Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: STARTAP PREDUZETNICI

Ideje koje donose milione

Najveće šanse su u oblastima e-trgovine, finansijske tehnologije, sajber zaštite, proizvodnje i dostave organske hrane, edukacije
(Фото Unsplash)

Obično se počne od malog biznisa da bi se stiglo do velikog, oni najuspešniji preduzetnici ostvaruju svoje snove i kao vlasnici ili akcionari multinacionalnih kompanija. „Fejsbuk”, „Epl” i „Gugl” najbolji su primeri za to, a priče kako su nastali, rasli i postali globalni fenomen ispričane su hiljade puta kao podstrek početnicima.

Sara Dimitrijević je arhitekta, radila je osam godina u projektantskim biroima, na velikim projektima i poželela da počne da radi i nešto samostalno. Studirala je u inostranstvu, videla da može tamo, pa se upitala zašto to ne bi bilo izvodljivo i u Srbiji. Tako je pre nekoliko meseci osnovala svoju firmu za projektovanje i enterijer. Prošla je kroz višednevnu startap obuku Privredne komore Srbije da bi naučila i ono što jedan arhitekta ne poznaje dovoljno: kako upravljati firmom. Trebalo je savladati brojne računovodstvene, finansijske, menadžerske poslove a neophodno ih je upoznati da bi se sagledali svi rizici koji stoje na putu kao veće ili manje prepreke.

– Godinama sam radila i enterijere i projektovanje, i to je moja specifičnost. Mladim projektantima je jako teško, postoje problemi i u samom obrazovanju, nedostaje upravo taj zanatski i biznis pristup, koji bi im pomogao da se samostalno bave projektovanjem. Umesto toga, godinama ostaju u zatvorenim sistemima i nemaju mogućnost da se dovoljno brzo razvijaju i napreduju – kaže naša sagovornica, koja želi da jednog dana osnuje edukativni centar gde bi studenti arhitekture sticali i znanja iz menadžmenta i jačali svoje pozicije na tržištu.

Kredit posle biznis plana

Posle petodnevne obuke i biznis plana, Sari je odobren startap kredit, a od dobijene sume obavezna je da vrati oko dvadeset odsto. Za početak nije nužno imati početni kapital, njena prednost je bila što za njen posao nisu potrebna velika ulaganja, mašine i ostalo, već je sve bazirano najviše na znanju. Dakle, manji je rizik i za banke.

Startap preduzetništvo u Srbiji ostvaruje se kroz „Program promocije preduzetništva i zapošljavanja” i započelo je pre nešto manje od dve godine. Realizuje ga Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, u saradnji s Ministarstvom privrede i Fondom za razvoj, uz stručnu pomoć Nemačke razvojne banke i Privredne komore Srbije kao partnera.

Ukupna raspoloživa sredstva za realizaciju programa iznose trista miliona dinara. Maksimalan iznos po jednom projektu iznosi trideset pet hiljada evra, a mogu se koristiti za nabavku opreme, mašina, postrojenja, kupovinu ili adaptaciju poslovnog prostora. O ostalim uslovima zainteresovani mogu da se informišu na sajtu Privredne komore Srbije.

– Mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici čine okosnicu privrede Republike Srbije, od čega su 23 odsto startap preduzeća, tačnije početnici u poslovanju, stoga su raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvor finansiranja za ovaj sektor od velikog značaja za razvoj sveukupnog poslovnog ambijenta. Prema uredbama republičke vlade finansijsku podršku imaju startap preduzeća koja nisu starija od dve godine, a najveće interesovanje za ovaj vid finansiranja pokazuju vlasnici frizersko-kozmetičkih salona, fitnes klubova, vrtića, edukativnih programa za decu, iz oblasti proizvodnje hrane i pića, ugostiteljstva, drvne industrije, građevine – kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije.

Prema podacima dostupnim prilikom realizacije „Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja”, interesovanje pokazano za ova dva sektora u velikoj meri je ujednačeno, tačnije 40 odsto upita dolazi iz sektora proizvodnje, a 60 procenata iz sektora usluga. Kada su u pitanju privredni subjekti koji su uspešno završili aktivnosti po programu i dobili finansijska sredstva, tu je sektor usluga najizraženiji i iznosi oko 78 odsto i obuhvata delatnosti kao što su: drumski prevoz tereta, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i druge.

Startap se u poslednje vreme, prema definiciji Svetske banke, sve više zasniva na preduzećima iz oblasti visoke tehnologije koja su na samom početku razvoja i imaju mogućnost izuzetno brzog rasta. To je firma koja ima cilj brzog rasta koristeći inovativne ideje, usluge ili proizvode i na taj način stiče milione korisnika i ostvaruje veliku zaradu.

Samo tehnološki biznis prepun inovacija kojem je zahvaljujući onlajn komunikaciji tržište ceo svet može brzo da se „umnožava”. Primera radi, softver ne zahteva pogone u kojima zaposleni u smenama prave kopije, kao ni magacine i šlepere.

(Unsplash)

Startapovi s najvećom šansom za eventualnim uspehom navode se oni iz sfere e-trgovine, finansijske tehnologije, sajber zaštite, kao i organska hrana, brzi zdravi obroci, dostava takve hrane, edukacija (rešenja za učenje, digitalna pomagala, platforme, kursevi).

