Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Širi se ETF i povezuju tehnički fakulteti

Dobiće novi objekat od oko 22.000 kvadratnih metara, oko 7.000 kvadrata garaže i zajedničke sadržaje za svih pet visokoškolskih institucija koji se traže na pozivnom konkursu za urbanističko i arhitektonsko idejno rešenje
Због недостатка простора на Е ТФ-у настава се организује у касним сатима, па чак и викендом (Фото Д. Јевремовић)

Elektrotehnički fakultet i kampus tehničkih fakulteta koji se nalaze pored Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i Arhiva Srbije biće prošireni – dobiće novi objekat od oko 22.000 kvadratnih metara i oko 7.000 kvadrata garaže. Tako će sa vrata skinuti dugogodišnji problem sa nedostatkom prostora od oko 15.000 kvadrata, zbog čega se časovi i ispiti na ETF-u organizuju u dve ili više smena, čak i u kasnim večernjim satima (do 22 časa) i u toku vikenda.

Osim toga, veliki deo raspoloživog prostora nalazi se u zgradama koje datiraju od 1932. do 1955. godine, uključujući 3.000 kvadrata privremenih objekata, i potrebna im je obnova kako bi se dostigli savremeni standardi bezbednosti, pristupačnosti, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i smanjili pre svega troškovi energije. Ove zgrade su u bloku od 59.000 kvadrata i dele zajedničko unutrašnje dvorište, sve su okrenute ka okolnim ulicama (Kraljice Marije, Karnegijevoj i Bulevaru kralja Aleksandra) i praktično nemaju direktnih unutrašnjih veza. Zbog toga treba obezbediti fizičke veze i zajedničke prostore da bi se ove institucije povezale, navedeno je u tekstu pozivnog konkursa za urbanističko i arhitektonsko idejno rešenje nove zgrade ETF-a sa zajedničkim sadržajima i urbane obnove bloka tehničkih fakulteta u Beogradu: Mašinskog, Arhitektonskog, Građevinskog i Tehnološkog.

Na ovih pet fakulteta upisalo se 15.208 studenata u akademskoj godini 2019/2020.

Tehnička podrška arhitektonskom nadmetanju je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF-IPF7), a realizuje ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

– Projekat se priprema u okviru Sektora za učenički i studentski standard i investicije u Ministarstvu prosvete, a zahtev za kredit u iznosu od 95 miliona evra predviđen je u državnom budžetu za 2020. godinu. Projekat je uključen u registar projekata Razvojne banke Saveta Evrope. Zaključivanje kreditnog sporazuma očekuje se do kraja 2021 – navedeno je u pozivu za pretkvalifikaciju konkursa koja traje do 18. oktobra.

Četiri dana kasnije, od svih autora koji su podneli prijave stručni žiri izabraće osam takmičara. Oni do 15. februara sledeće godine imaju rok da predaju projekte, a rezultati ovog arhitektonskog nadmetanja trebalo bi da budu poznati do 15. marta 2022.

Svih osam učesnika biće nagrađeno, prvoplasirani sa 15.000 evra, drugoplasirani sa 9.000, trećeplasirani sa 6.000, dok će preostali dobiti naknadu za pokrivanje troškova pripreme projekta u iznosu od po 3.000 evra.

Kako će taj novčani deo konkursa biti raspoređen odlučiće petočlani žiri: Zorica Savičić, arhitekta, koja je izradila prostorno-programsku analizu i izradila projektni zadatak, Branislav Redžić, arhitekta, Igor Grozdanić, arhitekta iz Sarajeva, dr Darko Đukić, menadžer projekta u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, i predstavnik Elektrotehničkog fakulteta.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Tetka Mica
Postojeci prostor se moze optimizovati. Institut za fiziku u istom dvoristu je potpuno neiskoriscen. Paviljoni su prizemni i moze im se dodati bar jedan sprat. Mozda Elektrodistribucija moze da se iseli iz dvorista. Gradjevina bi mogla da nadje novi prostor a da devojke sa Arhitekture ostanu. Ugao Ruzveltove i Masinskog fakulteta je potpuno prazan. Sve zajedno, kvadratura bi se najmanje udvostrucila.
Samo kazem
У тој згради треба да остане само Грађевински и Архитектонски факултет. Машински, ЕТФ и Технолошки треба да се изместе и изграде им се нови, функционални објекти специјално осмишљени за сваки од ових факултета (ван центра). У центру града треба да остане само Филозофски, Архитектонски, Грађевински, Правни и Филолошки.
Samo kazem
Mozda da se ti fakulteti premeste van centra, u te posebno sazidane objekte, a da Gradjevina, ETF i Tehnoloski dobiju te tri zgrade u centru kako bi imali vise prostora? Ionako su to veoma stara zdanja, bolje to njima da ostavimo.
Marko
Obavezati sve državne fakultete da sva predavanja budu stalno dostupna online svima i besplatno.
микић
21. век налаже рад од куће. Ако може да се ради од куће може и да се учи од куће. Зашто би држава бацала паре када ванредно студирање може да помогне да стотине хиљада људи добије образовање преко интернета...
Земунац
@Vasilije Баш ме занима како то да наши студенти имају предавања малте не сваки дан по цео дан, па чак и суботом и недељом, а кад стигну да раде додатне послове да би се издржавали, као што то раде студенти у иностранству? Када сам ја био студент било је незамисливо предавање суботом или недељом, а поготово испити. Ко је ту неорганизован? Студенти или професори, који предају на државним и приватним факултетима, па не могу све да уклопе и ко онда трпи?
Dušan Bočvarov
Kakva šteta što ti nisi ministar prosvete
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.