Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAKO SE LEKARI OPŠTE MEDICINE U SRBIJI I REGIONU BORE S KOVIDOM 19

Požrtvovani do granica izdržljivosti

Manjak kadrova, previše administracije, nedostatak vremena za prevenciju bolesti i promociju zdravlja – problemi su s kojima se doktori suočavaju ne samo u našoj zemlji
Борба с пандемијом траје већ 18 месеци, од марта 2020. године (Фото Н. Марјановић)

Od našeg specijalnog izveštača

Zlatibor Broj pregleda u kovid ambulantama danima ne jenjava, a samo u Beogradu lekari opšte medicine dnevno primaju oko 3.000 pacijenata koje testiraju na koronu. U Srbiji je dominantan delta soj virusa koji daje nešto drugačije simptome u odnosu na prvobitni vuhanski soj kovida 19, ali i britanski, koji je bio odgovoran za pune bolnice krajem prošle godine.

Kako ističe dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine, postoje razlike u broju pregleda po regionima Srbije jer u nekim gradovima već tri nedelje ne dolazi do smanjenja pritiska na kovid ambulante.

– Lekari su dosta angažovani u kovid ambulantama i nisu mnogo dostupni svojim pacijentima, a pacijenti imaju potrebu da dođu u ordinaciju zbog nagomilanih zdravstvenih problema. Pacijenti su prepušteni primarnoj zdravstvenoj zaštiti zbog pretvaranja bolnica u kovid centre. Rešavaju se samo urgentna stanja prvog reda hitnosti. U praksi se dešava i da ima ljudi kod kojih je detektovan negativan test na kovid 19, a da oni imaju sve simptome korone i promene na plućima. Osoba može da bude čak i tri puta negativno testirana, ali će se, ipak, lečiti kao kovid pozitivna – napominje dr Kostić.

U Srbiji je protiv kovida 19 vakcinisana polovina populacije i dešava se da neko od imunizovanih, ipak, dobije simptome bolesti, zbog čega nevakcinisani odustaju od vakcinacije govoreći: „Kada su se oni zarazili, šta će mi onda vakcina.”

– Dosta je ljudi imunizovano i potpuno je očekivano da će se neki od njih razboleti od kovida 19, ali će imati blažu kliničku sliku. Ljudi oboleli od kovida 19 sada imaju najrazličitije simptome oboljenja, najčešće respiratorne tegobe, kašalj, povišenu temperaturu, bol u grudima, stomačne tegobe, zamaranje… Nemaju jaku malaksalost i bolove u mišićima, kao i velike glavobolje. Kod vakcinisanih se javlja kijavica, curenje sekreta iz nosa, gušobolja, običan kašalj, vrlo često bez povišene temperature ili neke minimalne. Budući da je sada u Srbiji dosta ljudi bolesno i da mnogi imaju nekog člana porodice koji je bolestan, treba znati da oni koji su vakcinisani s dve doze cepiva, i da je od tada prošlo dve nedelje, ne moraju da budu u kućnoj izolaciji – napominje naša sagovornica.

Doktorka Kostić je na 11. Kongresu lekara opšte medicine s međunarodnim učešćem, koji se održava na Zlatiboru, juče istakla za „Politiku” da je pandemija izazvana kovidom 19 dokaz da je dobra primarna zdravstvena zaštita stub zdravstvenog sistema.

– Stav Svetske zdravstvene organizacije je da svaka zemlja treba da ulaže minimum jedan odsto više u primarnu zdravstvenu zaštitu svake godine. Nadam se da će tako biti i u Srbiji. Obučavanje pacijenata za pravilnu samokontrolu bolesti je moćno sredstvo u upravljanju hroničnim bolestima – dodaje dr Kostić.

Mišljenje prim. dr Branke Lazić, specijaliste opšte medicine iz Doma zdravlja „Stari grad”, jeste da su doktori u našoj zemlji dali sve od sebe od kada je pandemija krenula i da su radili onako kako su najbolje umeli.

– Prvi put u karijeri smo morali da se borimo s jednom takvom bolešću koja je uzela maha. Nismo znali kako će ko od pacijenata da reaguje, učili smo u hodu o kakvom oboljenju je reč, menjala su se uputstva i protokoli lečenja, a onda je nastupila i masovna vakcinacija koja nije viđena još iz vremena variole vere. S obzirom na brojne izazove s kojima smo se susreli, mislim da su lekari u domovima zdravlja odlično radili, ali uvek može da bude bolje. Dobro bi nam došlo pojačanje kadra – istakla je dr Lazić.

Sa sličnim izazovima nosili su se i lekari iz zemalja u okruženju.

Profesor dr Zaim Jatić, iz Bosne i Hercegovine, naveo je da su lekari opšte medicine bili požrtvovani od početka pandemije, a da su zdravstveni radnici koji su zbog obolevanja od kovida 19 bili na bolovanju dobili manju platu. Ono što je bilo pozitivno je požrtvovanost lekara, profesionalizam, brzo usvajanje novih rokova i znanja, solidarnost i sposobnost prilagođavanja.

