Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stvaranje nove ili opstanak stare Evrope

(Фото EPA-EFE/ C. Bilan))

 

 

Uprkos činjenici da se širom sveta u poslednje vreme održavaju izbori za državne parlamente, čini se da su jedino izbori za nemački Bundestag u žiži interesovanja. Centralno pitanje evropske i svetske javnosti već skoro godinu dana jeste ko će pobediti na izborima za Bundestag i, sledstveno tome, formirati vladu najjače evropske ekonomije i zemlje-predvodnice EU.

Učešće čak tri stranke u trci za pobednika izbora – socijaldemokrata (SDP, kandidat za kancelara Olaf Šolc), zelenih (Analena Berbok) i hrišćanskih demokrata (CDU, Armin Lašet) – podstaklo je analitičare širom sveta da razmatraju brojne mogućnosti postizbornih vladajućih koalicija.

Povodom ovih, dvadesetih po redu, izbora za nemačku saveznu skupštinu, beogradski Institut za evropske studije organizovao je u četvrtak, 23. septembra, okrugli sto pod nazivom „Šta donose nemački savezni izbori?”. Učesnici skupa (Dušan Reljić, Miša Đurković, Dušan Dostanić, Nikola Mladenović i Petar Ćurčić) predstavili su javnosti ne samo moguće međunarodne implikacije ovih izbora, već su pokušali i da uoče glavna unutrašnja kretanja u najmnogoljudnijoj zemlji Evropske unije.

Spoljna politika u kampanji

Pogled na političke programe partija koje se nadmeću na izborima u nedelju jasno pokazuje da teme spoljne politike nisu na udarnom mestu. Naime, samo je CDU deo o spoljnoj politici stavio na početak, dok su ostali uglavnom ove teme držali na poslednjem mestu i trudili se da im tokom kampanje ne pridaju previše značaja. Međutim, sve to može i da zavara, jer nije isključeno da će upravo stavovi prema spoljnoj politici igrati značajnu ulogu u odabiru budućih koalicionih partnera za formiranje nove vlasti. Uzgred, ne sme se smetnuti s uma da je faktički sama Merkelova tokom poslednjih petnaestak godina lično rešavala sve najveće spoljnopolitičke krize EU, počev od dužničke, preko ukrajinske do imigracione, kad je sama napravila sporazum s Erdoganom. Njen naslednik moraće da uliva sigurnost i drugima u EU i da garantuje spoljnu politiku bez naglih skokova i bez previše emocija. Pre svega nemačkom biznisu i radnicima.

Upravo taj načelni stav razlikuje troje glavnih kandidata za ovo mesto. Šolc i Lašet su se tokom debate o spoljnoj politici uglavnom slagali u svemu i čak smo videli kandidata CSU (sestrinske stranke CDU) koji s entuzijazmom ističe Ostpolitik Branta i Šmita kao model kojim Nemačka i danas treba da se vodi. Dakle, uprkos sporovima s autoritarnim silama u svetu, Nemačka i pre svega nemački biznis s njima moraju da rade, da razvijaju zajedničke projekte, a nesuglasice da rešavaju u međunarodnim forumima, bez sankcija i bez štete po poslovni svet. Berbokova je, međutim, u svim ključnim pitanjima insistirala da Evropa vrednosti nema alternativu, da se s autoritarnim režimima mora boriti, da se Mađarskoj bez odluka ESP moraju uvesti ekonomske sankcije, a posebno interesantno bilo je njeno zalaganje za naoružavanje Ukrajine i hitno zaustavljanje projekta „Severni tok”.

Nešto manje atlantistički delovao je kandidat Liberala Lindner, dok su Levica i AFD kao suštinski autsajderi promovisali svoje programe suverenizma, odnosno pacifizma, te relaksiranja odnosa s Rusijom. Spoljna politika Levice predstavlja veliki problem za njeno potencijalno učešće u eventualnoj koaliciji SDP–Zeleni. U kampanji su se tek uzgred pojavljivala pitanja Bliskog istoka, sporazuma s Iranom, angažovanja Bundesvera u stranim misijama itd. Proširenje EU drži se deklarativno, isključivo za Balkan, ali na vrlo, vrlo dugačkom štapu. Ukratko, ako spoljna politika bude igrala ulogu u formiranju vlade, osnovu će činiti sadašnji partneri.

