Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Mape puta Angele Merkel

Ne zna se na šta je konkretno kancelarka mislila kada je rekla da našem predsedniku veruje na reč, ali izvesno je da on na to može biti ponosan, kao što može biti zahvalan i na činjenici da, uprkos otvorenim pitanjima koja se odnose na vladavinu pravu i medijsku atmosferu u Srbiji, kancelarka nije imala otvorene zamerke, a posebno u svetlu činjenice da je neposredno pre toga imala i susret sa predstavnicima civilnog društva iz regiona

Kao i svaka pristojna osoba Angela Merkel zna kada treba zasvirati, a kada za pojas zadenuti. Mada je kao kancelarka mogla da „izgura” bar još jedan mandat, odlučila je da ode u penziju upravo kada je vreme. Uprkos tome, ili baš zbog toga njen uticaj na nemačku i svetsku politiku i dalje će biti značajan. Samo osobe svesne sopstvene beznačajnosti strahuju da gubitkom formalnog položaja gube i uticaj pa se bezočno bore da ga sačuvaju i kada im je davno došlo vreme za penziju.

Upravo iz tog razloga na njenu posetu Srbiji i regionu, koja se dešava uoči nemačkih parlamentarnih izbora, ne bi trebalo gledati kao na oproštajnu turneju bivše kancelarke. Značaj ove posete je što ona na različite načine trasira i budući odnos Nemačke prema ovom regionu i ocrtava budući smer delovanja Nemačke prema regionu i Srbiji.

Suprotno očekivanjima tema Kosova ostala je gotovo na margini susreta Merkel–Vučić, a ono što se čulo moglo bi se sažeti u sledećem: kancelarka Merkel je govorila o stvaranju „mape puta” u pregovorima Beograda i Prištine, a ne o hitnosti priznanja Kosova koje bi bilo preduslov nastavka razgovora kako to vidi Albin Kurti. Posebno je interesantno što je u rezimeu razgovora Aleksandar Vučić istakao, svoj od ranije poznat stav, da Srbija želi da prevaziđe zamrznuti konflikt postizanjem kompromisnog rešenja, a kancelarka nijednim gestom nije ostavila utisak da takav pristup osporava. Na taj način moglo bi se reći da su približene inače različite pozicije Beograda i Berlina u pogledu ovog političkog pitanja koje najviše udaljava dve strane.

Kada je o ekonomskoj saradnji reč istaknuto je ono što zapravo i čini suštinu odnosa dve zemlje, a to je obostrani interes za dalja ulaganja nemačkih kompanija u Srbiju. Ekonomski razvoj Srbije u velikoj meri je posledica saradnje sa Nemačkom, a sa druge strane, nemački interes jeste, a ubuduće će biti i više, ekonomsko širenje na prostor zapadnog Balkana – na kome je Srbija najveća i ekonomski najznačajnija zemlja.

Naravno svaka ekonomska ekspanzija ima i svoje geopolitičke implikacije. Pre svega, Nemačkoj je jasno da ekonomska trka sa Kinom ne može biti dobijena neekonomskim merama. Ako hoće da smanji kineski ekonomski uticaj, Nemačka mora da ponudi Srbiji nešto više i bolje, a to su tehnološki naprednije industrije i garancije da će ekonomski i radni uslovi biti bolji od onih koje nude kineski partneri. Protokom vremena to će biti sve teže pa je i iz tog razloga Nemačkoj u interesu da se već sada što bolje pozicionira. Suština je da trenutno samo kineske i nemačke kompanije imaju realnu snagu za sveobuhvatniji ekonomski prodor u ovo područje.

S druge strane, ekonomski uticaj podrazumeva i snažniji politički uticaj koji se ogleda u potrebi da se obezbede stabilni politički uslovi za poslovanje nemačkih kompanija. Zato je Nemačkoj, možda više nego Srbiji, važno pomenuto političko približavanje oko pitanja Kosova. To pitanje je do sada bilo temelj na kome se gradio ruski, a posredno i kineski, uticaj u Srbiji. Ono što, međutim, predstavlja prednost Nemačke u odnosu na Rusiju je sposobnost da se oko Angele Merkel okupe premijeri svih balkanskih zemalja, dočim bi, uprkos velikoj popularnosti u Srbiji, tako što bilo nemoguće ni zamisliti da je u pitanju Vladimir Vladimirovič Putin.

Slika iz Tirane koja će obići svet, na kojoj će kao pilići biti okupljeni premijeri zemalja zapadnog Balkana, trenutno je moguća samo ako se u njenoj sredini nalazi Angela Merkel. Ni Bajden, ni Putin, ni brat Si nemaju taj potencijal i to sigurno treba zabeležiti kao ogroman spoljnopolitički uspeh kancelarke. Naravno, taj uspeh bi bio i veći da je ona uspela da te zemlje uvede u EU, međutim, ni u EU nije postojalo raspoloženje za to. Zato se ona zadovoljila podsticanjem Berlinskog procesa koji je te zemlje trebalo da približi i ekonomski ojača i tako pripremi za ulazak u EU.

