Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crnogorska ekonomija najgora u Evropi

Crna Gora prošle godine izgubila 765 miliona evra i zabeležila pad BDP za 15 odsto
Јутро у Боки Которској (фото Небојша Марјановић)

Crnogorska ekonomija zabeležila je pad društvenog bruto proizvoda za 15 odsto čime je izgubila 765 miliona, pokazuje zvanična statistika Monstata.

To je ubedljivo najgori rezultat u celoj Evropi, prema podacima Eurostata, jer je sledeća država na toj lestvici Španija, koja je imala pad od 10,8 odsto.

Ukupni BDP u Crnoj Gori za prošlu godinu je iznosio 4,19 milijardi evra, dok je 2019. godine bio 4,95 milijardi. Po stanovniku to iznosi 6.737 evra, što je za 1.222 evra manje nego godinu ranije, pišu podgoričke „Vijesti".

Gledajući po delatnostima, zbog rigoroznih mera preduzetih zbog suzbijanja koronavirusa, najviše su “nastradale” usluge pružanja smeštaja i ishrane, odnosno hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

Tokom prošle godine se bruto dodata vrednost tog sektora, u odnosu na 2019, smanjila za 78,6 odsto, a u strukturi kreiranja ukupnog BDP-a pala je sa 7,8 u 2019. godini na dva odsto.

Izveštaj pokazuje da su bruto dodate vrednosti u sektorima saobraćaja i skladištenja, kao i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti pale za oko 26 odsto, a za petinu u oblasti građevinarstva.

Najveći udeo od 13 odsto u ukupnom BDP-u imala je trgovina na veliko i malo, ali je i ta grana pretrpela pad od 12,5 odsto.

Pad veći od deset odsto imale su još umetničke, zabavne i rekreativne delatnosti. Rast malo veći od četiri odsto ostvaren je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, kao i u obrazovanju, dok je nešto osetnije povećanje od sedam odsto zabeleženo u vađenju ruda i kamenja, ali ta delatnost i dalje ne učestvuje u većem stepenu u strukturi BDP-a.

Koju katastrofu je prošle godine doživeo turizam, pokazuje i to što je čak i ovakva uništena prerađivačka industrija Crne Gore lane imala duplo veću vrednost nego turizam. Prošlogodišnja dodata vrednost prerađivačke industrije od 172 miliona evra bila je neznatno manja nego u 2019. godini, a kod hotelijerstva i ugostiteljstva je pala sa 386 na 82 miliona evra.

Jedino dvocifreno povećanje od 10,5 odsto ostvareno je u delu zdravstva i socijalne zaštite, što je dobrim delom uslovljeno pandemijom, odnosno većim prometom farmaceutskih proizvoda. Ostale delatnosti nisu bitnije izmenile vrednost BDP-a, u čijoj strukturi, nakon trgovine, najviše učestvuju državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje, kao i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa po 7,7 procenata.

Obračun BDP-a po potrošačkoj metodi pokazuje da je izvoz usluga, gde dominantno učešće ima potrošnja stranih turista, prošle godine iznosio 679 miliona evra, a u 2019. je ta cifra iznosila nešto preko 1,7 milijardi. Odnosno, lane je izgubljeno preko milijardu evra ovih prihoda.

Prema ovom obračunu potrošnja domaćinstava u Crnoj Gori nije značajnije smanjena, sa 3,5 na 3,4 milijarde. Potrošnja države je lane imala rast sa 881 na 946 miliona. Bruto investicije su smanjene za 200 miliona na 1,16 milijardi, a vrednost promene zaliha je pala sa 231 na 139 miliona.

Prosek rasta BDP-a za prošlu godinu na nivou Evropske unije (EU) je minus 5,9 odsto, a najveći negativni rast su imale zemlje koje su orijentisane na turizam, pa se na začelju pored Crne Gore i Španije, nalaze mediteranske države Italija, Malta, Grčka, Hrvatska...

Ipak, iako se pomenute zemlje u velikoj meri oslanjaju na letnju turističku sezonu, od nekih je Crna Gora imala pad veći i do skoro dva puta.

Na nivou Evrope, rast u prošloj godini beleže jedino Irska sa 5,9 odsto i Turska sa 1,8 odsto.

BDP Crne Gore u prvom tromesečju ove godine iznosio je 865 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 917,4 miliona evra, pa je zabeležen realni pad 6,4 odsto, što je takođe najgori rezultat u Evropi. Prosek EU za navedeni vremenski interval iznosi -1,3 odsto.

BDP u tržišnim cenama iskazuje vrednost svih proizvedenih dobara i usluga građana jedne zemlje, to jest zbir bruto dodatih vrednosti po delatnostima i poreza na proizvode umanjenih za subvencije na proizvode.

Slični podaci se dobijaju kada je u pitanju bruto nacionalni dohodak (BND), koji je jednak BDP-u uvećanom za primarni dohodak koji stanovnici države primaju iz inostranstva i umanjenom za primarni dohodak koji građani države plaćaju stranim državama, pišu podgoričke “Vijesti”.

BND Crne Gore u 2020. godini iznosio je 4,25 milijarde evra i nominalno je manji u odnosu na 2019. godinu za 15,1 odsto, dok je saldo primarnog dohotka iz inostranstva za 2020. godinu bio pozitivan i iznosio je 66,6 miliona evra.

BND po stanovniku lane je bio 6.844 evra, a 2019. godine 8.048 evra.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
IMF predviđa 9% raasta za CG u 2021, a za Srbiju 5%. Ima li netko komentar?
Dragana Popovic
Bas me cudi ovo, toliko su vredna i pametna nacija, a inace hotelijerstvo i privatan smestaj im je na jako visokom nivou, nazalost samo sa cenama a kvalitet i usluge koje pruzaju su Bogu za plakanje.
Muradin Rebronja
Ako su na dnu, u dolini, jedini put je uspon prema vrhu.
CGBDP
Imaju rudarastvo,ribarstvo, kamenolome, Obod, zeljezaru, aluminijum
Boris
Koja crnogorska ekonomija?
Milan Dorcolac
Turizam koji je pao zbog korone.
Galileo Galilei
Постоји ли шта осим дроге чиме се бави црногорска привреда?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.