Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otvoreni umesto okupirani Balkan

Trenutna geopolitička mapa Balkanskog poluostrva izgleda ovako: od ukupno 11 suverenih država, pet su članice EU (Grčka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija), dok njih pet čeka na članstvo (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora). Logično bi bilo da se države, koje čekaju članstvo u EU, ne gubeći vreme, samoorganizuju u savez „Otvoreni Balkan”
Срђан Печеничић

Ideja: Balkan balkanskim narodima nije od juče. Ona simbolizuje mir, razum, slobodu, jedinstvo, demokratiju a nadasve, ekonomski i svaki drugi prosperitet balkanskog etnosa.

„Zadatak razuma je i ovde, kao i svuda, da složi osećaje u ideje, ideje u znanje, znanje u mudrost, namere u ličnost, pojedince u društvo, a društvo u mir... Sloboda je dragocena, ali otkuda može da bude sloboda bez reda?” (Vil Durant, „Ognjišta mudrosti”.)

Uspešna ekonomija je rezultat efikasne i mudre politike. Dakle, politika je u službi ekonomije. Bez uspešne ekonomije nema ni slobode niti demokratije. Samo onaj čovek, koji ima posao od kojeg može da živi je slobodan čovek.

U dugoj istoriji balkanskih naroda postoji nekoliko značajnih datuma, kao što su: Cveti, 9. april 1345–1346 g. Skoplje, proglašenje Dušanovog carstva; 1. decembar 1918. g., proglašenje Kraljevine Srba. Hrvata i Slovenaca; 29. novembar 1943 g. proglašenje Demokratske Republike Jugoslavije; 9. novembar 1989 g. rušenje Berlinskog zida, ujedinjenje dve Nemačke i početak razbijanja SFR Jugoslavije; četvrtak, 4. januar 2001 g. povratak kapitalizma i pljačkaška tranzicija (opširnije u kolumni „Dvadeset godina kapitalizma, „Politika” od  5. aprila 2021 g.) i četvrtak, 10. oktobar 2019 g. Novi Sad, promocija ideje „mali šengen” Aleksandar Vučić, Edi Rama i Zoran Zaev.

A sad pođimo redom:

Stefan Uroš Četvrti, Dušan Silni Nemanjić, Car Srba, Grka, Arbanasa i svih primorskih zemalja, a neretko titulisan i sa „stranama bugarskim”, predstavlja ne samo rodonačelnika, već i realizatora ideje „Balkan balkanskim narodima”, stvorivši moćno carstvo, veoma cenjeno i poštovano od naroda i država srednjovekovne Evrope.

Nakon raspada otomanskog i austro-ugarskog carstva, koji je uzrokovan Balkanskim i Prvim svetskim ratom, više od dve trećine balkanskih naroda našlo se i zvanično 1918. u zajedničkoj državi, sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem na čelu. Ta zajednička država, kraljevina Jugoslavija, nakon Drugog svetskog rata, iz kapitalizma, privrednog i društvenog poretka, u kojem je glavni pokretač života profit, prelazi u socijalistički, a ne zadugo i samoupravni poredak, koji ima za cilj jednakost ljudi na osnovu zajedničkih sredstava za proizvodnju.

Očigledno da je ova zajednička država balkanskih naroda, bez obzira na oblik privrednog i društvenog poretka, uprkos svim istorijskim izazovima, opstala više od 80 godina, dok je u slobodnom socijalističkom samoupravnom poretku proživela više od 50 godina.

Razbijanje SFR Jugoslavije, kao države bratskih balkanskih naroda, počinje neposredno po ujedinjenju dve Nemačke.

Savremena istorija beleži, da je ujedinjena Nemačka, preko svog ministra inostranih poslova, Hansa Ditriha Genšera, inicirala i dala mig tzv. međunarodnoj zajednici da otpočne sa krvavim razbijanjem zajedničke nam države, Jugoslavije, tako što je prva priznala secesionističku Hrvatsku i Sloveniju za samostalne države, iako SAD nisu u početku bile za komadanje ove uspešne države balkanskih naroda.