Iz njenog odgovora na pitanja novinara postalo je jasno da „mini-šengen”, odnosno inicijativu „Otvoreni Balkan” ne vidi kao alternativu Berlinskom procesu, odnosno da neće imati ništa protiv ako on privuče i ostale zemlje zapadnog Balkana i utopi se u proces koji mora biti konsenzualnog tipa. To je, međutim, diplomatski odgovor kojim je izbegla da kaže da joj nije svejedno da li će ključnu reč u procesu integracije Balkana voditi Berlin (Brisel) ili Vašington. Pukotina u odnosu angloevropskih saveznika, koja se ne ogleda samo na Balkanu, možda će biti produbljena i pitanjem eksploatacije litijuma za koji su, prema rečima kancelarke, svi zainteresovani.  Diplomatski i istovremeno javno poželjan odgovor srpskog predsednika da će to pitanje zavisiti od ekoloških standarda i volje građana bilo je nešto najbolje što se u ovom trenutku moglo uraditi i što otvara perspektivu za maksimizaciju naših interesa u toj stvari.

Ne zna se na šta je konkretno kancelarka mislila kada je rekla da našem predsedniku veruje na reč, ali je izvesno da on na to može biti ponosan, kao što može biti zahvalan i na činjenici da, uprkos otvorenim pitanjima koja se odnose na vladavinu pravu i medijsku atmosferu u Srbiji, kancelarka nije imala otvorene zamerke, a posebno u svetlu činjenice da je neposredno pre toga imala i susret sa predstavnicima civilnog društva iz regiona.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Аутономну покрајину КиМ, са правом на самоопредељење, створили су наши комунисти а не гђа Меркел
Лена
Тачно ! Још 1928 год, на четвртом конгресу комуниста у Дрездену, донете су одлуке преписане у устав : право народа на самоопредељење до отцепљења, Југославија је тамница народа, стварање независних држава Хрватске, Словеније, Македоније, присаједињење Косова и Метохије Албанији, отцепљење северне Војводине насељене Мађарима . . .
Лена
Одличан чланак ! Поздрављам наше добре односе са Немачком. Германи су најмногобројнији и најјачи народ у ЕУ, а ми смо у прошлом веку три пута несретно ратовали против њих. Данас су они наш најзначајнији партнер, скоро милион наших земљака живи у Немачкој. Ускоро, 26 октобра, тамо су избори. Позивам наше грађане који тамо гласају, да не забораве да је 1933 године, на немачким изборима победио један манијак.
Boris
@др Слободан Девић Pa jeste, industrijski su Nijemci napredovali kad su transportovali nase radnike da rade kao robovi u Njemackim fabrikama. Isto onaj sistem 100 za 1 je bio narocito povoljan za nas. Streljanje kragujevackih djaka da ne pominjem.
др Слободан Девић
@Boris - ако погледате последњих 200 година српске историје, Србија је нпредовала само онда када је била у добрим односима са Немцима. И културно и индустријски. Е сад, што та и таква времена нису дуго трајала, то је друга прича за коју одговорност не лежи само у нама. И на све то, увек сам се питао, како то да је Италија (у другом светском рату) пеко ноћи постала "савезник"
Prikaži još odgovora
Boris
"он на то може бити поносан", naravno da moze da bude ponosan i bez zamjerki. Sa dva Briselska i Vasingtonskim sporazumom je Republika Srbija samoukinula samu sebe na suverenoj teritoriji ap Kosmet. Bas ono sto je frau Merkel trazila..
Boris
@др Слободан Девић Moj doktore, samo cu taksativno da navedem sta smo sve imali prije 2012. godine: 1. Sudstvo 2. Nije bilo granicnog prelaza 3. Energetiku 4. Telekomunikacije (dali smo pozivni broj) 5. Civilnu zastitu (prakticno policija) 6. Registarske tablice Republike Srbije 7. Siptari nisu smjeli da predju na sjever Mitrovice 8. Pristanak na pristup sportu... Mogao bih do sutra da nabrajam, uz napomenu da je Izrael, vrlo bitna zemlja, priznao komadanje nase otadzbine.
др Слободан Девић
Најгоре ми је када морам да браним актуелну (не само ову, него било коју) власт. Да је Ваша констатација тачна, тзв Косово би било примљено у УН а своје амбасаде би у Приштини поотварале све оне државе (да гу не набрајам) које то до сада нису учиниле. Ово време треба преживети, са што мање потреса ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.