„Fleš” na Bitefu

„Fleš” je naziv francuske predstave-instalacije reditelja Franka Vigrua, koja će biti izvedena večeras od 20 sati na sceni „Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta kao poslednja u nizu u zvaničnoj selekciji aktuelnog 54. i 55. Bitefa. Ova predstava-instalacija nema fabulu, potpuno je apstraktna, gotovo nadrealistička, a šta se zapravo krije iza naslova „Fleš”, Frank Vigru za „Politiku” objašnjava:

Frank Vigru

‒ Reč je ekstrapolaciji i metafizičkoj slici iskustva posle automobilske nesreće. Ta dva lika, očigledno, izlaze iz dramske situacije i moraju da povežu sopstvena tela sa disanjem, da ojačaju i prežive.

Akteri predstave „Fleš” su tela dvoje plesača čiji je „ljudski identitet” radikalno razgrađen kostimom, svetlom, dimnim efektima i drugim scenskim sredstvima.

‒ Ne znam da li je reč o nekom dostignuću, ali svakako pokušavamo da stvorimo jedinstveno delo kakvo se obično naziva Gesamtkunstnjerk ‒ kaže Frank Vigru koji važi i za jednog od umetnika koji su istovremeno i muzičari i reditelji.

‒ Kada komponujem muziku, nemam u glavi slike, ne vizualizujem. Do toga dolazi, ili ne dolazi, kasnije. Tada volim da sarađujem sa vizuelnim umetnicima i izvođačima, tako da komponovanje i izvođenje muzike koja proističe iz onoga što vidim na sceni za mene predstavlja izazov i uzbuđenje, kao i pisanje scenarija ili koncepta ‒ kaže naš sagovornik.

Jedinstveni izraz Franka Vigrua potiče i iz umetničkog pristupa koji u sebi spaja nove medije i izvođačke umetnosti. O tome koliko je delikatno istrajati na tom polju, kaže:

‒ Najvažnija je uska saradnja sa ostalim umetnicima koji su uključeni u projekat. Dok god su svi mediji uključeni u proces, lako je ostvariti ravnotežu među svim elementima.

U svim delima, ovaj osobeni reditelj, preispituje ulogu čoveka u svetu, koji taj svet, uprkos tehnologiji, stalno uspeva da nadmaši. Kako?

‒ Ne znam ali pokušavam da razumem fascinaciju ljudi za bilo šta natprirodno, za bilo kakvu vrstu Golema. Ne sećam se ko je to bio, ali neko je jednom prilikom nekom superkompjuteru postavio pitanje: „Da li Bog postoji?” Kompjuter je malo oklevao, a onda odgovorio: „Da, i mislim da sam to ja”, priča Frank Vigru.