Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko kontroliše prodavnice u školama

U trci za profitom trgovci mame decu nekvalitetnim slatkišima sumnjivih proizvođača, a jedini zaseban propis koji uređuje ovu oblast odnosi se na izdavanje školskog prostora
Одлуку о изнајмљивању простора доноси школски одбор (Фото: Д. Јевремовић)

Čizburger i pica od želatina, sok od manga u kojem nema ni soka ni manga, kisele trake posute kristal šećerom nalaze se na rafovima brojnih prodavnica koje rade u okviru škola. Iako statistika upozorava da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, ove trgovine ne podležu posebnim propisima i, sem moralne, nemaju nikakvu drugu obavezu da na policama drže kvalitetne namirnice. Jedini poseban propis koji postoji u ovoj oblasti odnosi se na – izdavanje prostora. Naime, odluku o rentiranju donosi školski odbor, ali saglasnost daje Direkcija za imovinu. Zatim se čeka mišljenje Ministarstva prosvete da li se izdavanjem prostora remeti normalno obavljanje nastavnog procesa. I tu se sva nadležnost resornog ministarstva završava. Šta je na policama u prodavnici, kazali su nam, oni ne kontrolišu već tržišna inspekcija. A tržišna inspekcija, odnosno Ministarstvo trgovine, na pitanja „Politike” o kontroli ovih trgovina nije odgovorilo.

Nastavnici iz škola s kojima smo razgovarali kažu da su pre desetak godina tržišni inspektori dolazili da pre otvaranja obave prijem objekta, ali da se s tom praksom prestalo. Tako da uloga inspektora ostaje na roditeljima, koji prijave na ponudu trgovine mogu da upute inspekciji oslanjajući se na Zakon o zaštiti potrošača.

A u trci za profitom, prodavci učenike mame jeftinim slatkišima sumnjivih proizvođača. Stručnjaci upozoravaju da samo jedna šaka gumenih bombona ima istu količinu kalorija kao tri kuvana jajeta, ali da od njih organizam ne dobija ništa korisno.

Nutricionista Jovana Srejić podseća da slatkiši, kao i svi drugi prehrambeni proizvodi bogati šećerom, uvlače organizam u začarani krug. Prvo podižu nivo šećera u krvi, što izaziva lučenje velike količine insulina i naglog pada glikemije. A kada nivo šećera drastično padne, ponovo se javlja želja za novom količinom slatkiša. Sve to može izazvati ne samo gojaznost već i dijabetes. Ali tu se spisak nevolja koje izaziva šećer ne završava: visok nivo triglicerida i masnoće u krvi, a gde su masnoće tu je i povećan rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.

– Takođe, šećer smanjuje aktivnost imunosistema: bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u borbi protiv bakterija, što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje četiri sata. Menja se ponašanje deteta, pa ono može postati agresivno, hiperaktivno, smanjiti mu pažnju, jer nivo adrenalina skače, deset puta je viši od normalnog, i ostaje visok i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. Posle obroka bogatog šećerom mnogo teže se uči, zbog čega ga posebno treba izbegavati tokom školskih užina – objašnjava Jovana Srejić i dodaje da nisu sva deca jednako osetljiva na šećer, ali da najveći procenat njih pripada grupi izuzetno osetljivih.

A najranjiviji su predškolci jer se, kako objašnjava naša sagovornica, mozak intenzivno razvija, što ga čini posebno ranjivim.

Kao vodič roditeljima šta ne pakovati u torbe za užinu može poslužiti savet: što se više slova E nalazi na ambalaži, to je više razloga za izbegavanje te namirnice. Iza ove oznake krije se poruka da proizvod sadrži aditive koji hranu održavaju duže svežom, daju joj bolji ukus i privlačniju aromu.

– A hemija iz hrane pre svega negativno utiče na digestivni trakt, a onda uzrokuje mnoge druge probleme poput alergije i preosetljivosti – dodaje Jovana Srejić.

Naša sagovornica ističe da je idealna užina lagana i da roditelji treba da se vode saznanjem da je to dobar trenutak da deca unesu u organizam sveže voće ili povrće u kombinaciji s jogurtom, ovsenim pahuljicama ili proteinskim prahom od bundeve ili susama.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојана
Pre desetak godina, prodavnica slatkiša nalazila se u zgradi naše osnovne škole. Moj sin je bio na posebnom režimu ishrane, dok su ostala deca kupovala užinu baš u toj prodavnici, što je njemu stalno izazivalo osećaj uskraćenosti. Ostali roditelji nisu bili zainteresovani za zdravu ishranu ili su o tome malo znali. Treba raditi na obrazovanju roditelja i dece. Zašto u samom školskom programu nema dela koji se bavi hranom, higijenom i zdravim životnim navikama?
Vojo CH
Prodavnice u školama "kontrolišu" direktori škola. Oni daju dozvolu prodavcima i sa njima sklapaju ugovor o zakupu poslovnog prostora u školi. Pitanje je za roditelje i ministarstvo prosvete: gde ide novac od zakupa?
Filip Cosopt
Nekad su u školama postojale školske kuhinje,bile su zaposlene kuharice,koje su pripremale zdrave obroke za sve učenike.Roditelji su mjesečno plaćali nabavku namirnica,a plaća kuharica bila je iz državnog proračuna.Onda su ih kod nas 90ih ukinuli i omogućili u školama prodaju junk fooda privatnicima.Prije 10 godina,naglim povećanjem gojaznosti kod djece,većina škola ponovo je uvela školsku kuhinju i pripremu zdravih obroka.Namirnice nabavljaju kod lokalnih proizvođača:mlijeko,meso,povrće,voće.
qwe
@Filip Cosopt Da ti bude lakse, mi nikada nismo imali skolske kuhinje. Jedino u produzenom boravku.
Милош
Кад сам пре сто година био клинац, и у основној и у средњој смо у одељењу имали једног пунијег и једног онако, не округлог, али меканог на додир. Сви остали смо имали плочице. А није да нисмо таманили све одреда. Сад је обрнуто. Како и чиме данас хране децу и у кући и ван куће не знам, али негде греше.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.