Izbori i nemačka odgovornost za ekonomsku budućnost EU

Opšte je poznato da nemačka privreda predstavlja jedan od potpornih stubova trenutne moći ove zemlje. Uvođenje evra – a samim tim i koncepta evrozone – otvorilo je nove perspektive u razvoju, kako evropskog kontinenta u celini, tako i same Nemačke i njenih privrednika. Svetska ekonomska kriza iz 2008. godine, ali i rušenje projekta razvijanja privrede kroz kreditiranje, učinili su Nemačku skeptičnom prema preteranom zaduživanju drugih zemalja. Posebno je ostalo zabeleženo početkom prethodne decenije da je Grčka imala veoma neprijatno iskustvo sa zemljama kreditorima, predvođenim Nemačkom. Doduše, zbog tvrde fiskalne politike grupe zemalja kreditora jaz između članica unije bio je pod kontrolom. Međutim, u ovim vanrednim pandemijskim okolnostima napuštanje starog koncepta visine javnog duga u iznosu od 60 odsto bruto društvenog proizvoda i deficita od tri odsto preti da postane nova vododelnica u politici EU.

Pred Nemačkom, kao zemljom stabilnih finansija, ali i s velikom odgovornošću za celokupnu evrozonu, sada je velika dilema. Zapravo, pitanje koje će se sigurno postaviti pred budućeg kancelara jeste da li će Nemačka svojom saglasnošću podržati nova zaduživanja slabijih članica unije. Bitnu ulogu u budućoj vlasti svakako će imati i naredni savezni ministar finansija. Ukoliko on dođe iz redova Stranke slobodnih demokrata (liberala), postoji veoma verovatna mogućnost da će se insistirati na doslednom sprovođenju krute fiskalne politike s minimalnim zaduživanjima. Suprotno tome, mogućnost dolaska zelenih i/ili socijaldemokrata na vlast u znatnoj meri relaksira zemlje-dužnike u njihovoj nameri da se s Nemačkom dogovore. Viđene kao fleksibilne, ove dve leve opcije sigurno će pokazati veći stepen kreativnosti i razumevanja za manje zemlje. Zapravo, zelene agende za koje se zalažu, ali i troškovi krize izazvane virusom korona i održavanje države blagostanja, u velikoj meri zahtevaju i od same Nemačke znatna finansijska sredstva. Postoji mogućnost da će se zvanični Berlin opredeliti za kredite u nedostatku sredstava za sopstvene projekte. To će nesumnjivo izazvati veliki jaz između fiskalno vrlo konzervativnih država Skandinavije i Beneluksa, s jedne, i zemalja koje se zahvaljujući kreditima oporavljaju i razvijaju, s druge strane.

Nemačke teme, ideološka pregrupisavanja i rast zelenih

Uprkos činjenici da su ovi izbori među najmasovnijima u Evropi i po broju učesnika i po broju glasača, spektar tema je veoma sužen. Izrazito personalizovana kampanja – uz isticanje gotovo identičnih programskih poruka – posledica je velikih idejnih skretanja stranaka centra (socijaldemokrata, hrišćanskih demokrata i zelenih) ka pitanjima zaštite životne sredine.

„Ozelenjavanje” političke agende deo je dugog procesa kojem su svakako išle naruku klimatske promene, ali i jačanje zelenih opcija u severnim zemljama. Nakon dugo godina provedenih u opoziciji, zeleni su prvi put u vladu ušli 1998. godine, dobivši mesto ministra spoljnih poslova i druge značajne resore. Međutim, paktiranje sa socijaldemokratama koštalo ih je gubitka vlasti i dela biračkog tela, koje je zahtevalo brže i sistematičnije promene ka ekološki održivijem društvu. Ukoliko žele da ne dožive krah na nekim narednim izborima, zeleni moraju da nađu rešenje za ključni problem svog organizovanja. Naime, ovu stranku opterećuje unutrašnja polemika koja se vodi oko uvođenja – zelenima inače odbojne – političke profesionalizacije. Buduće vreme pokazaće da li će „kentaur” sastavljen i od pragmatičnih i profesionalnih političara na vrhu i od levičarskih egalitarista i aktivista stranke u bazi postati organizacija s jasnom hijerarhijom.

