Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOVE SMERNICE SZO O KVALITETU VAZDUHA

Ne smeju da se prave kompromisi s kompanijama zagađivačima

Posle 15 godina SZO donela nove globalne smernice za borbu za čistiji vazduh, pa će naša zemlja morati dosta toga da popravi kako bi zaštitila zdravlje građana
Густ смог у Београду (Фото Бета/А. Словић)

Zagađenje vazduha našlo se na četvrtom mestu na globalnoj listi rizika za obolevanje i smrtnost ljudi, odmah iza visokog krvnog pritiska, pušenja cigareta i loše ishrane. Njegovi štetni efekti mogu da se primete i na izuzetno niskim nivoima koncentracije zagađivača, bez definisanog minimalnog praga izloženosti koji je bezbedan. Ovo su samo neki od najnovijih zaključaka stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, koja je ažurirala globalne smernice, poslednji put objavljene 2005. godine, i juče dala nova uputstva za dalju borbu za čistiji vazduh širom sveta.

Kako za „Politiku” ističe profesor dr Zorana Jovanović Andersen, epidemiolog za zagađenje vazduha Univerziteta u Kopenhagenu, nove smernice trebalo bi da poštuje i Srbija, koja mora dosta toga da uradi kako bi se našla na mapi „zelenih” zemalja u kojima se beleži nizak stepen zagađenja vazduha. Prema njenim podacima, u našoj zemlji više od 10.000 građana umre prerano zbog zagađenog vazduha.

– Nove smernice SZO pokazuju da je zagađenje štetno na svim nivoima. Najnovije preporuke o tome koji su nivoi zagađenja vazduha dozvoljeni sada su toliko sniženi, čak dvostruko više nego što je to bio slučaj pre 15 godina. Mnogo novih studija je urađeno u međuvremenu i potvrđeno je da nema tog nivoa zagađenja vazduha koji je bezbedan za zdravlje. U Srbiji je zagađenje mnogo veće nego u Zapadnoj Evropi i nadležni mnogo toga moraju da promene da bi „popravili” vazduh. U nekim srpskim gradovima su alarmantni nivoi zagađenja – upozorava dr Jovanović Andersen.

Istraživanja su pokazala da zagađenje vazduha, bilo na otvorenom ili u domaćinstvu, zajedno čini približno 12 odsto svih smrtnih slučajeva zabeleženih 2019. godine. Zagađenje donosi i finansijska opterećenja, pa su procenjeni spoljni troškovi zdravstva na globalnom nivou (troškovi koje snosi društvo u celini) 2013. godine iznosili pet biliona američkih dolara, kao i dodatnih 225 milijardi američkih dolara u vidu izgubljene produktivnosti radne snage. Što se tiče 48 članica evropskog regiona SZO, celokupni godišnji troškovi uticaja zagađenog vazduha na zdravlje, uključujući i procenu troškova smrtnosti, iznosili su 1,575 biliona američkih dolara.

– Bitno je da Srbija donese neke teške odluke. Mora da se reguliše situacija s takozvanom prljavom industrijom, da se ljudi oproste s loženjem uglja i drva, da se sredi situacija s automobilima koji su zagađivači, da se ulaže mnogo više u zelenu energiju. U gradovima moraju da se naprave zone gde starijim automobilima koji zagađuju sredinu ne sme da bude dozvoljen ulazak, a građani moraju da dobijaju mnogo veće subvencije za nabavku električnih vozila nego što je to sada slučaj. Mnogo više treba ulagati u javni transport, koji ljudima mora da bude dostupniji. Mreže biciklističkih staza u gradovima su neophodne. Primer mogu da budu Kopenhagen i Amsterdam, koji su napravili revoluciju u toj oblasti. Srbija mora dosta toga da uloži u širenje mreže grejanja na gas ili u mogućnost uvođenja centralnog grejanja. Država mora da pomogne ljudima da to uvedu jer je to veliki finansijski izdatak. Vlada ne može da ima izgovor da smo mi siromašna zemlja i da ne možemo to da priuštimo. Upravo je suprotno. Bogatija su društva koja su ranije krenula da rešavaju problem sa zagađenjem vazduha – napominje dr Jovanović Andersen.

Naša sagovornica ističe i da Srbija ne sme da pravi kompromise s kompanijama koje spadaju u velike zagađivače zarad toga što će one zapošljavati ljude.

– Zdravlje mora da bude prioritet. Zbog zagađenja mnogi ljudi imaju srčane i respiratorne probleme, deca su bolesna… Zdravstveni sistem trpi sve to. Veliku cenu plaćamo zbog zagađenja vazduha. Transformacija energetskih sistema je neophodna. Ne smemo da guramo pod tepih ni problem s klimatskim promenama. Moramo da krenemo „zelenim putem” jer je čovek zdrav kada je zdravo okruženje u kome se nalazi. Neki smatraju da se ne može dokazati da je neko izgubio život baš zbog zagađenja vazduha. A zapravo može. Imamo slučaj devojčice Ele Kiši iz Londona, gde je sud presudio da je preminula direktno zbog zagađenja vazduha i da je njen grad London nije zaštitio od zagađenja. Inače, imala je astmu. To je samo jedan u moru slučajeva – dodaje dr Jovanović Andersen.

Oslanjajući se na dokaze da se zdravstvene posledice pojavljuju čak i na jako niskim koncentracionim nivoima, propisi za čist vazduh moraju da sadrže podsticaje za postepeno smanjenje izloženosti čitavog stanovništva, čime se poboljšava zdravlje svima.

Profesor dr Nebojša Tasić, kardiolog i zamenik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, napominje da iako su nove preporuke SZO jako ambiciozne i možda za nekoga nerealne u ovoj oblasti, to ne sme da nas demotiviše da se borimo za čistiji vazduh u Srbiji.

– Znamo sigurno da će bilo koja smanjenja zagađenja vazduha da doprinesu boljem zdravlju našeg stanovništva jer će pomoći da se spreče nove bolesti, a i da plućni i srčani hronični bolesnici, deca koja imaju astmu, a i svi mi lakše dišemo i bolje se osećamo – kaže dr Tasić, koji je deo panela za borbu protiv zagađenja vazduha SZO i predsednik Udruženja HISPA.

Programi koji su namenjeni da smanje emisije zagađivača vazduha pružaju ogromne benefite u pogledu kvaliteta vazduha i zdravlja, koji se s vremenom sve više povećavaju. Procenjuje se da zdravstveni benefiti od kvalitetnijeg vazduha daleko nadmašuju troškove realizacije mera. Za SAD se procenjuje da su benefiti smanjenog mortaliteta, nižih zdravstvenih izdataka za bolesti u vezi sa zagađenjem vazduha i više produktivnosti radnika, zajedno oko 30 puta veći od troškova Zakona o čistom vazduhu. U Kini su benefiti javnog zdravlja 50 odsto veći od troškova mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.