o najboljem, nerado pominju da Rodžer Federer i Rafael Nadal nikada nisu spojili ni prve dve krunske pobede u jednoj godini, dok je Novak Đoković, od Vimbldona 2015. do Rolan Garosa 2016, držao sva četiri pehara u vitrinama. Već i taj „nekalendarski slem”, u medijima često zvan „Nole slem”, predstavlja daleko veći uspeh nego Lejverov iz 1969, ostvaren u prvoj godini profesionalne ere, kada su merila teniskih dostignuća bila znatno drugačija nego danas.

U poslednjem ovogodišnjem meču na najvećoj sceni, masa u areni je očekivala krv, ali je nije bilo. Danil Medvedev je do te mere bio spremniji za finale da je krvožedna publika bezrazložno okrenula leđa njegovim maestralnim potezima i prešla granice korektnosti u navijanju za srpskog tenisera, sa kojim je ratovala duže od decenije. Kao vrhunac apsurda, aplaudirali su mu i kada je u besu lomio reket, nadajući se još jednom hudinijevskom dizanju sa dna. Nije slavljen pobednik nego poraženi.

I prvi put se Đoković našao u situaciji da ispunjava tuđe želje, a sam se na terenu oseća poražen, poput samuraja koji i pre početka dvoboja spušta glavu. I još više rastresen neočekivanom podrškom sa tribina, na koju ne može da uzvrati. Otuda suze pre kraja meča, praćene još gromoglasnijim aplauzima. Publika je konačno dobila nešto. Ne ono što je tražila, već nešto drugo.

Slično je bilo na Rolan Garosu 2015, kada je Đoković pobedio Nadala, pa izgubio finale od Vavrinke. Kažu da ga je publika tada skrhanog volela više nego ikada, barem do finala u Njujorku. Šta je ove nedelje bilo važnije: istorijska pobeda na terenu ili reakcija gledalaca?

– Bilo mi je drago da se završilo, jer je svega sa čim sam morao da se nosim na mentalnom i emotivnom planu poslednjih nedelja bilo mnogo. Deo mene je bio vrlo tužan, ali u isto vreme sam osetio nešto što nisam nikada u Njujorku. Publika me je dirnula. Prijatno su me iznenadili, nisam očekivao ništa posebno, a količina podrške, energije i ljubavi je nešto što ću zauvek da pamtim. Želiš da pobediš, ali ta veza koju stvoriš sa ljudima će trajati jako dugo. To me je i rasplakalo pred kraj meča. Ta osećanja, ta energija, bili su jednako jaki kao da osvajam 21. grend slem titulu – rekao je Đoković.

Novak Đoković želi sve i veruje da može sve. Da nije tako, ne bi bio jedan od najboljih sportista svih vremena, ne bi iskreno pomagao drugima i borio se srcem za ponos svoje zemlje, ili za prava drugih tenisera i budućnost tenisa. Da ne veruje u svoje izuzetne moći, ne bi singlom i mešovitim dublom na Olimpijskim igrama ugrozio svoj pohod ka kalendarskom slemu u Njujorku.

Odbijajući savete svih kolega, učinio je da, zbog rasporeda sa dublom u istom danu, singl igra u najgorem mogućem dnevnom terminu. I bolne posledice ta dva poraza u Tokiju, od Zvereva i Karenja, uspeo je u Njujorku da nadoknadi prodorom do finala najtežim putem. Sa šest izgubljenih setova i šest sati više na terenu od nikad opasnijeg Medvedeva.

Da li će ga ovo finale slomiti ili zaustaviti? Teško. Dovoljno je bilo čuti ga na konferenciji posle poraza koji su drugi bezrazložno proglasili za najteži u karijeri:

– Noge me nisu služile, nivo energije je bio nizak, servis gotovo da nisam imao dok je njegov bio savršen. Danilov pristup, mentalitet, taktika, bili su vrhunac našeg sporta. Imao sam šansu samo na početku drugog seta, ali on je bio sjajan. Tenis je u dobrim rukama, stasali su dobri momci i sjajni igrači, nadam se da će smena generacija ići glatko što se tiče popularnosti, a mi moramo da obezbedimo bolje uslove nižim slojevima teniske hijerarhije. Srećan sam zbog Danila, potpuno je zalužio ovaj uspeh, a mi stariji se još držimo. Još želim da sijam na terenu koliko mogu, da osvajam najveće turnire i igram za svoju državu. Mnogo toga mi se skupljalo poslednjih meseci do ovog finala, ali na kraju krajeva moram da budem vrlo zadovoljan sezonom. Naučio sam da preboljevam najteže poraze, kakvi su ovi u finalima gredn slem turnira, idemo dalje!

