Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta će se dogoditi nakon što budemo zamenjeni

Korona je vrlo jasno rekla da nemamo kontrolu i da razvoj alata, mašina i veštačke inteligencije neće rešiti probleme sa kojima se suočavamo, kaže koreograf Feliks Landerer
Феликс Ландерер (Фото: лична архива)

Za mene je ovo poseban susret, jer su uslovi rada u Beogradu teški za igrače u poređenju sa zapadnim standardima. Biti plesač je težak posao gde god da radite, ali se divim stavu, duhu i umetničkom ulaganju koje plesači ovde u Beogradu nude, uprkos teškoćama, kaže za „Politiku” nemački koreograf Feliks Landerer, koji u Bitef dens kompaniji uskoro, posle letnje pauze, počinje novi ciklus proba predstave „Sofija” koja preispituje buduću simbiozu čoveka i mašine. Premijera je planirana za 6. novembar, na sceni Bitef teatra.

– Biti gost zahteva stvaranje dela, ali i okruženje za mogućnost kreativne razmene. Ne samo sa moje strane. Osećam da su plesači u Bitef dens kompaniji veoma velikodušni u onome što nude. Ali i sa drugih kreativnih strana, poput scenografije i kostimografije, na delu su neki veoma inspirativni umetnici – kaže Landerer i objašnjava kako je došlo do ove saradnje:

– Javila mi se Jelena Kajgo, umetnička direktorka Bitef dens kompanije, sa ponudom za saradnju. Nakon što sam pregledao profil trupe, odlučio sam da prihvatim. Radoznao sam da upoznam nove umetnike, a Bitef je veoma zanimljiv. Uslovi se u ovom trenutku razlikuju od onih pod kojima moramo da radimo u Nemačkoj. Ovde pravila nisu tako stroga i plesači su ili već vakcinisani ili su čak imali koronu.

Feliks Landerer bio je solista kod čuvenog nemačkog koreografa Štefana Tosa, da bi nešto kasnije osnovao u Hanoveru svoju plesnu kompaniju. Sarađivao je sa najznačajnijim plesnim trupama u Evropi, poput Skapino baleta u Roterdamu, čiji je bio umetnički direktor, zatim sa Holandskim plesnim teatrom, (NDT), Nacionalnim teatrima u Manhajmu, Bernu, Lucernu, Geteborgu…

Plesni komad „Sofija”, ukazuje na to da će svest o simbiozi čoveka i mašine, i njihovoj povezanosti dovesti do potrebe da se ljudsko telo poboljša.

– Jelena Kajgo me je zamolila da obradim temu posthumanizma. Veštačka inteligencija je verovatno jedna od najuzbudljivijih aktuelnih tema i više je ne doživljavamo kao roman naučne fantastike. Mislim da je to nešto što sve više ulazi u naš svakodnevni život. Do sada sam se fokusirao na pojmove kao što su zamena delova tela mašinama, ideja odvajanja od prirode i pokušaj da je kontrolišemo. Korona je vrlo jasno rekla da nemamo kontrolu i da razvoj alata, mašina i veštačke inteligencije neće rešiti probleme sa kojima se suočavamo i koji zapravo ugrožavaju naše postojanje – primećuje Landerer.

 U ljudskom ponašanju, kako kaže naš sagovornik, postoji mnogo kontradikcija i to je stara priča o čovečanstvu koje pokušava da pobegne od smrtnosti umesto da je prihvati. Dakle, jedno pitanje koje se stalno vraća kroz dosadašnji proces, jeste šta će se dogoditi nakon što budemo zamenjeni?

Iza Feliksa Landerera je bogata karijera. Koliko je teško trajati u domenu ovog scenskog izraza? U kom pravcu se razvija plesna scena?

– Iskreno, ne mogu vam reći. Imao sam sreću i vredno sam radio. Dosta sam zaposlen verovatno zbog nekih kvaliteta koje donosim na scenu, ali ne postoji umetnički put koji vam garantuje dugu karijeru. Kao umetnik moraš mnogo da radiš da bi došao do nekog cilja. Osim ako pronađete formulu za uspeh, pa čak i tada je to i dalje naporan posao. Nisam pronašao formulu, ali se oslanjam na alate koje sam u potpunosti ispitao i razumeo dovoljno dobro da ih podelim sa drugima. Ali, važniji aspekt preživljavanja u svetu umetnosti danas po mom mišljenju jeste koga poznajete i koliko ste dobro umreženi – kaže.

Odlučio je, priča umetnik, da ima svoju kompaniju, jer želi da radi sa snažnim i talentovanim umetnicima i da istovremeno zajedno mogu da stvore zdravo ljudsko okruženje.

– Volim da upoznajem ljude i da radim sa njima u atmosferi poverenja. Za mene je neophodno da me ne ometa veliki ego i da se usredsredim na stvaranje. Humaniji aspekt življenja i pitanje kako provodim svoje vreme i sa kim ga provodim, postaju mi sve važniji – naglašava Landerer.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.