Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: AMANDA PINjA, koreograf

Ritualni ples za planine

Umetnost može da dovede do promene perspektive, može da formira mišljenje koje može biti istovremeno i političko i poetsko, a i da ima lekovito dejstvo
Аманда Пиња (Фото: Беа Боргерс)

Dolazim ispunjena radoznalošću i radošću jer smatram važnim da svoj rad prikažem i u Beogradu, a ne samo u centralnim metropolama kakve su Brisel ili Berlin. Takođe, dolazim, i prožeta tugom koju predstava „Klimatski plesovi” nosi zbog gubitka zavičaja koju je otela rudarska korporacija.

Ovo su razlozi zbog kojih je, prema sopstvenim rečima, Amanda Pinja, meksičko-čileansko-austrijska umetnica i kulturna radnica koja živi na relaciji Beč‒Meksiko, gost Bitefa. Njena predstava „Klimatski plesovi” biće izvedena večeras od 20 sati, kao četvrta premijera ovogodišnjeg 54. 55. Bitefa na sceni Teatra na brdu.

‒ To je lična tuga, ali i zajednička, jer svi mi smo u svojim kontekstima iskusili razaranje. Dolazim sa željom da pokret neposlušnosti podelim sa strukturama misli i delovanja koji to razaranje omogućavaju, putem plesa otpora, putem užitka, kolektiva i zajedničkih iskustava ‒ kaže Amanda Pinja u razgovoru za „Politiku”, objašnjavajući šta se krije iza instalacije „Klimatski plesovi”:

‒ Počela sam rad na ovom petom delu istraživanja inspirisana radom meksičkog antropologa Alesandra Kvesta o temi plesova Masevala (nahuatlanski jezik), autohtonog naroda koji naseljava visoravni Puebla na severu Meksika. Narod Masevala izvodi plesove kojima predstavlja planine, plešući poput većih zemljanih formacija koja im pružaju dom u planinskim regijama.

Njihovi plesovi predstavljaju njihov odnos sa okruženjem u kom žive i mogu biti shvaćeni kao vidovi žrtvovanja tela planinama koje stvaraju i umnožavaju život, vodu, useve, te time produžavaju život ljudi naroda Maseval.

U isto vreme, kako kaže, kada je počela da se upoznaje sa radom Alesandra Kveste, mesto u kom je odrasla u središnjim Andima u Čileu, odakle potiče njena majka, našlo se u opasnosti zbog planiranih rudarskih iskopavanja koja, ukoliko ne budu obustavljena, mogu dovesti do toga da čitava regija za manje od trideset godina postane nemoguća za život ljudi.

‒ Reč je o ogromnom rudarskom projektu koji treba da dovede do topljenja glečera na tim planinama koji predstavljaju rezervoare vode, što bi značilo da će iskoristiti vodu potrebnu za život zajednice, zatrovati zemljište, reke i podvodne sisteme, te time ubrzati klimatske promene. Predstava „Klimatske promene” je rezultat tih projekata koji će obezbediti poslove i dovesti do ekonomskog razvoja, ali će izazvati zagađenje. Oni koji uzrokuju te destrukcije, kakva je, na primer, ova korporacija bazirana u Londonu, ne osećaju kakve posledice izazivaju po društva koja žive u regijama u kojima vrše radove. Mi moramo naći način da zaustavimo to razaranje i da artikulišemo vidove solidarnosti. To je cilj ovog komada ‒ objašnjava naša sagovornica.

Iz predstave „Klimatski plesovi” (Foto Bitef)

Šta vas je podstaklo da se ovako scenski izrazite budući da imate čileansko-meksičko poreklo?

Kad imate neposredno iskustvo ekstraktivizma iz pozicije njime pogođene strane, neminovno osećate političku i emotivnu odgovornost da nađete način da se tome suprotstavite. Ja sam umetnik, pa je umetnost polje u kom činim ono što mogu. Umetnost može da dovede do promene perspektive, može da formira mišljenje koje može biti istovremeno i političko i poetsko, a i da ima lekovito dejstvo.

Logika iza ekstraktivizma, koja je moderna-kolonizatorska i koju su na tlo američkih kontinenata doneli evropski osvajači, danas doživljava kulminaciju u brutalnijem obliku neoliberalne tržišne ekonomije, a ta logika je u krizi jer je dovela do uništenja planete. Na Abu Jali, što je naziv za američki kontinent pre dolaska Evropljanja, vladale su neke druge logike po kojima su ljudi i bića zemlje mogli da komuniciraju i dogovaraju se o prostorima koje zauzimaju, i to su činili uz osećanje uzajamne brige i plesom artikulisali mrežu odnosa u čijem središtu nije čovek. Ti vidovi postojanja u svetu i vođenja sveta danas su važni jer nude neke druge mogućnosti promišljanja čoveka i našeg odnosa sa drugim živim bićima.

Posebno je zanimljiv čini se završni ples? O kakvom scenskom iskoraku je reč?

Završni ples predstavlja prinošenje kolektivne žrtve planinama. To je čin plesa za planine, za zemlju, koji se odlikuje većim stepenom zajedništva nego publika koja to samo posmatra. Plesači tog poslednjeg plesa su učesnici radionice. Kroz taj gest, zemlja se postavlja u središte dok su ljudi oko nje. Reč je o ritualnom plesu.

Kakva je to privlačnost između vas i publike? Kako biste definisali puteve svoje pozorišne inspiracije?

Prema publici osećam snažnu privlačnost, ali u ovoj predstavi oni moraju da dosegnu drugi oblik percepcije, neko stanje nalik snu, što ritualu može da obezbedi snagu. Mislim da komad nudi jedno novo iskustvo toga šta znači biti publika. Iskustvo koje publici pruža priliku da se sa predstavom saživi.

Šta se promenilo od vremena kada ste počinjali da se bavite pozorištem, plesom do danas?

Moje inspiracije koje su dovele do nastanka ove predstave ne treba tražiti u istoriji zapadnog pozorišta već u autohtonim formama plesa i izvođačkih umetnosti koje ne proističu iz ideje predstavljačkog. To su forme plesa i prisustva koje ne počivaju na logici savremenog zapadnog kolonizatorskog narativa koji postavlja u središte sveta čoveka koji prirodno okruženje posmatra kao objekat koji treba iskorišćavati i iz njega uzimati bez ikakvih ograničenja. U tom narativnu, koji je prisutan i u načinu na koji promišljamo ples, pozorište i kompoziciju, vreme je poput linije, a stvari mogu biti ili ovakve ili onakve, transcendentne ili imanentne, svete ili profane, ženske ili muške, i tako dalje. Ovaj komad nudi drugi način na koji možemo razumeti vreme i druge forme plesa i predstava, do čega dolazi putem identifikacije, pružanjem mogućnosti planinama da budu prisutne putem tela i unutar prostora. „Dugovanjem, a ne posedovanjem”, kako kaže sociolog Rolando Vaskez u svom delu o dekolonizaciji estezije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.