Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka misli ozbiljno sa Srbijom

Nijedan svoj strateški interes Srbija ne bi mogla da ostvari kroz konfrontaciju sa Nemačkom, a to je pokušavala do 2012. godine. Ni potpuna saradnja sa Berlinom, kakva je od 2012, neće biti garancija da će Srbija ostvariti baš sve svoje državne ciljeve, ali to će samo značiti da ti ciljevi nisu ni bili realni
(Срђан Печеничић)

„Sirota, stara Nemačka, prevelika za Evropu, previše mala za svet” (Poor old Germany, Too big for Europe, too small for the world) – ovaj evergrin Henrija Kisindžera nije izlizan ni u danima kada sa scene silazi Angela Merkel, bez sumnje jedan od najuticajnijih evropskih i svetskih lidera u 21. veku. O njenom političkom nasleđu u svetu se mnogo govori, kako i zaslužuje prva dama koja se uspela na funkciju nemačkog kancelara, ali i osoba koja na toj dužnosti deli prvo mesto po dugovečnosti u periodu nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa svojim političkim ocem, Helmutom Kolom. Svet će dugo ispitivati tačnost Kisindžerove opaske o Nemačkoj, a u kontekstu ere Angele Merkel, što se tiče Balkana, a posebno Srbije, Nemačka je u tom periodu bez sumnje ostala i velika i po mnogo čemu odlučujuća za glavne političke i ekonomske procese.

U jednoj od oproštajnih poseta, pre nego što se povuče nakon predstojećih parlamentarnih izbora, Angela Merkel posetila je i Beograd i to je zaista specijalna privilegija za Srbiju. Njen gest da dođe samo u Beograd i razgovara sa srpskim predsednikom Vučićem, a da sa svim ostalim Balkancima razgovara grupno, u Tirani, jaka je poruka i njenom nasledniku u kojoj razmeri treba da poklanja pažnju balkanskim pitanjima. Srbija zaista jeste bila centralno mesto u balkanskoj agendi Angele Merkel, koji je inače držala prilično visoko u svojim spoljnopolitičkim prioritetima.

U Beogradu su vrlo kasno i na veoma težak način shvatili da su Srbija i Balkan visoko na lestvici interesovanja Angele Merkel. Boris Tadić je od nje dobio čuveno gledanje na sat i oslovljavanje sa „mladi čoveče” na pres-konferenciji 2011, kao odgovor na njegovu samouverenost da je za napredovanje Srbije ka EU dovoljno što je uhapsio Mladića i Karadžića i da nemačka kancelarka mora zbog toga da gleda kroz prste Srbiji oko Kosova, gde je srpski predsednik obećavao jedno, a na terenu sprovodio sasvim drugo, uključujući i podizanje barikada i sukobljavanje sa Kforom. Srbija i njen tadašnji predsednik proćerdali su skoro polovinu mandata najuticajnije evropske političarke pokušavajući da je izigraju.

A ona je imala ozbiljne ambicije sa Srbijom i to je vrlo brzo počelo da se obistinjuje. Razume se, sa novim partnerom u Beogradu, Aleksandrom Vučićem, koji je od prvog dana dobro shvatio pravila igre sa Nemačkom i njenom kancelarkom. Merkelova je sasvim ispravno tretirala Srbiju kao ključnu državu na Balkanu, u smislu da od njene stabilnosti ili nestabilnosti zavisi i stabilnost celog regiona. Njena politika nije bila „lomljenje” Srbije i njenih interesa, kako su to pogrešno tumačili Vučićevi prethodnici. Merkelova je Srbiju „ubacila” u nekoliko procesa, dužeg trajanja, i na taj način osigurala njeno partnerstvo, samim tim i uticaj na najveći deo Balkana. Prvi i najvažniji bio je proces oko Kosova. On je dizajniran u Berlinu, predat Evropskoj uniji na vođenje, ali uz stalni nadzor i punu kontrolu od strane njegovog kreatora. Berlin je odavno postavio očekivane ishode ovog procesa i s vremena na vreme nemački političari podsećaju na to da Srbija ne može da očekuje ulazak u EU pre nego što reši odnose oko Kosova. Berlin je i glavni pokrovitelj misije Miroslava Lajčaka, specijalnog evropskog izaslanika za kosovski proces. A posebno će ostati u sećanju brutalno torpedovanje pokušaja administracije Donalda Trampa da preuzme od EU kosovski proces, tako što su sastanak u Beloj kući i potpisivanje sporazuma, planirani za jun prošle godine, osujećeni iznenadnim objavljivanjem optužnice protiv Hašima Tačija, tadašnjeg predsednika Kosova.

