Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VIM VANDEKEJBUS, koreograf

Pejzaži života se drastično menjaju

Očajnički se trudimo da obrazložimo sopstveno postojanje, ali ne činimo ništa da zaštitimo prirodu
Вим Вандекејбус (Фотографије: Danny Willems)

Koreograf Vim Vandekejbus sa svojom predstavom „Tragovi”, u izvođenju plesne trupe „Ultima vez” iz Brisela o kojoj je, pored ostalog govorio u intervjuu za „Politiku”, otvoriće večeras u 20 sati 54. i 55. izdanje Bitefa na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Reč je o projektu, usko povezanim sa jednom od dominantnih tematskih linija Bitefa koja se fokusira na ekološke teme, kao i na posledice prirodnih katastrofa za koje smo sami odgovorni.

Vim Vandekejbus je kao osnivač trupe „Ultima vez” više puta gostovao na Bitefu. Pored toga što će lično prisustvovati otvaranju Bitefa, Vandekejbus će u organizaciji Bitefa i Stanice servisa za savremeni ples održati sutra i prekosutra radionice u Kulturnom centru „Majdan”. Vandekejbus će biti i jedan od učesnika međunarodne konferencije na temu klimatskih promena i kriza koje iz njih proizilaze „Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat”.

U predstavi „Tragovi”, pratite tragove prirode koje je telo zaboravilo ili potisnulo. Odakle je krenula ova vaša potraga?

Upravo sam planirao novu predstavu kada su me kontaktirali iz Evropalija festivala, fokusiranog na Rumuniju, sa zahtevom da za njih napravim malu predstavu. Razgovarao sam sa velikim brojem filozofa, pisaca, muzejskih kustosa o Rumuniji, i većina njih mi je kao temu predložila eru nakon pada Čaušeskua. Budući da sam tek bio završio predstavu „TrapTown” (Trep taun), koja se bavi politikom i represijom, više me je zanimalo da se bavim poslednjom oazom divljine na našem kontinentu. Ništa ne ostaje netaknuto i, kada je Rumunija ušla u Evropsku uniju, došlo je do izmene evropskih zakona. Folklorna tradicija medveda koji plešu je ugašena ali su, na neki način, i šume u većoj meri stavljene pod zaštitu. U jednom rumunskom selu sam naišao na ritual ponovnog rođenja i novog početka, u kom ljudi plešu prerušeni u medvede. Kada sam to video, želeo sam da preokrenem stvari i da dam životinjama da plešu u ljudskoj koži.

U očaravajućoj prirodi Rumunije, u poslednjim prašumama Evrope, krećete u potragu za tragovima starijim od čoveka i njegovih sećanja. U kojoj meri priroda još uvek živi u čoveku?

Prirodu ne zanimaju ljudske strasti. Očajnički se trudimo da obrazložimo sopstveno postojanje, ali ne činimo ništa da zaštitimo prirodu. To nam se vraća kao bumerang, jer uništavajući šume i biodiverzitet, dovodimo i do sopstvenog istrebljenja. Živimo u iluziji da nam od prirode nije potrebno ništa, ali na taj način postajemo fragilni. Naravno da su folklor, muzika, tragedija izuzetno privlačni, te su ponekad vredni skarifikacije. Tako da dvosmislen odnos između medveda, kao simbola divljine koja nestaje, i čoveka koji sa jedne strane želi da zapamti svoje korene, a sa druge da dominira nad životinjama, jesu žice koje grade „Tragove”. ROMA zajednica nomada je predstavljala snažnu inspiraciju. Ljudi su putovali i živeli blizu prirode i životinja/medveda. Jozef Kudelka, jedan od mojih najdražih fotografa, fotografisao je Cigane tokom sedamdesetih godina 20. veka.

Koliko vam je važno ovo traganje, budući da se vaš rad fokusira na specifičnom scenskom jeziku: na nepomirljivom konfliktu između tela i uma, osećanja i intelekta...?

Meni je cilj da ispričam priču, te na scenu postavljam ples, tekst, svetla, muziku, kao sredstva koja mogu da prenesu tu unutrašnju priču. Taj postupak mi omogućava da radim na veoma pozorišni način, čak i onda kada u predstavi nema mnogo teksta. Radu pristupam intuitivno, tražeći od plesača/glumaca da otelotvore veoma specifične energije potrebne da bi se iznela dramaturška nit predstave.

Šta biva kada se nađemo izloženi riziku ili opasnosti, kada moramo da donesemo intuitivnu odluku da bismo preživeli?

Dobro pitanje! Moja prva predstava se ticala tog pitanja. „Čega se telo ne seća!” Volim kada likovi spuste gard... jer tada moraju da budu inventivni, hrabri, pametni, ne dramatični već efikasni da bi sa tim izašli na kraj. Većina likova je zanimljiva tek kada postanu ranjivi. To nas dotiče. Živimo u sve organizovanijem društvu koje se pravi da je bezbedno, a u poslednje vreme priroda nas presreće iz zasede sa namerom da nas podseti da od majke prirode samo posuđujemo život i da u bilo kom momentu može da se desi da moramo da ga vratimo.

Sredinom osamdesetih osnovali ste svoju plesnu kompaniju „Ultima vez”. Koliko je teško trajati u samom vrhu scenske umetnostu sve ove godine?

Teško i veselo kao i na početku. Nije lako kada prva predstava bude velika i važna, jer je teško odgovoriti zahtevu da stalno nadmašujete sebe, a ostanete verni onome što želite da iskažete. Vreme leti, sarađivao sam sa velikim brojem trupa i izvođača, ali i dalje uživam u nepredvidivosti rada, te mu se prepuštam na veoma intuitivan način. Onog trenutka kada prestanem da osećam užitak, prestaću sa radom.

Vaš rad karakteriše gotovo opsesivno ponavljanje jednog problema: na koji se način čovek ponaša u ekstremnim situacijama?

Mislim da nije u pitanju samo to. Naravno da se mi na sceni trudimo da kod publike izazovemo snažnu empatiju. Ali, potrebne su i druge stvari. U tragediji uvek ima humora, u fantaziji ima misterije, i tako dalje.

Kakav je vaš ostvrt na novi trenutak življenja? Kako vidite aktuelnu pozorišnu scenu?

Pejzaži života se drastično menjaju i pozorište, ples su gurnuti u zapećak, i teško mogu da prate te promene. Mislim da će se kao odgovor na ovaj trenutak desiti snažan moralistički talas, ali se nadam da nećemo izgubiti imaginaciju i umeće obrtanja stvari kako bismo sagledali drugu stranu. Nadam se da ćemo nastaviti da gledamo u prošlost i budućnost kako bismo razumeli sadašnjost.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.