Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Odzvonilo” za tri školske kotlarnice

Kotlovi se gase u surčinskim školama „Vuk Karadžić”, „Dušan Vukasović Diogen” i „Branko Radičević”. – Neprijatelji pluća, ugalj i mazut, proteruju se prelaskom na prirodni gas i daljinsko grejanje
(Unsplash)

Mazut i ugalj već dugo su na lošem glasu – zagađuju i truju, a individualna ložišta i kotlovi u kojima se koriste, uz paljenje strnjike, saobraćaj, termoelektrane i industriju, kako je nedavno podsetio gradonačelnik Zoran Radojičić, najviše kvare beogradski vazduh. Da bi Beograd, umesto sivog i tmurnog kakav je sve češće, ponovo postao „beo”, gradski oci već godinama se obračunavaju sa kotlarnicama, a ovih dana na tapetu za „pročišćavanje” i progon neekoloških goriva jesu tri surčinske škole koje će se od ove jeseni grejati na prirodni gas.

– U julu je počelo priključenje na distributivni sistem prirodnog gasa OŠ „Vuk Karadžić” u Surčinu. Rok za završetak radova je 90 dana, a očekuje se da će sistem biti pušten u rad najkasnije tokom oktobra. Isto se radi i u OŠ „Dušan Vukasović Diogen” u Bečmenu gde će radovi biti završeni u novembru. Na prirodni gas grejaće se i OŠ „ Branko Radičević” u Boljevcima, odnosno njeno izdvojeno odeljenje u Progaru. U toku je javna nabavka za izbor izvođača radova na izgradnji unutrašnje gasne instalacije radi priključenja objekta. Rok za podnošenje dokumentacije za učešće na tenderu je 15. septembar – kažu iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, a prenosi Beoinfo.

Iz ovog gradskog ministarstva dodaju da na ovaj način doprinose povećanju energetske efikasnosti i poboljšanju kvaliteta snabdevanja energijom, ali i značajnom popravljanju kvaliteta vazduha i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a posebno u delu oko škole gde je najveći broj dece.
Jer razloga da kotlove gledamo kao najveće neprijatelje pluća, zaista je mnogo – dok u njima gore ova prljava goriva, naš vazduh se „obogaćuje” otrovnim koktelom materija kao što su oksidi azota, sumpor-dioksid i ugljen-dioksid. Baš tako nastaju i suspendovane čestice o kojima slušamo svake zime, kad god zadime gradski odžaci. Reč je o česticama manjim od 10 mikrometara koje su slične prašini i gareži – i koje sve vreme udišemo. Osim teških metala, navode stručnjaci, iz gradskih kotlova emituje se i kancerogeno organsko jedinjenje benzo-a-piren.

Nije tako ni čudo što se priča o problemu aerozagađenja najviše aktuelizuje pred i za vreme hladnijeg perioda. Jer tad je smog najvidljiviji – ne možemo mu pobeći. Zato su nedavno održanim „Protestom za bezbedan vazduh” aktivisti želeli da baš pred grejnu, odnosno najzagađeniju sezonu, ponovo ukažu da će nam pluća biti u problemu ukoliko se nešto konkretno ne učini.

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine međutim podsećaju da na razrešenju ove nevolje rade još od 2012. godine kada je počeo program gašenja kotlarnica u objektima – koji se baš „ubijanjem” surčinskih kotlarnica nastavlja i ove godine.

Ovim programom se objekti javne namene u nadležnosti grada, koji koristeći ekološki nepovoljne energente negativno utiču na kvalitet vazduha u neposrednoj okolini, priključuju na sistem daljinskog grejanja JKP „Beogradske elektrane”. Toplifikacija objekata direktno dovodi do smanjenja emisije štetnih materija, što dugoročno utiče na kvalitet vazduha u njihovoj okolini, podsetili su iz ovog gradskog ministarstva, a preneo je Beoinfo.

Sekretarijat podseća da su u prethodnom periodu na grejanje na gas ili daljinski sistem prešla 22 gradska objekta, a reč je uglavnom o školama. Gasile su se kotlarnice i prošle i pretprošle godine. Tako su među poslednjima „pala” ona ložišta u OŠ „Filip Višnjić”, OŠ „Vojvoda Mišić”, OŠ „Stefan Nemanja” i OŠ „Vladimir Rolović”. Za realizaciju ovih projekata grad Beograd je iz budžeta izdvojio oko 320 miliona dinara. 
Ali, koliko god važno bilo gašenje kotlarnica kojima se greju javni objekti, veliki, pa možda i najveći problem kad je reč o zagađenju vazduha ostaju individualna ložišta. U gradu ih je, prema nekim procenama, oko 300.000. Mnoge naše komšije, nažalost, nemaju para da misle o ekologiji – ugalj i mazut su jeftini, a prelazak na bilo koji drugi tip grejanja krupna je investicija za svaki kućni budžet. Korak bliže rešenju ovog problema moglo bi da bude i sprovođenje Plana kvaliteta vazduha za narednih 10 godina, koji podrazumeva davanje subvencija građanima kako bi gašenje individualnih ložišta i prelazak na gas i daljinsko grejanje išli „bezbednije” po njihov džep.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.