CDU odlazeće kancelarke Merkel neretko je podsticanjem ekoloških politika davao signal biračima o važnosti ovih tema i time ih posredno podstakao da se okrenu zelenima. Kritičari aktivnosti CDU neretko napominju da je Lašetova kampanja bleda i da ne podstiče tradicionalne birače da se ponovo opredele za vladajuću stranku. Suprotno tome, pristalice ove politike upravo u premošćavanju i objedinjavanju tradicionalnih i modernih birača vide glavnu prednost CDU u odnosu na druge stranke. Čini se da je politika vladajuće opcije da privuče sve umerene reformiste, te da ih podstakne da kroz jednu sistemsku stranku nađu rešenja za probleme novog nadolazećeg nemačkog društva.

Socijaldemokratska partija Nemačke prvi put posle dugo vremena u anketama stoji bolje od CDU. Mnogi u kandidatu ove stranke za mesto kancelara Olafu Šolcu vide oličenje stabilnosti i nastavka umerene politike odlazeće kancelarke. Svakako, socijaldemokratama idu naruku i sve veći zahtevi nemačkog građanstva za uređivanje stambenih najamnina. Prava podstanara (koji su u Nemačkoj veoma brojni) i pitanje blagostanja rastuće populacije penzionera pomogli su ovoj staroj partiji da ponudi nova rešenja i uzme deo popularnosti od svojih takmaca u anketama. Pitanje koje ostaje otvoreno do zatvaranja birališta u nedelju jeste da li će finansijski skandali koji potresaju vrh stranke uticati na promene u raspoloženju birača.

Gotovo sve stranke ili su izbegavale da govore o identitetskim temama društva koje je više decenija pogođeno velikom migracijom ili su otvoreno (poput Alternative za Nemačku) negodovale protiv imigrantske politike. Ipak, ove i druge teme (poput reformi političkog sistema) ostale su u drugom planu, a Alternativa i Levica traže podršku prevashodno među glasačima na istoku zemlje.

Uz sve ove, ali i mnoge druge sličnosti i razlike deluje da su ovi savezni izbori istovremeno i previše monotoni i dinamični. Njihova monotonost, prema mišljenju kritičara, rezultat je okretanja ka ličnostima, a ne ka idejama. Suprotno njima, mnogi tvrde da su ovi izbori – kao nijedni pre toga – dokaz da je tvrdi nemački politički sistem sa dve velike partije sposoban za promenu preko razbijanja tradicionalnih opcija ulaskom novih partija.

Rezultate ovih izbora teško je prognozirati, kako zbog velikog broja neopredeljenih birača u anketama, tako i zbog činjenice da složeni izborni sistem ostavlja mnoge kombinacije otvorenim. Prema poslednjim anketama, socijaldemokrate imaju blagu prednost nad demohrišćanima (oko 25 odsto naspram 23 odsto ispitanika), a prate ih i zeleni sa oko 16 odsto podrške u javnom mnjenju. Doduše, veliki je procenat neopredeljenih, što otvara nove mogućnosti. Među kandidatima za kancelara ubedljivu podršku ima Olaf Šolc. Ovakav raspored i disbalans između podrške strankama i kandidatima čine mogućnosti izbora nove vlade izuzetno složenim. Ipak, svi su saglasni da će pregovori oko njenog sastavljanja biti izuzetno dugi. Sve opcije su otvorene i retko se koja stranka izjašnjavala protiv određenih koalicionih kombinatorika. Za sada, veoma popularne su koalicije „nemačke zastave” (SPD, CDU i liberali), „semafor” (SPD, zeleni i liberali), „Kenija” (zeleni, SPD i CDU) i udružene levice (SPD, zeleni i levica). Ni opcije s dva jaka koaliciona partnera nisu isključene. Posebnu popularnost ima koalicija SPD i zelenih, ali i ona između SPD i CDU. No, i pored kombinatorike, jedno je sigurno – centar interesovanja političkog novinarstva u narednom periodu biće Nemačka.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хронос
Са моје субјективне тачке посматрања рако бих да је Немачка фаворизује своје гиганте као што је нпр Луфтханза или ДБ. Никоме у ЕУ није дозвољено да субвенционише гиганте ако не послују добро јер мора да пропадну то тј буду понуђени да другима који послују успешно и онда се то не зове субвенционисање већ инвестиције. Кад су у питању Немачке фирме онда се то гледа од стране ЕУ Комисије кроз прсте а. за мале земље иако су у ЕУ важе други принципи, они морају да буду акционисани.
Milan
Treba biti rezervisan prema Evropi koju "stvaraju" Nemci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.