Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DRAGANA BULUT, koreograf

Do koje mere je budućnost određena sadašnjošću

U predstavi „Fjučer fortjun” robot se više ne bori za samoopredeljenje kao fabrički radnik već kao stalno optimizujući deo kreativne industrije i tako postaje metafora za umetnika danas
Драгана Булут (Фото: Марта Попивода)

U Beograd dolazim sa velikim uzbuđenjem zbog mogućnosti da prikažem predstavu „Future Fortune” (Fjučer fortjun), kaže za „Politiku” Dragana Bulut koja će se večeras od 18 i 21 sati, i sutra uveče u istom terminu gostovati na sceni Bitef teatra sa svojom predstavom u okviru takmičarske selekcije 54. i 55. Bitefa. Predstava je realizovana na sceni HAU-a teatra u Berlinu, i odlično se uklapa u koncepcijske linije ovogodišnjeg Bitefa.

– Budući da je prošlo pet godina od poslednjeg prikazivanja mog rada u Beogradu i da su ove prilike sve ređe, šansu da svoj rad podelim sa beogradskom publikom čini još dragocenijom. Bitef je festival uz koji sam odrasla i koji je utkao u mene prva znanja o savremenom pozorištu, pa mi je mogućnost da prikažem rad baš na ovom festivalu čast i veliko zadovoljstvo. Takođe, dolazak tima ove predstave u Beograd, u kojoj su uglavnom moji saradnici-prijatelji iz Berlina, simbolično predstavlja spajanje ta moja dva sveta i nosi sentimentalnu vrednost ‒ kaže naša sagovornica i navodi:.

– Predstava se poigrava sa željom da predvidimo budućnost kako bi smanjili rizike i doneli prave odluke. Postavlja se pitanje do koje mere je budućnost određena sadašnjošću? Šta se događa ako žrtvujemo sadašnjost zarad izgradnje budućnosti?

Vidoviti robot, kao performer u predstavi, testira naše poverenje u računarske programe i algoritme koji često oblikuju našu budućnost bez našeg znanja. Istovremeno, njegovo prisustvo na sceni ukazuje na predviđanja budućnosti, da će do kraja 21. veka 70 posto današnjih poslova preuzeti roboti. Karel Čapek 1920. godine prvi put uvodi pojam robot (od rabota ‒ prisilni rad) u svom pozorišnom klasiku R.U.R. a 101 godiny kasnije, nalazimo se u tada opisanoj budućnosti, u kojoj robotika više nije naučna fantastika već postaje deo našeg svakodnevnog života. Međutim, u predstavi se robot više ne bori za samoopredeljenje kao fabrički radnik već kao stalno optimizujući deo kreativne industrije i tako postaje metafora za umetnika danas.

Rođeni ste i odrasli u Mostaru, neko vreme živeli u Beogradu, da bi svoj umetnički rukopis godinama unazad gradili i to vrlo uspešno u Nemačkoj?

Rekla bih da sam takođe odrastala u Beogradu, jer sam tu živela od svoje sedme godine i provela najbitnije formativne godine. Takođe u Beogradu ostvarujem i prve kontakte sa umetnošću kroz obrazovanje u baletskoj školi „Lujo Davičo”. Počela sam da studiram japanski, pa književnost, jer u to vreme u Srbiji nije bilo mnogo opcija u pogledu visokog obrazovanja u oblasti plesa (čak ni osnovne studije za ples.) U Sloveniji sam dobila priliku da se doškolujem, te u Ljubljanu odlazim 2005. godine i radim na raznim plesnim projektima. Naravno, to je bila odlična prilika da proširim svoje vidike. Tri godine kasnije sam se vratila u Srbiju i u to vreme učestvujem u aktivnostima Stanice ‒ servisa za savremeni ples. Zatim, 2010. godine upisujem master koreografije pod nazivom SODA (Solo/Dance/Authorship) na Univerzitetu umetnosti u Berlinu. To je bio razlog mog dolaska u Nemačku. Ubrzo sam shvatila da mi studije pružaju kontekst za rad i priliku da uspostavim kontakte i bolje upoznam scenu, kao i uslove za dalji razvoj svog umetničkog rada. Iz praktične tačke gledišta, tada su troškovi fakulteta i života bili znatno manji nego u drugim evropskim gradovima. Svoje koreografske radove sam u početku razvijala uglavnom kroz rezidencije i skromna sredstva, dok sam paralelno radila kao performer i plesačica za druge koreografe. Od 2018. imam koproducijsku podršku od HAU pozorišta u Berlinu i Pakt Zoleverejna u Esenu koja mi mnogo znači, jer je i u Berlinu slobodnom umetniku najteže ostvariti kontinuitet i predvidljivost, a time i stabilnost.

