Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JULIJA USTJUGOVA, nova stalna predstavnica Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji

Sami odlučite kako ćete iskoristiti novac

Kapitalni izdaci treba da ostanu veliki jer oni omogućavaju oporavak, ali treba ulagati i u zdravstvenu zaštitu, kao i zaštitu siromašnih i ugroženih domaćinstava
(Фото ММФ)

Krajem avgusta stupila je na snagu najveća raspodela specijalnih prava vučenja (SDR) u istoriji MMF-a kako bi se ojačalo poverenje i otpornost globalne ekonomije. Srbija je dobila 627,6 miliona SDR. Odluka o načinu korišćenja je na svakoj zemlji i ne postoje nikakvi uslovi. Zemlje mogu da ih zadrže kao deo svojih zvaničnih rezervi, mogu da ih konvertuju u druge valute ili zlato u okviru svojih rezervi. U zavisnosti od potreba, te pare mogu biti korišćenje za fiskalno finansiranje. Već smo našim srpskim kolegama ukazali kako da procene makroekonomski uticaj povlačenja tih sredstava i kako bi to moglo da se odrazi na održivost duga. Spremni smo da razgovaramo o opcijama tokom predstojeće misije u oktobru.

Ovo kaže u ekskluzivnom intervjuu za naš list Julija Ustjugova, nova stalna predstavnica MMF-a u Srbiji, na pitanje šta je njen savet našim kreatorima ekonomske politike, kako, na koji način, u kom obliku je najbolje uzeti 759 miliona evra koje se po osnovu SDR mogu povući.

Kakvi su vaši utisci o Srbiji, o njenoj ekonomiji, kako se nosila s posledicama kovida 19 na privredu?

Drago mi je što sam imenovana za stalnog predstavnika MMF-a u vašoj zemlji. Srbija mi se čini kao veoma dinamična ekonomija koja se dobro nosi s pandemijom. Prošle godine imali ste jedan od najmanjih privrednih padova u Evropi. Ove godine u toku je snažan ekonomski oporavak, a BDP je već premašio nivo pre krize. Nažalost, pandemija još nije završena, a u narednom periodu postoji mnogo neizvesnosti. Drago mi je što sam deo tima MMF-a koji će nastaviti da pomaže Srbiji.

S vašim službovanjem ovde poklapa se i početak novog aranžmana s MMF-om, drugog po redu Instrumenta za koordinaciju politika. Prvi zvanični razgovori najavljeni su za drugu polovinu oktobra. Kakva su vaša očekivanja od novog aranžmana i koje ćete reformske ciljeve preporučiti kreatorima ekonomske politike?

Novi tridesetomesečni Instrument za koordinaciju politike savetuje vladu u sprovođenju reformi, bez finansiranja. On se nadograđuje na prethodni koji je uspešno završen u januaru. S obzirom na kontekst kovida 19, cilj mu je podrška oporavku i održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, podrška fiskalnim reformama. Ciljevi su da se nastavi s drugim strukturnim reformama koje bi omogućile održiviji rast. Predstojeći period nije lak zbog povećane neizvesnosti, ali uverena sam da će naš kontinuirani angažman pomoći Srbiji da se nosi s kovidom 19 i unapredi reforme.

Razgovori MMF-a sa zvaničnicima u oktobru će, s obzirom na vreme kada počinju, obuhvatiti i budžet za narednu godinu. S obzirom na to da su za proleće 2022. godine predviđeni izbori na više nivoa, da li u eventualnom većem državnom trošenju para vidite rizik po javne finansije Srbije?

Budžet za 2022. biće u centru naših razgovora s vlastima u oktobru. Tokom prethodne misije u aprilu već smo se dogovorili o opštim parametrima budžeta za 2022. godinu koji bi udeo javnog duga postavio na jasnu silaznu putanju. Sledećeg meseca nastavićemo s detaljnijom diskusijom. Mislim da svi delimo stav da je čak i u kontekstu aprilskih izbora važno da budžet obezbedi odgovarajući prostor za zdravstvenu zaštitu i zaštitu siromašnih i ugroženih domaćinstava i da kapitalne izdatke održi iznad istorijskih nivoa jer to omogućava oporavak.

Minus u državnoj kasi za ovu godinu je oko sedam odsto BDP-a. Kako na taj iznos gledate? Da li je visok ili zvaničnici mogu da dobiju, uslovno rečeno, popust ili kredit zbog korone i pomoći privredi i građanima?

Fiskalni deficit za 2021. godinu takve veličine bio bi u skladu s našim sporazumom. U trenutnim okolnostima pandemije koja je zahvatila svet i neizvesnog globalnog okruženja bilo je prikladno pružiti dodatnu pomoć domaćinstvima i pogođenim preduzećima, te povećati javna ulaganja kako bi se podržao oporavak. Ovi rashodi su glavni faktori za veći deficit prošle i ove godine.

