Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Saobraćajni problemi najveći

Istraživanje javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda u narednih 20 godina pokazalo i to da Beograđani nisu uključeni u urbanističko planiranje niti su o tome dovoljno informisani
(Фотографије А. Васиљевић)

Saobraćaj i zaštita životne sredine najveći su problemi u funkcionisanju Beograda, u gradu je premalo zelenih površina, on se razvija u skladu sa privatnim interesima moćnika i njegov razvoj nije ujednačen na celoj teritoriji, Beograđani nisu uključeni u urbanističko planiranje niti su o tome dovoljno informisani, ne podržavaju projekte poput izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Košutnjaku, gondole na Kalemegdanu i širenje grada u Makišu. Zadovoljni su snabdevanjem pijaćom vodom... Ovo su samo neki rezultati istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda koje je juče predstavljeno u Medija centru.

Budući da je u toku izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP) 2021–2041, ispitivanje stavova građana sproveo je kolektiv „Ministarstvo prostora” u saradnji sa agencijom „Masmi” s namerom da se u javnosti pokrene razgovor o temama relevantnim za izradu GUP-a – strateškog dokumenta koji postavlja ključne smernice razvoja Beograda: saobraćajna rešenja, izgradnju komunalne infrastrukture i objekata, raspored stambenih zona, broj i veličinu parkova, privrednih zona... – i donosi se na 20 godina.

– Ovo je generacijska prilika da se zajednički razgovara o tome u kakvom gradu želimo da živimo. Međutim, o procesu kreiranja plana ne znamo ništa osim inicijalne odluke o izradi iz avgusta 2019. godine. Prema toj odluci, javni uvid u nacrt GUP-a do 2041. morao se obaviti u periodu maj–jun, što se nije desilo – istakla je Iva Čukić, arhitektkinja iz „Ministarstva prostora” koje se deset godina bavi pitanjima urbanističkog planiranja grada i učešća građana u tom procesu.

Izrada GUP-a poverena je Urbanističkom zavodu (UZ), ali Čukićeva napominje da nije poznato koji tim ga izrađuje i na osnovu kojih podataka. Njena zamerka je i to što, kako kaže, do sada nisu održane konsultacije sa građanima.

– Jedino što se desilo je inicijalna anketa UZ-a iz marta ove godine koja je van vremenskih okvira u kojem je trebalo da bude i predstavlja još jednu simulaciju učešća javnosti u procesu planiranja. Ne znamo ni kada će plan biti gotov, sadašnji važi do kraja godine. A poslednjih godina svakodnevno smo svedoci uzurpacije javnog prostora, brojnih primera samoorganizovanosti građana koji brane svoje okruženje, učestvuju u javnim raspravama, ali njihove primedbe na rešenja u planskim dokumentima najčešće budu ignorisane – izričita je Čukićeva.

U istraživanju je navedeno da je participacija važna jer unapređuje transparentnost procesa planiranja i njegov kvalitet, eliminiše potencijalne konflikte u prostoru, povećava poverenje građana u procese donošenja odluka... Učešće javnosti, stručne, ali i laika, u kreiranju tako važnog dokumenta samo je jedan od značajnih ulaznih podataka za GUP. Druge baze podataka, poput strateških dokumenata i studija koje se oslanjaju na informacije iz popisa stanovništva iz 2011, nisu ažurne osim Strategije održivog urbanog razvoja iz 2019. godine, tvrdi Jasmina Đokić, urbanistkinja i jedna od članova tima koji je radio na ovom istraživanju.

– Ona je urađena temeljno sa široko sprovedenom participacijom i trebalo bi da bude glavni dokument na koji se oslanja GUP 2041 u koncipiranju ciljeva. Kada on bude na ranom javnom uvidu, mi ćemo moći da dajemo sugestije, primedbe, ali samo na ono što je već formirano. Podaci do kojih smo došli u našem istraživanju dragoceni su pre te faze javnog uvida i njih možemo koristiti kao korektiv kako bismo uvideli da li se ciljevi GUP-a poklapaju sa onim kako Beograđani zamišljaju razvoj grada u narednih 20 godina i šta očekuju kakvo društvo treba da bude – ističe Đokićeva.

Ovo ispitivanje stavova punoletnih građana sprovedeno je telefonski između 11. juna i 8. jula ove godine na uzorku od 1.283 ispitanika, a intervjui su trajali po 15 minuta, kaže Marko Aksentijević, politikolog iz „Ministarstva prostora”.

Prioriteti u razvoju grada

  • 49,8* saobraćaj (metro, javni prevoz, gužve, putevi, ulice)
  • 46,5 zaštita životne sredine, ekologija i zelene površine
  • 17,4 infrastruktura
  • 16,2 parking mesta, problemi parkiranja, više javnih garaža
  • 15,2 zdravstveni objekti, domovi zdravlja, bolnice
  • 12,6 divlja gradnja, da se gradi sa merom i ciljem, loš urbanistički razvoj
  • 12,1 kanalizacija, rešavanje pitanja otpadnih voda
  •  9,7 kultura, više kulturnih ustanova, umetnost
  •  7,7 obrazovanje, edukacija dece i omladine, prosveta
  •  7  vrtići i škole

* odsto ispitanika

Izvor: „Ministarstvo prostora”: Istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

D. Lukić, dipl. inž. saobraćaja
Nije ni čudo, da je saobraćaj najveći problem u funkcionisanju Beograda, jer predlozi i rešenja nadležnih za poboljšanje saobraćaja prolaze ispod radara saobraćajne struke. A i kada saobraćajna struka da svoje primedbe na te predloge i rešenja o njima odlučuje Komisija za planove Skupštine Beograda u kojoj nema ni jednog saobraćnog stručnjaka. Naime, u Komisiji je 5 dipl. inž. arhitekture, 1 dipl. inž. građevine i 1 dipl. geograf, a na fakultetima koje su oni završili ne izučava se saobraćaj.
zoran
Beograd je 1900 imao oko 80 000 stanovnika za 100 g narastao na 2 miliona, neplanski građen + ratovi non stop; urbanistička mafija samo zidala; ulice, kanalizacija i ostalo zakržljalo. Metafora o "krvnim sudovima" Beograd je "Slon" a unutar tog slona su "krvni sudovi miša". Naravno da su ulice neprohodne... Inače grad sa ovako lošom privredom, treba da ima ispod 1 miliona građana. Preko 1 milion zapravo bavi se poslovima na "crno", presipalje iz šupljeg u prazno, socijala, bezalje sa sela....
aaa
Cudi me da niko ne pominje buku kao vid zagadjenja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.