Kako je tekla vaša uzlazna linija u svetu umetnosti?

Lagala bih kada bih rekla da je ta uzlazna linija bila samo uzlazna i jednosmerna, više nekako vijugava, sa račvanjima u različitim pravcima, sa prekidima i ćorsokacima. Definitivno ne bez puno truda i odricanja. Naprotiv. Sama stvarnost imigrantskog života ima svojih poteškoća, a kontekst Berlina je prezasićen umetnicima, pa je potrebno vreme da svako pronađe svoje mesto i adekvatan kontekst. Takođe, nesigurnost pozicije slobodnog umetnika vremenom uzima svoj danak.

Šta je presudilo da ples i korografiju izaberete za svoj scenski rukopis?

U lokalni baletski studio u Centru za kulturu u Rakovici mama me upisuje po preporuci lekara, tačnije zbog krive kičme (skolioze). Tako da, zanimljivo je da sam posle toga završila u baletskoj školi više iz pragmatičnih razloga nego iz artikulisane želje da se bavim baletom. Naravno, to se promenilo i vremenom sam razvila veliku ljubav prema baletu, plesu, a kasnije i koreografiji, koji su postali neka vrsta svetla u mraku devedesetih i izbegličkom životu.

U kakvim uslovima, prilikama ste radili ovo delo, s obzirom na složene epidemiojske okolnosti?

Sve je bilo regulisano i mi smo se pridržavali tih pravila. Radila sam više jedan na jedan, dok su se saradnici smenjivali. Radilo se dakle troduplo više i stalno smo se prilagođavali alternativnim metodama. Mi kao performeri u vreme izvođenja nismo mogli da priđemo publici bliže od metar i po, dok je robot to mogao da uradi bez problema. Ovde se prvobitna tema preklopila sa pitanjima koja je donosi pandemija, jer se u predstavi radi o tehnikama predviđanja budućnosti, kao načinu stabilizacije nestabilne sadašnjosti dok smo paralelno radili u okolnostima u kojima je bilo nemoguće bilo šta predvideti. Takođe, ako razmislimo o tadašnjem trenutku društveno propisane udaljenosti gde robot ima dozvolu da se približi ljudima bliže od izvođača, možemo se zapitati kakvu budućnost to sugeriše.

 

Scena iz predstave „Opčinio sam te” (Foto: Sajt Bitefa/ C. Malušev)

„Opčinio sam te” u Ateljeu 212

Predstava „Opčinio sam te”, mladog, ali međunarodno afirmisanog iranskog koreografa Ehsana Hemata, biće izedena večeras od 21 sati na sceni „Mira Trailović”Ateljea 212 kao osma premijera ovogodišnjeg 54. i 55. izdanja Bitefa. Produkciju potpisuje „Sekond tu d rajt” (2nd to the right) Brisel, Belgija/Teheran, Iran.

Troje plesača iz Irana, Belgije i Japana izvode, u klaustrofobično praznom prostoru, robotizovane i međusobno otuđene pokrete. Ovakva koreografija artikuliše jedan od glavnih problema savremenog sveta, onog koji se sve više odvaja od humanističkih ideala i okreće autoritarnosti: tehnološku i medijsku kontrolu i manipulaciju.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
U kom smislu je skupina svih skupina odredjena?
zoran stokic
Nije moguće predvideti rast znanja kao ni anticipirati posledice novih slučajnih otkrića. Mađar Leo Silard bežeći od Hortija i Hitlera, đak Ajnštajna, fon Lauea, stiže 1933. u London; tu sluša predavanje lorda Radeforda (tvorca atomske fizike) da "oslobađanje energije atoma nikada neće biti ostvareno". "Nikada"? Na raskrsnici sa semaforima rađa se ideja - lančane reakcije - bombardujmo atom neutronima..Hirošima, bipolarni svet, hladni rat..Prva slučanost ka Draganinom radu je "preporuka lekara

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.