Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mija Aleksić i sežanski carinici

Мија Алексић (Фотодокументација „Политике”)

Na osnovu konkursa Savezne uprave carina 1956. godine primljen sam u službu i raspoređen na rad u Carinarnici Sežana, koja je u to vreme bila najopterećenija u zemlji. Preko njenih železničkih i automobilskih međunarodnih prelaza putovalo se ne samo u Italiju, nego i u Francusku, Švajcarsku, Englesku... Putnički promet bio je popularan zbog Trsta, koji je tada živeo od Jugoslovena.

Iz tog doba rado se sećam druženja s Mijom Aleksićem. Našeg čuvenog i popularnog glumca humoristu mi carinici upoznali smo na neobičan način. Nas trojica kolega – Vlada Gajšek, Zoran Žunić i ja – jedne večeri smo bili u poznatoj kafani „Sport” u Sežani. Moje kolege igrale su bilijar i bile dosta bučne jer se igralo u litar vinjaka. Buka nije smetala Slovencima koji su mirno igrali karte. Iznenada od jednog stola ustao je čovek i viknuo: „Pa gde ste, Srbi!” Neznanac nam je prišao i predstavio se: „Ja sam Mija Aleksić i drago mi je da sam naišao na Srbe.” Objasnio nam je da snima film u Postojni i da mu je komandant tamošnjeg garnizona stavio na raspolaganje vozilo sa šoferom, pa je odlučio da se prošeta do Sežane. Obećao nam je da će i sutra doći da se nađe s nama. Po dogovoru, sutradan uveče došao je u carinarnicu i seo u drvenu fotelju dok sam ja žurio da završim smenu. Dok su me čekali, Mija je pevao ruske romanse i pričao viceve pa se orio smeh okupljenih carinika. Nas trojica i Mija iz carinarnice smo opet otišli u kafanu „Sport”. Mija je naručio flašu šljivovice i četiri čašice. Ne znam koliko smo dugo ostali u kafani i ne sećam se da li je u flaši ostalo nešto, sećam se samo da je Mija bio veseo, pričao nam je o svemu što smo ga pitali, a posebno o svom životu i putovanjima. Uživali smo slušajući anegdote i viceve, a jedni drugima nismo persirali.

Bilo je to 1958. godine. Mija je nastavio da dolazi – obično uveče, a i preko dana kad mu je rad na filmu dozvoljavao. Za vreme tih susreta hranili smo se u kafani „Trst”. Mi smo imali bonove za ručak i večeru u tom restoranu, pa smo ih davali Miji, a on nam nije dozvoljavao da platimo piće. Naše druženje je potrajalo jer je i snimanje filma trajalo dosta dugo.

Pričajući nam o glumačkom životu, Mija je imitirao i svoje kolege. Najčešće je pričao anegdote o Dobrici Milutinoviću i Milivoju Živanoviću, ređe o Čkalji. Pričao nam je i kako je izbegao streljanje u Kragujevcu 1941. godine i prisećao se kad je putovao u Sovjetski Savez u Titovoj pratnji.

Pitali smo Miju kolika mu je plata u pozorištu i od njega saznali da su glumci u to vreme bili dobro plaćeni. Mi carinici s položajnom, dopunskom platom i carinskim dodatkom nismo imali više od 15.000 dinara, a on je zarađivao triput više. Kasnije nam je rekao da od honorara za ulogu u filmu kupio „fiću”. Žalio se i kako ljudi zloupotrebljavaju slučajne susrete s njim: „Ako s nekim popijem čašicu rakije u nekom bifeu, taj posle priča kako se napio s Mijom.”

Jednom sam u kafani crtkarao po papiru. Mija me je nazvao Zukom Džumhurom, uzeo mi papir i olovku i iz jednog poteza verno nacrtao svoj profil. Žao mi je što taj crtež nisam sačuvao.

Bilo je i nemilih događaja s Mijom. Jednom je u carinarnici milicioner pograničnog povereništva tražio da naš šofer ode u grad i spasi Miju od milicionera pozornika. Sežana je malo mesto – tada je bilo 4.000 stanovnika, ljudi su se poznavali, pa je svaki novi čovek u gradu bio sumnjiv miliciji jer su neki ljudi koristili blizinu granice i pokušavali da se ilegalno prebace u Italiju. Kad je naš vozač dovezao Miju on nam je veselo ispričao da je, kad mu je milicioner zatražio ličnu kartu, odgovorio: „Izvini, druže, ali od okupacije nikome ne pokazujem legitimaciju!” A kad ga je milicioner pozvao da pođe s njim u stanicu milicije, Mija mu je odgovorio: „A imaš li ti, druže, rešenjce da me privodiš?”

Pošto je završio snimanje filma s Mijom smo se viđali povremeno, kad bi putovao vozom za Italiju. Kad je kupio „fiću” i njime putovao za Italiju uvek bi parkirao automobil blizu carinarnice i čekao ne bi li video nekoga od nas trojice.

Miju sam poslednji put u Sežani video 1959. godine. Pozdravili smo se i popili kafu u bifeu. Slučajno sam tada imao pri ruci pozajmljeni foto-aparat pa smo se s Mijom slikali ispred „fiće”. Ispratio sam ga do Fernetiča i napravio još nekoliko snimaka za vreme kontrole na prelazu.

Posle mnogo godina poslednji put sam video Miju u Beogradu. Tada je već bio penzioner. Pozdravili smo se, a on me je zamolio da mu kažem prezime svog kolege Zorana. Želeo je da mu vrati novac koji je od njega pozajmio nekada davno, u Sežani, kad se vraćao iz Italije sa ženom, čiji je stomak, kako je rekao, bio do zuba. Bila je strašna vrućina, on je bio ostao bez dinara i od Zorana je pozajmio novac kako bi joj kupio osvežavajuće piće koje su prodavali pored voza.

Među brojnim zanimljivim susretima i događajima koje pamtim iz vremena rada u Sežani druženje s Mijom ostalo mi je u najlepšem sećanju.

Borislav Stevanović

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilinTata
Lepo, neka nostalgija me uhvati citajuci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.