Po vašem mišljenju, da li država treba da nastavi da pomaže neke sektore privrede ili neki deo stanovništva?

Srpska privreda je dobro prebrodila pandemiju i u toku je oporavak. Kako se ekonomija bude oporavljala biće važno da se obnove fiskalni amortizeri i da se ukinu preostale privremene mere podrške. Međutim, ako pandemija dovede do ponovnih poteškoća i rizika za povećanje rasta, ukidanje podrške moglo bi biti postepenije, s dobro ciljanim merama, sve dok to fiskalni prostor dozvoljava.

Da li će u novom aranžmanu biti i novih reformskih ciljeva, poput uvođenja socijalnih karti i zaštite životne sredine?

Od Rusije do Latinske Amerike
Radili ste u Centralnoj banci Rusije, bili stalni predstavnik MMF-a u Jermeniji, bili zaduženi i za Latinsku Ameriku i Kanadu. Šta je u pogledu ekonomije slično, a šta različito za bivše socijalističke zemlje? Koji su im najveći izazovi?Sve ekonomije na kojima sam radila, bilo da su razvijene, tržišta u nastajanju ili zemlje u razvoju, suočavaju se s različitim izazovima, ali teže zajedničkim ciljevima makroekonomske stabilnosti i održivog rasta. Zajedničko za većinu bivših socijalističkih zemalja, uključujući i Srbiju, jeste vlasništvo države koje je i dalje značajno u mnogim sektorima. Dokazi iz različitih zemalja ukazuju na to da državna preduzeća sistematski imaju loš učinak u odnosu na kolege iz privatnog sektora u gotovo svim zemljama. Sada, kada je kovid 19 pogodio sve ekonomije, poboljšanje upravljanja u državnim preduzećima i njihovo restrukturiranje, ili izlazak u korist privatnog sektora, gde je to prikladno, moglo bi doprineti oporavku i dugoročnom rastu.

Sigurno će biti novih reformskih ciljeva. Oni će biti identifikovani tokom misije u oktobru i tokom narednih misija u konsultaciji s vlastima. Ono što vam sada mogu reći jeste da su podsticanje visokog, zelenog, uključivog i održivog rasta na srednji rok među ključnim ciljevima programa.

Šta mislite o visini javnog duga? Da li je opasan ili ne za zemlju naših performansi?

Naša nedavna procena je da je javni dug Srbije održiv. Odnos javnog duga i BDP-a povećan je 2020. godine zbog pandemije i potrebe da se pomogne privredi. U budućnosti očekujemo da će se javni dug kao udeo u BDP-u postepeno smanjivati. Naravno, postoje faktori rizika, kao što su mogući gubitak fiskalne discipline, slab rast i nestabilnost deviznog kursa zbog čega je važna razborita makroekonomska politika.

Koliki rast BDP-a za ovu godinu očekujete?

Ekonomski rast u prvoj polovini 2021. godine premašio je očekivanja. Oporavila se privatna potrošnja, investicije su bile velike zbog čega je projekcija rasta povećana na više od šest odsto. Tokom predstojeće misije u oktobru razgovaraćemo s vlastima o makroekonomskim kretanjima i objaviti ažurirane projekcije rasta.

Da li ćete insistirati na reformi javnih preduzeća, jer je taj posao ostao nezavršen iz ranijih aranžmana? I na završetku reforme plata u javnom sektoru?

Ovog leta vlada je usvojila akcioni plan za reforme društvenih preduzeća, a te reforme su kritična komponenta novog aranžmana. Slaba javna preduzeća smanjuju ekonomski rast i predstavljaju rizike za budžet. U stvari, mnogi od utvrđenih reformskih ciljeva u okviru programa nastoje da promovišu reforme čiji je cilj jačanje upravljanja i efikasnosti javnih preduzeća. Sprovođenje reforme sistema plata u javnom sektoru jedna je od obaveza vlasti u okviru programa koji podržava MMF.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Koji novac? (Kome su ovi pomagali, ni bankrot im nije tesko pao).
hotel bilderberg
Special Drawing Rights je planirana nadnacionalna valuta koja ce zameniti i dolar i euro i sve ostalo, u cilju postojanja samo jedne jedine centralne banke na svetu. Globalisticki plan.
Jovan
Kolika inflacija reci oko nudjenja zaduzivanja tzv vucenja od strane MMF ! O uslovima , vremenu otplate i kamatama, nireci, ni slovca !
Вељац
Па што нису ова средства кориштена, него је пре пар дана Полиитка писала о зеленим обвезницама и неким обичним на 15 година по супер каматама (1,5-2,5%) за та задуживања, а на ово задуживање (СДР) камата је 0,05% исто је нека милијарда новозадужења била, сл.сума овој од 759 милеур то је еквивалент ових 627,6 милиона СДР.
Стефан
Шта то кажете, биће нека помоћ пензионерима пред изборе?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.