Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NADIJA TERANOVA, književnica

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Ida, moja glavna junakinja, vrlo dugo je roptala pod tim opterećenjem prošlosti, ali ona ima i mogućnost izbora, koja sa sobom nosi i odgovornost
Надија Теранова (Фото: Лагуна)

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23 godine intenzivno iznova proživljava bol zbog oca, koji je nestao dok je još bila dete. Povratkom iz Rima u rodnu Mesinu, te susretom sa svojom majkom, konačno stavlja tačku na tu traumu. „Laguna” je ovom romanu posvetila i jedan od svojih književnih klubova.

Junakinja vašeg romana intenzivno proživljava svoju traumatičnu prošlost, kao i mnogi ljudi koji utroše gotovo čitav život da prevaziđu svoje detinjstvo. Da li je čovek biće prošlosti?

Mislim da smo svi podeljeni između onoga što čini našu prošlost, čak i naše ćelije imaju svoje sećanje, i nečega što čini prelepu mogućnost novog početka. To je vrlo jasna podela između tereta prošlosti i težine sadašnjosti, koja nosi određene izbore. Ida, moja glavna junakinja, vrlo dugo je roptala pod tim opterećenjem prošlosti, ali ona ima i mogućnost izbora, koja sa sobom nosi i odgovornost.

Da li i čitavi narodi često više žive u prošlosti pre nego u sadašnjem trenutku?

I ovde se dešava isto što se događa u Italiji. Zemlje koje su u 20. veku prošle kroz ratove imaju dugačke periode tišine. U Italiji je postojala specifična situacija, preživele su čitave generacije ljudi koji su podržavali fašistički režim, dok u sadašnjosti govore njihovi unuci i praunuci. Sve je bilo obavijeno osećanjem sramote i željom da se ide napred. U ličnoj stvarnosti čoveka dešava se ono što se zbiva u političkom životu države, svi imamo neke svoje traume i bitke kojih se možemo osloboditi vremenom, ali vreme jeste i te kako potrebno. Italijansko društvo sada se menja. Imam veliko poverenje u nove generacije koje dolaze, zato što su sve slobodnije u odnosu sa prošlošću. Lepo je videti da se interesuju za istoriju i da žele da znaju odakle potiču.

Kakvu ulogu u ovoj prozi ima motiv suočenja?

Vrlo često pokušavamo da se izmestimo, da te neprijatne emocije i bol udaljimo od sebe. Ali zapravo tek kada ih prihvatimo i pređemo preko njih, uspevamo da se izlečimo. Ova knjiga govori o tome da ponovno otvaranje starih rana znači i njihovo definitivno zatvaranje.

Ida u „Avetima” te promene doživljava čitavim telom. Kakav je pak naš odnos prema telu u novije vreme dok se suočavamo sa pandemijom?

Otkada je došla pandemija, odnos svih nas prema telu je drastično promenjen zato što je za nas telo postalo nešto što nosi opasnost sa sobom, jer ne samo da se možemo zaraziti već možemo i biti zarazni za druge. Morali smo da naučimo da se branimo, kao i to da druge odbranimo od sebe. Nisu svi uspeli da shvate da ne treba da misle samo o sopstvenoj dobrobiti. Pandemija nas uči da je odnos prema zdravlju odnos prema kolektivnom zdravlju. Zbog toga telo više nije reč u jednini već su to tela, zato što uključuje i tela svih ostalih ljudi. Odluka moje junakinje da nema dece jedna je fizička odluka, ona se ne oseća spremnom da preživi tu transformaciju svoga tela. Ona se u knjizi upravo pita kakvu vrednost može da mu pridoda, zato što telo njenog nestalog oca nikada nije pronađeno. Zbog toga se pita koliko je spremna na takvu promenu. Ali kao i sve druge odluke, i ova se tiče fizičkog dela ličnosti i duhovnih aspekata života kao jedne celine.

Da li takvom odlukom ona postaje feministkinja?

Ida nije feministkinja, ali ja jesam. Njene odluke su isključivo lične, ne društvene ili političke.

Ovaj vaš roman je na engleski, za američkog izdavača, prevela ista prevoditeljka koja je prevela i dela Elene Ferante na ovaj jezik. Ima li vaša proza sličnosti sa pisanjem Elene Ferante?

Pišemo različitim stilovima, ali sam zahvalna Eleni Ferante zato što je ponovo skrenula pažnju javnosti na italijansku književnost koju pišu žene. Mislim da nam je zajedničko stvaranje ženskih likova koji su specifični, oštri, ogorčeni. Nisu to svakodnevne heroine koje govore o mekoći, ženstvenosti, majčinstvu. To su pre svega snažne junakinje.

Da li se u romanu „Zbogom, aveti” ta oštrina ispoljava naročito u odnosu majke i kćeri?

Da, taj odnos je uvek komplikovan, zato što nas naše društvo uči tome da muška deca najpre vole majke. Majka i kćer su na neki način konkurencija, ali to rivalstvo srećom nestaje do kraja knjige. Uostalom, taj odnos majke i kćerke, posebno kada devojčica odraste, prepun je senki. Ima puno i svetlosti, ali tu je i pregršt senki.

Volite Elzu Morante. Koje pisce još cenite?

Nataliju Ginzburg, Izabel Aljende, Daču Maraini, koja je najpoznatija i po mom mišljenju najvažnija živa ženska autorka u Italiji. Trenutno je ponovo u štampi njena prva knjiga iz šezdesetih godina 20. veka i ja imam tu čast da je priređujuem i da napišem predgovor za to delo. Dača Maraini je divna osoba, feministkinja je i prava dama, bila je životna saputnica Alberta Moravije. Neosporno je u Italiji popularna i Elena Ferante.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D.
-Nismo odgovorni za traume koje smo podneli, ali smo odgovorni da ih izlecimo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.