Ono što je takođe karakteristično za startap jeste velika nesigurnost u početku poslovanja. Prema nekim procenama čak 90 odsto startapova u oblasti inovacija – ne uspe, odnosno vrlo brzo propadnu. Ali oni koji uspeju da se probiju na tržištu i nametnu korisnicima, u relativno kratkom periodu stvaraju velike prihode.

Od domaćih firmi u oblasti inovacija jedan od takvih je „Publicio”, koji nudi nova rešenja za rad sa slikama i videom. Svako ko pogleda neki sajt ili aplikaciju u prilici je da vidi slike koje su postavili stručnjaci ove kompanije.

Početni kapital

– Startap investicije, kao vid početnog kapitala za kompanije u zamenu za udeo u vlasništvu predstavljaju oprobani i najbolji ekonomski model današnjice. Građenje profitabilnog biznisa teško je bez takvih kompanija koje se bave investiranjem u startap program, deleći rizik s osnivačima kompanija. Statistički devet od deset firmi u koje se uloži propada, a ona jedna koja uspeva pokriva sve uloženo i donosi profit investitorima. Iako je poslovanje digitalizovano, i dalje nudimo uslugu ljudima koji imaju svoja očekivanja, potrebe, zahteve, pritužbe i slično. U tom pogledu, nema puno razlike između tradicionalnih firmi, gde se uspeh zasniva na građenju dugotrajnog odnosa s klijentima – kaže Vujadin Divjak, osnivač ove firme čiji su klijenti iz raznih zemalja sveta.

U svetskim okvirima skoro sve velike informatičke kompanije na svetu počele su kao startapovi, a neki od njihovih vlasnika danas su toliko bogati da su stigli bukvalno i do kosmosa, poput Džefa Bezosa, vlasnika „Amazona”. Među najvećima su i Mark Zakerberg iz „Fejsbuka”, Sergej Brin i Leri Pejdž („Gugl”), Ilon Mask („Tesla motors”), Džek Ma („Alibaba”). Svi su oni nekada bili siromašni programeri ili inženjeri, a danas su milijarderi. Njihovi primeri su ideje vodilje za mnoge danas bezimene početnike, koji sanjaju o velikim poslovnim uspesima. Sigurno je samo to da neće svi ostati bezimeni.

U Srbiji trenutno do 400 startapova

Trenutno postoji između 200 i 400 startapova u Beogradu i Novom Sadu, a vrednost ovih ekosistema iznosi oko 502 miliona dolara.

Takođe, Vlada RS prepoznala je značaj IT i tehnološko-inovativnih preduzeća, pa su sve učestaliji modeli podrške istoj.

Trenutno su u primeni poreski podsticaji za inovacije, usmereni kako ka malim tehnološko-inovativnim kompanijama, tako i ka velikim sistemima, odnosno investitorima.

– Podsticaji se tiču intelektualne svojine i istraživanja i razvoja – kaže Tamara Dunđerović.

(Foto Tviter/Agremo)

Softver za poljoprivredu i sve drugo

U maju, na specijalnom događaju u okviru Kopaonik biznis foruma, predstavljeni su srpski startapovi iz različitih oblasti. Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija”, rekao je tada da startapovi donose nešto novo, inovativno na tržište, bilo proizvod ili poslovni model za koji postoji neizvesnost da li će na tržištu biti prihvaćen. Startapovi imaju potencijal ogromnog rasta i „gađaju” velika globalna tržišta, donose najviše inovacija, omogućavaju ogroman rast i zapošljavanje.

Đurđević je tada, kako je preneo Tanjug, na panelu „Menjamo svet iz Srbije”, kazao da Inicijativa „Digitalna Srbija” ulaže mnogo u razvoj startapova, kao i da ta organizacija predvodi nacionalnu radnu grupu za donošenje petogodišnje strategije ubrzanog razvoja startap ekosistema. Cilj je da Srbija razvije jaku digitalnu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama, kao i da se srpske IT firme ne razlikuju od najuspešnijih u svetu.

 Na poslovnom forumu na Kopaoniku tada su predstavljeni tehnološki startapovi, tako da je „Publitio” prezentovao proizvod koji omogućava rad sa slikama i videom i „Agremo” softver koji se bavi analizom podataka sakupljenih od dronova i satelita, zahvaljujući kome se dolazi do preciznih i tačnih podataka, a značajni su za poljoprivrednike.

Konkurišu i frizeri, ugostitelji, vaspitači

– Najveće interesovanje za ova vid finansiranja pokazuju vlasnici frizersko-kozmetičkih salona, fitnes klubova, vrtića, edukativnih programa za decu, iz oblasti proizvodnje hrane i pića, ugostiteljstva, drvne industrije, građevine – kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Шоп
Енергопројект из гараже ? То је не само тешко оствариво него и за Нушића тешко описиво. Велики капитал се стиче из монопола. Али ни монопол не помаже ако је вођење нестручно. Царински рат који започиње 12. јануара 1906. Србија добија не само јер држава то жели него зато што то идејно води нико други до Коста Стојановић. Али кога то данас интересује. Његова дела нема ко да објави. Клапарајмо ми са малим и средњим предузећима па нећемо моћи да достигнемо Србију 1906. године. Ендукација не образује

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.