Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bitefov prozor je uvek bio širom otvoren

Prateći produkciju u našoj zemlji, uočljivo je da je prošle godine u kvalitativnom smislu bila dominantna takozvana bitefovska poetika, tvrdi Miloš Latinović
Битеф театар (Фото Д. Јевремовић)

Prožima me osećanje zabrinutosti, ali ga boji paleta nadanja da će, kao u starom filmu, na kraju dana, dok sunce zalazi sve biti u redu. Verujem u srećan kraj, kaže Miloš Latinović, direktor Bitefa, o osećanjima sa kojima dočekuje ovogodišnje izdanje s obzirom na okolnosti. Dvostruko, 54. i 55. izdanja Bitefa koje će trajati do 25. septembra pod sloganom „Na ivici budućnostti” ponudiće predstave u takmičarskoj selekciji koju je potpisao Ivan Medenica, selektor i umetnički direktor, nakon što je prošle jeseni zbog pandemije upriličen samo Bitef prolog. U Beograd stižu trupe iz Francuske, Belgije, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Irana, Meksika, Austrije, Čilea.

‒ Šta preostaje čoveku danas, u ovom trenutku i ovakvom svetu, nego nada? Ne stradaju svi u masovnom jurišu. Da li smo mi baš ti odabrani, za izginuće ili herojstvo, ko će to da zna, ali ako je prema zaslugama zbog istrajnosti i vrednoće, zbog posvećenosti i vere, onda bi trebalo da budemo na sunčanoj strani ulice – dodaje Latinović.

Ovogodišnja selekcija je bez obzira na to što spaja dva festivala ipak, prema mišljenju Miloša Latinovića, nova i jedinstvena, a Bitef tim je nastojao da odgovori na izazov i organizaciono omogući zahtev umetničkog direktora bez obzira na sve probleme i kompleksnosti pre svega putovanja.

‒ Bitef u svakom, a posebno ovakvom formatu mora biti iznenađenje. Za mnoge je iznenađenje sama selekcija festivala u okviru koje tri predstave stižu iz Srbije, sa repertoara beogradskih pozorišta. Meni, međutim, to nije iznenađenje, jer prateći produkciju u našoj zemlji, uočljivo je apsolutno da je prošle godine u kvalitativnom smislu bila dominantna takozvana bitefovska poetika i to ne samo kada je reč o predstavama u prestoničkim teatrima, nego i u Subotici, Novom Pazaru ili Prištini, odnosno Gračanici ‒ kaže Latinović i dodaje:

‒ Žao mi je što predstave drugačijeg poetskog izraza, osim nekoliko izuzetaka, nisu na nivou kao „Kaspar” (JDP), „Poetika gledanja” (Deže Kostolanji) ili „Kao da kraj nije ni sasvim blizu” (Bitef teatar), koja je svojim umetničkim iskorakom povezala visoke ocene pozorišne kritike i publike. To nije čest slučaj u našem pozorištu, ali interesovanje brojnih selektora festivala, za sada će biti izvedena na četiri, i publike pokazuje da imamo umetnički relevantnu i jedinstvenu predstavu na repertoaru Bitef festivala. I svi koji je vide, jer izvođenje može da gleda samo pet ljudi, biće pozitivno iznenađeni onim što Bitef teatar sa saradnicima može da ostvari kreativno i produkcijski.

Miloš Latinović (Foto: A. Vasiljević)

Ove godine uspeli su, našem sagovorniku se čini nikad lakpše, da ugovore dolazak željenih pozorišnih trupa i teataraskih gostiju, ali muke koje produkuje zlo doba, dodaje on, bile su svakovrsne samo ne slatke.

‒ Uostalom svaka je, i svakom je, muka jasno neprijatna. Verovanje je prvi zalog optimizma, pa na tom postulatu temeljim razrešenje svega ovoga što osećamo, kroz šta prolazimo, pokušavajući da razrešimo šifru ovogodišnjeg Bitef festivala – konstatuje on.

Miloš Latinović godinama unazad istrajava na čelu Bitefa. O tome koliko se odnos pozorišta i politike promenio prema ovom festivalu od vremena kada je počeo da se bavi Bitefom do danas, kaže:

‒ Politika je uvek bila prisutna kada je reč o Bitef festivalu, a taj upliv je posebno lepo, autentično i autorski vešto obradila u svojoj knjizi „Čekajući Bitef”, naša drugogodišnja saradnica Vera Konjović. Za ovih osam godina bilo je različitih političkih intervencija i mišljenja, ali nekako takvi istupi prestaju da budu zanimljivi kad se sve već dogodi. Postaje anahrono, jer politika nije umetnost pa da traje. Kao posle oluje, pospremimo i idemo dalje. Ali moram da kažem da nikada nismo imali drastičan politički upliv u selekciju ili izbor gostiju, tema, saradnika, kao i da je finansijska podrška osnivača grada Beograda svake godine sve izdašnija. Naravno i nivo razumevanja i saradnje Bitefa i nadležnih u gradskom sektoru kulture je na visokom nivou, i verujem da tako mora da bude, jer ovo nije običan festival nego evropska manifestacija kojoj upravo neponovljivost, provokativnost i otvaranje dijaloga daje značaj. Nažalost, ali uz svo razumevanje, i dalje smo kod Ministarstva kulture, kao i sve druge važne manifestacije, na jaslama čiji sadržaj ispunjava odluka doneta na godišnjem konkursu.

Da li je Bitef i danas naš prozor u svet?

‒ Teško pitanje, mnogi su danas i veliki prozori naših kuća i našeg saznanja, pa ne znam bolji odgovor na ovo pitanje nego da je Bitefov prozor uvek, pa i danas, bio širom otvoren i da je svež vazduh konstantno ulazio, a s njegovog parapeta pogled je mogao dosegnuti do nedohvatnih daljina i visina do kojih stižu samo srebrne ptice mašte – kaže na kraju Latinović.

Otkazana predstava „Neprijatelj naroda”

Gostovanje berlinske predstave „Neprijatelj naroda” rađene prema drami Henrika Ibzena, u režiji Tomasa Ostermajera, otkazano je u poslednjem trenutku na 54. i 55. Bitefu. Komad velikog reditelja za čiji dolazak je uvek vladalo posebno interesova na ovom festivalu, neće biti izveden 19. septembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu uprkos ogromnim naporima Bitef tima i partnera iz berlinskog „Šaubine” pozorišta da do toga ne dođe.

Činjenica je da se epidemijska situacija u Srbiji, kako piše u zvaničnom saopštenju iz uprave Bitefa, pogoršava iz dana u dan i da je naša zemlja ponovo na listi visokorizičnih područja mnogih svetskih država, što je razlog za otkazivanje predstave. Jer, kako navode, gostovanje tako velikog ansambla u Glavnom takmičarskom programu nije bilo moguće realizovati u takvim uslovima.

Ovo je trebalo da bude četvrto Ostermajerovo učešće na Bitefu na kojem je debitovao 2000. godine sa predstavom „Disco Pigs” (Disko pigs), u produkciji berlinskog pozorišta „Šaubine am leniner plac” (Šaubine am Leniner Plac), čiji je umetnički direktor. Njegova predstava „Nora” u produkciji istog teatra je na 37. Bitefu 2003. godine dobila „Politikinu” nagradu za najbolju režiju. Ostermajerova predstava „Istorija nasilja”je gostovala u Beogradu pre dve godine.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

poruka
Latinoviću, sve vas treba poslati na Biro da tražite neki pošten posao, zatvoriti cirkusijadu zvanu BITEF i uštedeti svima nama silne pare.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.