Posle ovog izgubljenog finala, dug tenisa i sporta prema Novaku Đokoviću još više raste. Spasao je turbulentnu sezonu, doveo njen vrhunac do usijanja, i na kraju, umesto očekivane uloge mašine za pobede, otvorio duše i razum i onih koji ga ne vole. Dok bude igrao, svet će učiti o stvarima mnogo širim od sporta: o usponima, padovima i uzdizanju posle svakog posrnuća. O svemu ljudskom što se krije iza rezultata.

Mnogo toga je od Đokovića naučio i beskrajno simpatični Danil Medvedev, koliko neumoljiv na terenu, toliko i detinje duševan van njega. Pre no što će da primi pehar u Njujorku, našao je savršenu rečenicu i način da vrati osmeh poraženom:

– Ovo nisam nikome rekao do sada: Novače, ti si za mene najbolji teniser svih vremena!

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
NOLE je najveci sportista koga krase najlepse ljudske vrline.On je ostvario 120% svojih snova, a za sada 80% GS-ova. Dakle,i pored dolazecih mladih lavova koji "ne prastaju Novakov uspeh", sto podgrijava najzesce navijacke strasti, objektivno govoreci, NOLE je ozbiljan kandidat za jos 4-5 GS-a. NOLE je velika DUSA. Tenis je njegova MENTALNA hrana. Njegov novi moto je:"Odlucio sam da prodjem OGRADJEN SVOJOM DUSOM koju NIKO rastrgnuti ne moze. I znaj da cu proci."(Dostojevski) SRECNO NOLE! IDEMO!
V.V.B. Danska
Kao i uvek, sa velikom zadovoljstvom sam procitala i ovaj izvanredni tekst Marjana Kovacevica. Hvala!
6 puta da pokusa
Новак Ђоковић ima 34 godine i mladji je 6 godina od Roger Federer, age 40 years, svake godine je 4 Grand Slam tako da ima vremena 6 puta da pokusa da osvoji kalendarski Grand Slam. A svi znamo da ce to Novak uraditi na najbolji moguci nacin.
Slobodan
čovek koji je zvanično 6 godina prvi na Atp listi zaslužuje najmanje jedan veliki naklon....i još mnogo toga.Moj predlog je da u svakom mestu u Srbiji treba postaviti spomenik čoveku ili bilo šta što obeležava uspeh,istrajnost,mentalnu snagu,patriotizam,humani rad,elokventnost itd..
Uciteljica
Nole je plakao, jer ga je publika posle deset godina u mecu, nikad gorem u njegovoj karijeri, uzela u narucje i pocela da ga tesi .. A ti Nole, ono sto si prizeljkivao, da budes voljen, to si i dobio ..Ne moze i volenje i pobeda ! Jedbog dana ces shvatiti da te vole samo tvoja majka,otac,zena ,deca...Svi ostali su samo glumci i nista vise, i vec sutra dan briga ih je za tebe !Sam protiv svih je najbolja opcija i donosi najveci uspeh !! Zato gledaj sebe, publike i naroda se mani !
ivan
Nije u pitanju to sto govorite, nego ljudi vole da vide i emocije i da je neko covek. Zeleli su da on pobedi, a ne da ga sad, toboze tese jer gubi. Ali i kad je gubio, svima je proradilo to ljudsko - podrzi coveka kome je vidno tesko. I to je cela sustina.
Boris
@Uciteljica Ako je publika dala svoju podrsku tek onda kada je Novak bio slomljen i unisten mentalno i fizicki, a brutalno napadala i vrijedjala kad je dominirao, onda to dovoljno govori o publici. Takva podrska nije ni potrebna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.