Činjenice govore da Nemačka nije mogla da se pomiri sa porazom koji je pretrpela u oba svetska rata, a koje je sama izazvala, čime se osvetila svim balkanskim narodima, koji su joj pokazali otpor, a naročito srpskom narodu.

Najnoviju inicijativu o ekonomskom ujedinjenju balkanskih naroda komentariše novinar Aleksandar Apostolovski u svom tekstu pod nazivom „Otvoreni Balkan, zatvorena Evropa”, „Politika” 5. septembar 2021. g., gde između ostalog ističe: „Vučić je otvorio karte, promovišući ideju ’Otvorenog Balkana’, dok su mu na drugom panelu bočnu podršku davali Edi Rama i Zoran Zaev. Vučić je dobio glavnu scenu od predsedavajućeg zemlje EU i iskoristio da ukaže da ideja ekonomske saradnje Srbije, Albanije i Severne Makedonije, nekad nazvana „mali šengen”, predstavlja savez koji umesto sukoba, krvi i mirisa baruta, stereotipnih slika o Balkanu, donosi razumnu i racionalnu ideju o privrednom povezivanju i stabilnoj budućnosti.”

Očigledno, da je politika u Srbiji konačno preuzela svoju ulogu, da služi ekonomiji i prosperitetu svog naroda. Sadašnja – trenutna geopolitička mapa Balkanskog poluostrva izgleda ovako: od ukupno 11 suverenih država, pet su članice EU (Grčka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Slovenija), dok njih pet čeka na članstvo (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora).

Logično bi bilo da se države, koje čekaju članstvo u EU, ne gubeći vreme,  samoorganizuju u savez „Otvoreni Balkan”. Međutim, šire gledano, kako sa aspekta geografske celine – Balkansko poluostrvo, zajedničke istorije, istog ili sličnog jezika, kojim se služi više od dve trećine stanovništva poluostrva, kao i sa stanovišta mentaliteta, tzv. balkanskog, kulturnog i umetničkog stvaralaštva, a posebno zbog činjenice da postoji nasušna potreba za privrednim povezivanjem i saradnjom,  što sve ukazuje na razumnu i racionalnu odluku da se formira savez balkanskih država i naroda, pod potpuno logičnim imenom „Velika Balkanija”, a po ugledu na mnoge složene državne zajednice, kao što su SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Rusija, Kina, Indija, Brazil i mnoge druge.

Ovaj savez balkanskih država, predstavljao bi i faktor odvraćanja od bilo kakvog nasrtaja na suverenitet i ekonomski prosperitet Velike Balkanije.

Uvođenjem kapitalističkog privrednog i društvenog poretka u sve zemlje istočne i jugoistočne Evrope, a nakon rušenja Berlinskog zida i gašenja Varšavskog pakta, dolazi do političkog i ekonomskog potčinjavanja malih od strane moćnih država i neviđene pljačkaške tranzicije, čime se dovode  u dužničko ropstvo i gube slobodu i suverenitet. Podatak da je Jugoslavija pre raspada imala ukupan dug prema inostranstvu od oko 15 milijardi evra, dok je danas ukupan dug svih bivših republika deset puta veći i iznosi preko 150 milijardi evra, to potvrđuje.

Istina je da privredni i društveni poredak ne može preko noći da se menja, bez revolucionarnih promena, ali država svojim instrumentima može da legalno utiče na strukturu investicija, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru.

Najpouzdanija mera ekonomskog uspeha jedne države i nivoa životnog standarda njenih građana jeste bruto nacionalni dohodak – BND, koji ostvaruju domaća lica, bez dijaspore, a ne bruto domaći proizvod – BDP, koji ostvaruju i strana preduzeća i građani u odnosnoj državi. Ovo je jedan od najjednostavnijih načina da se prati ekonomski prosperitet i stepen životnog standarda stanovništva a u cilju blagovremenog preduzimanja korektivnih faktora.

