Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gluma je služba, radite za nešto više, bolje

Љубомир Бандовић на фестивалу режије у Лесковцу (Фото LIFFE/ Фадил Шарки)

Od svog osnivanja 2008. godine, 14. Leskovački internacionalni festival filmske režije (LIFFE), svakog septembra u grad na jugu Srbije dovodi najbolje i najuticajnije filmske stvaraoce iz regiona, koji predstavljaju svoja ostvarenja, druže se sa publikom, ali i sa svojim kolegama. Dramski umetnik Ljubomir Bandović bio je gost ovogodišnjeg  festivala, gde je kako navode organizatori, u krupnom planu, govorio o svojim počecima, umetničkom sazrevanju i dosadašnjim filmskim, pozorišnim i TV ulogama. Razgovor je održan u Leskovačkom kulturnom centru, prepunom publike i gledalaca koji su željno hteli da čuju Bandovića kog su zbog vrlo iskrene priče, ispunjene mnogim anegdotama, pozdravili burnim aplauzom.

– Gluma je služba. Radite za nešto više, bolje – smatra Bandović.

Najdraža uloga na filmu dosad mu je Svetozar Miletić u filmu „Ime naroda” Darka Bajića.

– Retko vam se desi da možete da oživite spomenik. Sto posto mog profesionalnog života se slilo u tu ulogu. Mi o tom čoveku ne znamo ništa. Ne znamo šta nam je ostavio, a danas uživamo u pravima koja su on i njegova ćerka izborili za nas. Taj film je uspeo da ne bude istorijska čitanka, niti da bude srbovanje, već je to film o Milici i Jaši Tomiću.

Pamti i uloge u filmovima „Igra ispod praga” Ivana Marinovića, „Neprijatelj” Dejana Zečevića i „Sestre” Vladimira Paskaljevića:

– „Sestre” su film koji nekome može da spasi život. Posle tog filma, moja majka dve nedelje nije htela da priča sa mnom, jer sam igrao tog lošeg Tadiju – priznao je.

Bandović je izrazio veliku zahvalnost što o svojoj glumi može da priča na Leskovačkom  internacionalnom festivalu filmske režije, koji smatra ozbiljnim festivalom sa koga se šalju ozbiljne ideje.

Iako svestan da mu je najširu popularnost donela televizija i uloge u serijama „Ono kao ljubav”, „Vratiće se rode” i „Vojna akademija”, voleo bi da na filmu igra Stepu Stepanovića, a u pozorištu Sirana Deberžeraka.

Bandović se setio da je kao dečak, dok je rastao u Vranju, znao da će biti glumac.

– Mama i tata su radili u fabrici „Koštana”, pravili cipele, i dobijali su karte za pozorište. Ali nisu išli. Ne idu ni danas, ne gledaju ni mene. Brat i ja smo išli u pozorište. Ali kada sam sa 10 godina gledao Kraljevačko pozorište i predstavu „Moj tata, socijalistički kulak” shvatio sam da sve što hoću da budem jeste glumac. Uvideo sam da ukoliko tu postoji način da praviš svoju stvarnost onda je to umetnost koju ja hoću da stvaram.

Dok je stasavao u mladića, tokom gimnazije, igrao je u čak devet predstava u vranjanskom pozorištu „Bora Stanković” i interesovala ga je samo gluma.

– Prođem kroz gimnaziju i odem u pozorište. Tamo me je sve zanimalo, sve sam radio, samo kostime nisam peglao. U školi sam imao 200 izostanaka, razredna mi je pravdala jer je znala da sam u teatru, pa sam na kraju odgovarao i bio vrlo dobar đak.

Na prijemni na FDU, kada je klasu primao Vladimir Jevtović, zakasnio je pa je morao da čega da se predstave svi kandidati pa da na kraju dođe njegov red:

– Spremio sam osam monologa, četiri pesme i 32 imitacije. Znao sam da je scena moja, Vlada Jevtović me je video kao dete u telu odraslog čoveka. Tog dana sam samo ja prošao u uži krug.

Od mnogobrojih predstava u kojima je igrao ili igra izdvaja nekoliko. „Klaustrofobična komedija” u režiji Darka Bajića, je jedna od njih.

– Bajić me je zvao i pitao me: „Hoćeš da budeš Bata”, misleći na Savu odžačara koja je obeležila pozorišni život Danila Bate Stojkovića. Imitirajući Batin glas rekao sam mu: „Ja mogu da budem Bata, ali ti nemaš te pare da mi platiš”. Kada sam pročitao tekst, znao sam da je to za mene pisano. Kasnije sam saznao da je u novosadskoj verziji te predstave igrao Predrag Pepi Laković, moj rođak po ženskoj liniji iz Crne Gore. A Bata je znao da izađe na scenu, kaže istinu i bude bolan, tačan i emotivan. Sava mi je prva glavna uloga koju sam odigrao u pozorištu. Od te predstave ja dugačije dišem, drugačiji sam sam sa sobom kada doživljavam sebe kao glumca.

Pošto igra i Iliju Čvorovića u „Balkanskom špijunu” po tekstu Duška Kovačevića, poređenja sa Batom Stojkovićem mu prijaju.

– Sve što je Duško Kovačević pisao je jedan te isti čovek, dobri čovek sa margina našeg društva koji pokušava da spoji nespojivo, da ostane dobar sebi i drugima, da ne napusti ideale na kojima je vaspitavan.

Bandović je osvojio mnogo nagrada, a vidi ih kao obaveze jer smatra da tek posle njih treba da se dokazuje. Aplauze pamti, a najdraži mu je uputila Olga Stojković, supruga Danila Bate Stojkovića, u garderobi posle premijere „Klaustrofobične komedije”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.