Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Seča neophodna za obnovu šume

(Фејсбук)

Subotica – Seča šume, posebno kod omiljenog vikend izletišta zvanog Treset, ponovo je uznemirila Subotičane. Slike isečenih topola i borova preplavile su društvene mreže na kojima se traži da se prirodna dobra grada zaštite od ovakvog načina gazdovanja „Vojvodinašuma”. Građani su nezadovoljni jer vide da se seče zaštitni pojas zelenila, a u poslednje vreme nije primećeno da se obnavlja šuma koja bi trebala da „veže” pesak, spreči eroziju tla, pročisti vazduh i smanji taloge prašine u gradu.

Sve se to čini planski kako bi se šuma obnovila i ublažile klimatske promene, stoji između ostalog u odgovoru dr Marka Marinkovića, izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP „Vojvodinašume”. U podužem odgovoru na pitanja „Politike” on objašnjava mere koje preduzimaju kao staratelji nad ovim područjem. „Seča uvek ima svoj cilj i svrhu, a to je formiranje stabilnih i zdravih šumskih ekosistema. Šume mogu da se obnavljaju jedino sečama, te stoga u postupku obnove šuma koje su dostigle doba zrelosti, seča predstavlja prvu fazu. Seče su deo redovnog gazdovanja šumama, kada se seku sastojine koje su dostigle doba zrelosti kada je planiran završetak proizvodnog procesa. Obnovom šuma ne prekida se šumski prekrivač, jer će na mestu posečene biti formirana nova šuma, bilo veštački, sadnjom sadnica, bilo prirodno, vegetativnom obnovom”, stoji u odgovoru. U subotičkoj šumi seku se stabla belog i crnog bora, bagrema i topole, a seča podrazumeva ostavljanje svega pet do šest stabala na hektaru gde se potom postavljaju nove sadnice, ili kao u slučaju bagrema, stablo ima sposobnost sopstvene vegetativne obnove. Na ovaj način dobija se zeleni pojas različite starosti, što doprinosi ublažavanju klimatskih promena jer stara šuma, stoji u dobijenom odgovoru, u procesu prirodnog odumiranja stvara ugljenik. „Stoga i seču drveća ne treba posmatrati kao ekološki negativnu aktivnost nego kao postupak putem kojeg ćemo dobiti nove, mlade šume veće vitalnosti”, piše u odgovoru dr Marinkovića. Na oko 56 hektara se odvija seča stabala.

U odgovoru „Vojvodinašuma” navodi se da koncept održivog gazdovanja šumama podrazumeva da se svake godine seče i obnavlja približno jednaka površina. Međutim, na području Vojvodine, posebno severne Bačke potrebno je širenje šumskog pojasa. Priča li neko o tome, pita se Nataša Đereg, inžinjer šumarstva za zaštitu od erozije i direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Ona podseća da je do 2030. u Vojvodini predviđeno podizanje 171.831 hektara novih šuma.

„Ono što mi vidimo je obrnuto, mi vidimo samo da se seče šuma. Stručnjaci nas uveravaju da je sve u skladu sa planovima, koje mi nažalost nismo videli niti kao zainteresovana javnost učestvovali u njihovom donošenju, jer nam to niko nije omogućio, iako na to imamo pravo po Arhuskoj konvenciji”, kaže Đereg za „Politiku”. Ona podseća da je Zakonom o zaštiti zemljišta iz 2015. predviđena izrada karte erozije na nivou Republike Srbije koja ni do danas nije urađena, niko nije identifikovao ugrožene površine i donosioci odluka ne mogu da planiraju odgovarajuće antierozione mere. Poslednja karta erozije zemljišta u Srbiji napravljena je 1974. godine”, nastavlja Đereg. Upravo je Subotica teško pogođena eolskom erozijom. Poslednja studija rađena pre gotovo dve decenije pokazala je da na nezaštićenom prostoru vetar sa kvadratnom metra prostora godišnje odnese 6,9 kilograma zemlje, odnosno peska. Dok se smanjuje kvalitet poljoprivrednog zemljišta, stanovnici grada se guše u prašini.

Nataša Đereg insistira i na potrebi da javnost i lokalna samouprava budu uključeni u odlučivanje i kreiranje politika gazdovanja šumama.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
"... јер ће на месту посечене бити формирана нова шума, било вештачки, садњом садница, било природно, вегетативном обновом..." неће тај банатски песак да чека 30 година да се створи нова шума, а друго, ово што видим да је посечено су суперздрава млада стабла букве од 25-30 година, буквално ни средњу школу нису завршила још, а већ су посечена. Коме је ово пало на памет и каква је и коме добит од овога?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.