Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gujon: Mnogi Srbi ne znaju da im je u BiH ugrožena imovina

Арно Гујон (Фото М. Спасојевић)

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je danas da mnogi Srbi ne znaju da im je pravo na imovinu u Federaciji BiH ugroženo i da je zbog toga pokrenuta kampanja, prenosi Tanjug.

Beograd i Banjaluka pokrenuli su kampanju kojom se Srbi, koji imaju vlasništvo u Federaciji BiH, pozivaju da se što pre jave i u što većem broju, kako ne bi izgubili pravo na imovinu.„Procena je da oko 400.000 Srba koji žive širom sveta polaže pravo na imovinu u Federaciji BiH. Srpska imovina se uzurpira na osnovu održaja. U toku je usklađivanje zemljišnih knjiga i katastra. Tokom procesa usklađivanja ljudi koji su vlasnici, Srbi, poreklom iz Federacije BiH, mogu da izgube pravo na tu imovinu, da budu izbrisani iz svih registara, a da o tome nisu obavešteni”, rekao je Gujon za RTS.

Dodao je da je zbog toga pokrenuta kampanja, kako bi bili obavešteni o tom procesu i da je veoma lako sačuvati tu imovinu.„Ako se jave kancelarijama za javnu pomoć koju je osnovala Republika Srpska, i ko se javi na vreme, može unapred i bez ikakvih troškova i u realnom vremenu da ostane vlasnik svoje imovine. Ono što je pripadalo Srbima pre rata, ono što je očuvano čak i u ratu, ne sme da se izgubi sad u miru”, kazao je Gujon.

Naglasio je da je kampanja pokrenuta pre deset dana i da se više od 500 ljudi od tada javilo. „Javljaju se ljudi Iz Nemačke, Danske, Amerike, Australije...„, otkrio je Gujon.

Govoreći o slučajevima kada je procedura usklađivanja već obavljena, Gujon je naveo da imovina ni u tom slučaju nije izgubljena.„Slučajevi u vezi sa imovinom ne zastarevaju i to je moguće i za deset i za 50 godina. Međutim, to je mnogo komplikovanije, jer to treba da ide uz tužbu. Naravno, ljudi koji saznaju ili koji već znaju da su izbrisani, treba da se jave kancelarijama i tu će da dobiju i pravnu pomoć i sve što je potrebno kako bismo ih preusmerili tamo gde treba”, zaključio je Gujon.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Главни циљ је отимање некретнина у Херцеговини, западној и делу источне. То је државно језгро средњевековне Србије. Читава долина Тихаљине и Лиштице, обе обале Неретве, Макарско и Дубровачко приморје, Полог, Броћно, Вељаци, Лука јесу баштина Српске православне цркве. Власнички листови су Хиландарска, Стонска, Мљетска, Студеничка и Жичка повеља.
Милан Лекић
Рама је метох косовске Грачанице краља Милутина. Када се замишљеном линије споји пет босанских Грачаница, добија се територија Раме, са центром у Шћиту (Прозору). У средњем веку Србију чине Босна и Рас. Дубровчани Немањиће називају босанским краљевима, а ови сами себе - краљевима Срба Босне и Раса, Далмације и Западних крајева. Према дубровачким аналима "Немањићи потичу са Неретве око Мостара", Немањини чукун-чукун дјед, отац и стриц су "грчки попови", који зидају православне храмове по Захумљу.
Neva
U clanku pise : "Српска имовина се узурпира на основу одржаја". U Hrvatskoj se uzurpira na osnovu "DOSJELOSTIi". TJ ako neki Hrvat tokom 30 godina neprekidno koristi neku (recimo srpsku) imovinu, ona automatski postaje njegova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.