Generalni direktor „Trepče” i menadžer Balkana, tokom poslednje decenije 20. veka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hrvoje
Jednom za svagda svim ekonomistima koji su do diploma došli na lotu, a koji uporno povlače paralele ukupnog duga juge od 15 milijardi i usporedbe sa ukupnim današnjim dugom svih država nastalih nakon raspada yu od 150 milijardi. Ti ekonomisti bi morali znati i to su trebali naučiti još u srednjoj školi da novac(pri zdravim ekonomijama) godišnje ima inflaciju između 4 i 8 posto.Uzmimo da je prosjek bio 6%. Samo na račun tih 6%godišnje sa 15 mil kumulativno dolazimo na 93.58 milijardi za30godina
Нева
За Разбијање Југославије, аутор оптужује Немачку. Он заборавља да су одлуке донете на четвртом конгресу комуниста у Дрездену 1928 год (право народа на самоопредељење до отцепљења, стварање независних држава Хрватске, Словеније, Македоније, присаједињење Косова и Метохије Албанији, отцепљење северне Војводине насељене Мађарима . . .), једноставно преписане у Устав ФНРЈ :
Boris
@Jorge Izgleda da vi niste dobro procitali Ustav. Narodi, a ne republike su imali to pravo.
Земунац
Докле са тим Дрезденом? Да су спроводили одлуке тог конгреса не би се борили за Југославију и не би чекали 45 година после рата да је растуре. Која вам је то логика? У свакој партији на свету неке одлуке партије прегази време и околности, тако је и то са дрезденским одлукама. А о учешћу Немачке тајне службе су говорили новинар Денис Куљиш и адвокат Анте Нобило, који је у то време био државни тужилац у Хрватској, па кад они Хрвати то потврђују, зашто би ви сумњали?
Prikaži još odgovora
Владимир
Разумем ауторову идеју о “Великој Балканији” али мислим да је нама важнији и кориснији улаз у ЕУ. ЕУ је дуго и мучно грађена заједница да би у Европи владао мир, да би се избегли територијални сукоби (као сукоб око Косова). Да је Југославија ушла у ЕУ год 1989, никад не би било рата. Преко милион Срба живи у ЕУ јер су тамо нашли оно што српска власт не уме да им пружи : мир, пристојну плату, добру социјалну заштиту и ВЛАДАВИНУ ПРАВА.
LaCosta
Sve to o cemu vi govorite je uz dobru volju moguce ostvariti bez ulaska u EU i uz ocuvanje drzavnog suvereniteta. Ne zaboravite da nekim od najnaprednijih i najbogatijih drzava Evrope ne pada na pamet da postanu deo te bajkovite EU. Sve dok je centrala EU sa druge strane okeana tu nema razloga optimizmu.
rodoljub
"Otvoreni Balkan"-ekonomska normalizacija, preterano hvalisanje-za koji cilj? "...Politika je u službi ekonomije. Bez uspešne ekonomije nema ni slobode niti demokratije". Ispušta se iz vida da ekonomija nije jedini faktor politilke stabilizacije: Bivša Jugoslavija je bila bez granica za povezivanje naroda i prosperiteta: Zašto je KiM bilo uvek zaostalo i destabilizatorsko: Zbog enormnog nataliteta za separatist. otcepljenje. Otvoreni Balkan je, prvo montaža normalizacije za kompromis: KS u UN
Trifun
@Иван Грозни Srbija ce na kraju godine,ukupnim BDP-om od 51 milijardu eura,preteci Hrvatsku za 300-600 miliona eura..Pre 7 godina BDP Srbije bio je 33 milijarde eura,a BDP Hrvatske 47 milijardi eura..Za 7 godina,ukupni BDP Srbije uvećan je za 18 milijardi eura(cca 50%),a Hrvatske za 4 milijarde eura(cca 8 %)..Hrvatskoj,kao clanici EU i NATO,su na raspolaganju bespovratni EU grantovi i povoljni krediti..Osim turizma(jadranska obala),Hrvatska nista drugo nije razvila od proglasene nezavisnosti
Vladica
Pa valjda se gleda po glavi stanovnika i Hrvatska ima trenutno duplo veci GDP/stanovniku u odnosu na Srbiju.
Boris
@Trifun Prazne floskule, ti brojevi tako nabacani ne znace nista. Spoljni dug je udvostrucen i presao je 30 milijardi dolara. Kupovna moc je pala znacajno. Infostan, porezi i cijene na pijaci su udvostrucene, a penzije su otete linearno i protivzakonito.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.