Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Memorijal na temeljima Narodne biblioteke Srbije sledeće godine

Nemačka će finansirati uređenje lokacije na Kosančićevom vencu gde je bio hram pisane reči uništen u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine

Nemci su je srušili, Nemci će učestvovati u obnovi – finansiraće izgradnju mesta sećanja na temeljima Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uništene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. godine. Potvrda toga stigla je pre dva dana kada je kancelarka Nemačke Angela Merkel u Palati Srbija javno obećala da će njena država izdvojiti pola miliona evra za obnovu Srbije, a povodom godišnjice bombardovanja Vermahta. Ona doduše nije precizirala za obnovu kojeg objekta je taj novac planiran, ali iz izjave njenog domaćina predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo je jasno da je reč o Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančiću.

Kockice su se sada, 80 godina od tog zločina, i četiri koliko se najavljuje izgradnja memorijala na temeljima porušenog zdanja pisane reči, konačno složile, premda je svima jasno da se ta novčana pomoć ne može porediti sa vrednošću one lomače knjiga koju su nacisti zapalili 1941. godine.

Prošlog meseca u Skupštini Beograda usvojene su izmene plana detaljne regulacije Kosančićevog venca, što je bio uslov za graditeljske intervencije između ulica Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac kojem pripada i lokacija na kojoj je uništeno srpsko nacionalno blago. Idejno rešenje za uređenje tog mesta 2017. godine potpisao je austrijski arhitekta Boris Podreka, tehničku dokumentaciju izradio gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, a početak radova planiran je za sledeću godinu.

– Predstavnici nemačke ambasade dosad su u više navrata govorili da žele da učestvuju u projektu obnove temelja biblioteke na Kosančiću. Njegova vrednost je oko 60 miliona dinara bez rasvete, što se poklapa sa iznosom od 500.000 evra koji je pomenula Merkelova. Finansijske detalje još ne znam, treba da se utanače, ali ovo je svakako dobra vest – ističe za naš list Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

On tvrdi da bi već sledećeg meseca grad mogao da zatraži građevinsku dozvolu posle koje sledi nastavak projektovanja i izbor izvođača radova tako da se sređivanje te lokacije seli u 2022. godinu.

Šta je Podreka predvideo na temeljima Narodne biblioteke?

Prema njegovom idejnom rešenju, temelji će u celosti biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička. Njegova zamisao nije bila da rekonstruiše prošlost jer, naglašavao je, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato on „posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice”.

– Rasturena cigla i kamen stalno će biti prisutni i sa svakim korakom koji napravimo ta tragedija koja se ovde desila bošće nam oči. Sećanje tako postaje fizički prisutno i mi ga možemo dodirnuti – na te preostale zidine možemo sesti, poljubiti ih... Ne želim da ljudi ovde plaču, nego da pamte taj kulturni zločin i pokušaj da se zatre pamet jednog naroda – govorio je Podreka svojevremeno za „Politiku”.

(Foto D. Mučibabić)

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Sa desne strane biće mala tribina, predviđena za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta, koji je za Podreku obeležje životne radosti.

Šetači će se od crnih knjiga do rascvetale oaze spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. To je pjaceta, kako je arhitekta objašnjavao, između života i smrti, i ima takvu konstrukciju da izgleda kao da lebdi, iako će biti oslonjena na nosače.

Taj, kako ga je Podreka nazvao, „društveni deo” memorijala sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa fotografijama.

Kao što ni izmene planskog dokumenta Kosančićevog venca – najznačajnije beogradske prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja – nisu išle kao po loju zbog povećanja stambenih kvadrata koji su tamo predviđeni, tako ni Podrekino idejno rešenje nije prošlo bez kritika javnosti. Najpre zbog toga što je izbegao konkurs koji je, prema tadašnjem, ali i sadašnjem planu, bio obavezan za tu lokaciju. Kritike su išle i na račun Podrekine projektantske ekspanzije u prestonici dok je glavni arhitekta Beograda bio Milutin Folić. Zamerali su mu i zbog toga što njegovi projekti: rešenja za Studentski trg, Karađorđevu sa Savskim kejom i Topličin venac, odnosno Park vojvode Vuka, predviđaju suviše betona, što je rezultiralo njihove delimične izmene.

Osim, za sada, onog na Kosančićevom vencu.

Lomača knjiga

Narodna biblioteka Srbije (NBS) otvorena je na Kosančićevom vencu 1925. godine, u bivšoj fabrici za proizvodnju papira i kartona Milana Vape, čuvenog industrijalca i jednog od najvećih srpskih dobrotvora. Kada je Vapa to zdanje 1921. godine prodao Kraljevini SHS, objekat je bio neuslovan, ali je u međuvremenu adaptiran.

U naletu nemačkih bombardera NBS je pogođena zapaljivim bombama i gorela je tri dana. Do temelja su uništeni zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kompletne lične biblioteke poput onih Vuka Karadžića i Đure Daničića, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

U zgradu na Vračarskom platou NBS se uselila 6. aprila 1973. godine. Prvu počasnu člansku kartu u novootvorenom zdanju dobio je nobelovac Ivo Andrić.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Obnovite staru zgradu koja je lepa i potpuno se uklapa u celinu. Ovaj projekat je sramotan.
Neprihavtljivo!
Kakav sramotan predlog - bednom sumom od pola miliona evra ( od koje se u EU može jedva izgraditi jedna porodična vila) ne može se nikako nadoknaditi takav užasan zločin nad kulturom srpskog naroda. Koliko košta uništenje celokupne književene zaostavštine jednog naroda? Takođe i projekat - bedni parkić u kome bismo lamentirali na klupi za nepovratno izgubljenim blagom? Jedino smisaono rešenje je izgraditi ponovo uništenu zgradu biblioteke, da bar sačuvamo arhitektonsko zdanje i ambijent.
Savo Radosavljević
Najveći memorial bi bio da se obnovi stara zgrada. Ovako ce i dalje biti obična urbanistička rupa, pored koje ce svi samo prolaziti, a ni zaglednuti, umesto da se dive lepom starom zdanju
Шумадинац
И то је то? Свешћемо на новоградњу? Разуме се, са оним таблама захвалности. И туђом заставом вероватно. Вредност спаљеног на тој ломачи, понизни нећемо да утврђујемо и потражујемо? Заборавићемо речи оног злотвора који је "објаснио" зашто је баш Народна библиотека Србије била циљ у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године: "Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа".
Mrgud
Ovde se kroz nekoliko komentara ocitava stav gradjana da bi biblioteku trebalo potpuno obnoviti. Licno smatram da ne treba zidati isto vec novi objekat koji ce biti u sklopu Narodne biblioteke a vrsiti odredjenu funkciju, na primer kuca za gostujuce knjizevnike ili druga specijalizovana namena. Medjutim, najjeftinije je da se rusevine temelja malo doteraju i da se proglasi memorijalom i pokupe jeftini bodovi. Tuzno

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.