Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako da naša država izbegne zamke IPARD-a

U Srbiji je od 175 miliona raspoloživog novca do sada ugovoreno 50 miliona evra, a isplaćeno oko 19 miliona
(Фото EPA/Rafal Guz)

U pretpristupnom periodu pojedine države u regionu prolazile su gotovo isti put kao i Srbija u korišćenju evropskih fondova za poljoprivredu. Prema najnovijim zvaničnim podacima, u Srbiji je od 175 miliona raspoloživog novca iz IPARD-a do sada ugovoreno 50 miliona evra, a isplaćeno oko 19 miliona. Ovaj budžet možemo da koristimo do 2023. godine, a očekivanja države jesu da će avansne isplate korisnicima, kao novina koja se uvodi, ubrzati povlačenje novca.

Koliko su druge države bile uspešne, šta su bile najveće zamke s kojima su se na početku suočavali poljoprivrednici i administracija i može li Srbija da ih izbegne?

Iskustva su različita u državama koje su dugogodišnje korisnice izdašnih fondova iz budžeta EU.

– Ne možete očekivati da će IPARD rešiti sve vaše probleme. Kreće se od improvizacije, taj početni novac služi da se ceo sistem ojača – izjavio je Saša Bukovac, pomoćnik upravnika hrvatske Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju.

Kao dugogodišnji zaposleni u ovoj službi, on je podelio iskustva te zemlje s predstavnicima medija i Ministarstva poljoprivrede koji su proteklih dana boravili u Zagrebu, u organizaciji projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”.

Sad mu je, kako kaže, jasno kako je zadatak države da taj novac analizira na pravi način i osigura svrsishodnost. To se može jednostavno postići i ako „na deset firmi koje su jake i same mogu da finansiraju projekte potrošite sav novac”. Bilo je i takvih primera, ali je suština postići dobru raspodelu.

Hrvatska se, za razliku od Srbije, bori sa deficitom u agrarnom sektoru. Sada se, po tvrdnji zvaničnika, bilans malo popravlja, ali je i dalje izložena pritisku država koje su konkurentnije i imaju veću proizvodnju. Posebno je pogođen sektor mlekarstva, a veliki broj manjih farmi je ugašen. U samom startu ulaska u EU izgubili su oko 40 odsto porodičnih gazdinstava. Poljoprivrednici se u početku nisu snalazili s korišćenjem fondova, bilo je nedovoljno konsultanata, a možda najveći problem bili su nelegalizovani objekti.

U prvoj fazi korišćenja pretpristupnih fondova (kroz SAPARD) ta zemlja je imala na raspolaganju oko 33 miliona evra, ali je uspela da isplati svega 48 odsto tog novca kroz 37 projekata.

U agenciji objašnjavaju da su u to vreme postojali vrlo izdašni nacionalni podsticaji i da nikoga nije bilo briga za evropske fondove. Za njihove proizvođače to je bilo daleko i strano. Ostalih 12 država, koje su u EU ušle nešto ranije, osim Kipra i Malte, imale su 90 procenata iskorišćenosti tog novca.

Prema njegovim rečima, evropske fondovi bili su posebno mistifikovani u javnosti kao nešto nemoguće, što zahteva gomilu papira. U međuvremenu EU je pojačala i kontrolu, pa su i procedure postale zahtevnije.

– Kada ste u poziciji države kandidata, onda ste u neravnopravnom položaju. Uredba propisuje jedno, ali od vas se kao zemlje koja još nije članica očekuje nešto drugo. To je bio težak period, a rezultat nije bio zadovoljavajući – priznaje Bukovac.

Kasnije sa fondom IPARD bilo je nešto bolje, pa je od raspoloživih gotovo 246 miliona evra povučeno 60,45 procenata novca. Sadašnji predviđeni budžet iz programa za ruralni razvoj koji koriste sve članice, od oko 2,4 milijarde evra, mogu da utroše do 2023, ali je već ugovoreno više od sto odsto, a isplaćeno 76 procenata tih sredstava. Uvedeno je i niz drugih mera koje nisu projektnog karaktera, već idu kao direktna plaćanja.

– Sa ulaskom u EU otvara se jedan novi horizont s puno više novca i mogućnosti – naglasio je Bukovac.

Banke su se takođe u jednom trenutku zainteresovale za ovu priču jer vide priliku za plasman sigurnih kredita. Ali dosta toga se promenilo za proizvođače, što se i može očekivati. Mnoge direktne nacionalne mere su u međuvremenu ukinute jer su se pojedini poljoprivrednici preinvestirali i nisu mogli da dobiju kredite.

Njegov savet Srbiji je da izabere precizne mere, ne rasplamsava se i na vreme obezbedi tehničku pomoć. Upozorio je i da je teško naći izlaz iz situacije kada imate loš odziv korisnika i da je njima trebalo četiri do pet godina da se vrate na onaj iz prvog poziva za pretpristupne fondove.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
"У самом старту уласка у ЕУ изгубили су око 40 одсто породичних газдинстава." И шта ћемо сад, браћо Срби? Хоће ли наш сељак напустити земљу и отићи да мота каблове да би куповао пољске јабуке и "кајмак" француског проивођача у самопослузи или ћемо се манути ћоравог посла и ставити интерес своје земље и свог народа испред тајкунског?
Sava Drugi
Ništa ja ovo nisam shvatio. Šta novinar i ovi konusultanti hoće da kažu? Da je najboje za državu da se te pare daju 10 najvećih veleposednika i da će oni da ih najbolje iskoriste? A ovi svi mali poljoprivrednici da propadnu? Tada će ovi što žive u gradovima da imaju najjeftiniju hranu i to je najbolje za državu? Plitka vam je ta pamet.
Милош Марић
Зашто ове године није расписан најважнији подстицај за куповину опређе за примарну биљну производњу? Недимовић не спомиње ништа, а зна колико је важан за нас. Ту спадају подстицаји за кап по кап, ограђивање, агрегате и слично. Без речи, без икаквог објашњења.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.