Drugi proces u koji je Nemačka „uvukla” Srbiju je čedo Angele Merkel – Berlinski proces čija je osnovna ideja formiranje otvorene ekonomske zone na Balkanu, kao supstitucije za usporen prijem balkanskih država u Evropsku uniju. Iako su i Nemačka i njena kancelarka, ali pod njihovim uticajem i EU, mnogo investirali u ovaj projekat, male su šanse da će on donositi neki efekat posle odlaska Angele Merkel. On ni do sada nije uspeo da međusobno integriše balkanske aspirante na članstvo u EU, njegovi dometi, osim retoričkih, nisu bili veliki. Možda će kao jedino dobro nasleđe iza Berlinskog procesa ostati to što je pobudio stvaranje „Otvorenog Balkana”, autentične balkanske inicijative, svakako veoma slične Berlinskom procesu, ali kvalitativno drugačije i potentnije.

I treći proces u koji je Nemačka pod Angelom Merkel uspela da „uvuče” Srbiju je njeno snažno uključivanje u lance snabdevanja nemačkih industrijskih giganata. Ova veza je strateška, dugoročna i na njoj se baziraju i interesi Nemačke u Srbiji i na Balkanu, a naročito interesi Srbije da podigne svoju ekonomiju i uđe u „viši razred” ekonomskog partnerstva sa najrazvijenijom Evropom. Investicije nemačkih džinova, poput „Simensa”, „Boša”, „Kontinentala” potvrda su da Berlin misli ozbiljno sa Srbijom, ma koliko se sa njom ne slaže oko nekih ključnih političkih pitanja, pre svega oko Kosova. Ali uveren je da to važno pitanje za stabilnost Balkana veoma teško može biti rešeno bez uključivanja srpske ekonomije u nemačke lance snabdevanja.

Vlasti u Beogradu, od dolaska Aleksandra Vučića, dobro su razumele ove namere Angele Merkel. Vučić ih je shvatio kao poziv na saradnju bez ostatka, bez obzira na to što ima i dobre i loše strane. Ali veoma jasno je zaključio da je alternativa potpuno porazna za Srbiju. Nijedan svoj strateški interes Srbija ne bi mogla da ostvari kroz konfrontaciju sa Nemačkom, a to je pokušavala do 2012. godine. Ni potpuna saradnja sa Berlinom, kakva je od 2012, neće biti garancija da će Srbija ostvariti baš sve svoje državne ciljeve, ali to će samo značiti da ti ciljevi nisu ni bili realni. Na primer, članstvo Srbije u EU u narednih nekoliko godina, ili vraćanje Kosova u državni i pravni poredak Srbije ili, možda, ulazak u EU bez rešenog kosovskog pitanja (po receptu Kipra). Kao mala država i pre svega mala ekonomija, Srbija može da se nada prosperitetu u budućnosti isključivo kao partner Nemačke. Ona će i posle Angele Merkel biti jednako prevelika za Evropu, kao i u Kisindžerovo doba i to je činjenica kojoj Srbija nema nikakav interes da se opire.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владимир
Поздрављам коментаре Зорана из Чачка и Трифуна. Са Немачком треба градити добре пријатељске и пословне односе, она је локомотива Европе. Зар се нисмо довољно опекли 27 марта 1941, бацивши усијаном Хитлеру у лице БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ !
Milan
Tesko onom kome Nemci pomazu.
mila simic
Prvo, pomazu nama. Inace ne bilo razvoja, penzija itd. Pa, Poljskoj, Ceskoj, Slovackoj, Madjarskoj, Rumuniji, Litvaniji, Estoniji, itd. Posetite malo te drzave da se uverite gde su bile pre 90tih a gde su danas. Ja sam sa severa nase zemlje i dobro poznajem nekadasnje sivilo i bedu drzava Varsavskog Pakta.
Trifun
Autor ispravno konstatuje "Ниједан свој стратешки интерес Србија не би могла да оствари кроз конфронтацију са Немачком,а то је покушавала до 2012. године"..Srbi moraju naci zajednicki jezik sa Nemcima-najjacom EU nacijom.Ako to radi velika Rusija,zrtva Nemaca u oba s.rata,zasto da to ne radi Srbija?Ako Srbija privuce Nemce velikim investicijama,oni ce,rukovodjeni interesima,menjati negativni odnos prema Srbima.To radi Vucic i Vlada Srbije.To je svojom oprostajnom posetom potvrdila frau Merkel..
Земунац
Свака вам част ако поредите Русију и Србију. Русија је и извор сировина и велико тржиште, док Србија може да буде извор сировина (наравно мнооого мањи од Русије) и тржиште јефтине радне снаге.
Hajduk Veljko
Dobri ekonomski I politicki odnosi sa Nemackom nemogu da skode. Ne moramo se grliti I ljubiti. A da svima bude dobro.
ODOVČANIN
Gospodin Orhan , gde smo mi Goranci Orhane!!!! u m.rastureni po svetu , gubimo identitet. Kijamo više ne kašljamao, a simuliramo se u dugotrajnom procesu arnauta, dobri ljudi , ali Goranci su svoji ekscentrični kad im dođe. To je Srbija,a kažeš ,,Dobra Nemačka"nas otkupljuje novcem za penzionere i razne socijale kao da smo njihovi, a mi slepi , pola naroda radi u toj zemlji . Eto sad si siguran da nas je Srbija u svim procesima trenutno,ili zauvek zaboravila.Za Srbe Šiptari, a za Šiptare Srbi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.