– Glavni problem je što smo u kovid krizu ušli s velikim nedostatkom zdravstvenih radnika, pre svega medicinskih sestara. Kasno su nam stigle vakcine, najverovatnije iz političkih razloga. Zato su prvi naši građani vakcinisani u Srbiji. Trenutno je svega 13 odsto populacije primilo cepivo. Mnogo je ljudi izgubilo život zbog korone u Bosni i Hercegovini, čak 10.317 osoba, što je puno za tako malu zemlju – naglasio je dr Jatić.

Kako je istakla profesor dr Kosana Stanetić, specijalista opšte i porodične medicine iz Republike Srpske, teško je lekarima da izdrže u skafanderima radeći od četiri do šest sati, a problem je što je zbog kovida 19 zanemaren rad na prevenciji bolesti i promociji zdravlja.

– Očekujemo značajno povećanje broja pacijenata s kasno otkrivenim malignim i hroničnim bolestima i povećanje troškova lečenja. Jedan od problema je i sve veći obim administracije i preopterećenost kadrova – kaže dr Stanetić.

Docent dr Katerina Kovačević, iz Severne Makedonije, pojasnila je da na vreme treba pratiti pacijente koji su preležali kovid 19 kako bi se blagovremeno otkrile posledice koje mogu da imaju.

– Često smo izloženi napadima da radimo premalo, a institucije odlučuju šta treba da radimo i ne konsultuju nas – dodala je dr Kovačevik.

Prema rečima dr Milene Cojić, iz Crne Gore, glavne muke u početku pandemije s kojima su se suočavali u ovoj zemlji bili su nedostatak smernica i protokola lečenja, prekomerna upotreba antibiotika, neracionalno korišćenje laboratorijskih analiza i D-dimera, prekomerno snimanje na rendgenu, ali i to što su pacijenti po pet puta dolazili u kovid ambulantu.

Kongres opšte medicine Srbije s međunarodnim učešćem održava se po svim epidemiološki propisanim merama do nedelje, u organizaciji Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Баба
Доктори на оном ратишту деведесетих...два месеца па кући. Доктори данас...у првим редовма испред смрти...две године Лакше је било на ратишту
Event 201
Pre tri godine sam primljen u Urgentni centar (akutno unutrašnje krvarenje). Šta sam sve video za nekoliko sati, kako se narod i doktori muče, od saobraćajki do moždanih udara, srčanih napada, mladi i stari. Koliko ljudi kod nas umire svaki dan od kancera. Moj kolega srednjih godina nedavno završio u Sv. Save - šlog. Ali koga sve to zanima - hajde još da pričamo o koroni, kao što su preporučili na Event 201.
Zoran P.
Tačno je da korona otežava situaciju u zdravstvu. Ali upravo zato postoje mere (kojih se većina ne drži) i vakcinacija, ali nažalost uz preslabo informisanje javnosti o činjenicama i njihovom razvoju. U svim zemljama, u kojima je visok stepen vakcinacije (više od 70%) pod zadatim uslovima (naprimer Fajzer se isporučuje na -70°C, i zadržava dejstvo nekoliko sati na -20°C), porast broja pozitivnih testova nije doveo do porasta broja teških slučajeva/hospitalizacije, u korist drugih oboljenja.
Delta odred
Evo pitam te strucnjaku. Kazu mora treca doza. Kod ruske se razlikuju komponente i sad kazu primi kao trecu prvu ali ne i posle 3 nedelje drugu. To je kao da kuvate kafu pa ide voda ,kafa, pa voda bez kafe. Ili za Fajzera proizvodjac kaze primaju se dve doze na 3 nedelje i sad posle sest meseci dovoljna je jedna na stari virus. A primanjem boca kao da dolivate gorivo i ono prelije. Sta ako se poremeti stvaranje antitela pa organizam poludi
sloba car
Da li je ikoga od nevakcinisanih (ne mislim na one koji ne smeju iz nekih zdravstvenih razloga) sramota što je u bolnici od korone? Sa kojim pravom maltretira (da, maltretrira) zdravstvene radnike i okolinu koja direktno ili indirektno trpi. Nećeš da se vakcinišeš, ok, ali je bezobrazluk što posle uopšte ideš kod doktora i na teret ostalih se lečiš. Zašto malo novinari ne popričaju sa desetak takvih nevakcinisanih pa obolelih? Jel treba kriti njihovu sramotu a naše opterećenje?
ljubica
Mali je problem što i oko 40% doktora iz samo njima znanih razloga odbija da se vakciniše.
Milos
Kad nema srece da je narod vecinski razuman i vakcinisan - mora doktor da bude pozrtvovan. Mada ne bi bilo steta ni da antivaksere salju u "specijalne ambulante" pa neka setaju malo i usput razmisle o svemu
Bojan
Nijedna vakcina ne može da zaštiti čoveka, ako on udahne milion čestica virusa. Težina infekcije direktno zavisi od količine primljenih virusa. To samo znači da se pomenuti ljudi nisu pridržavali zaštitnih mera.
Srbin
Ne pricaj svasta molim te. Zenina familija vakcinisana celokupna - sa po tri doze od svih vakcina na raspolaganju. Svi Covid pozitivni, sa teskim slikama. Toliko o tome. Ja nevakcinisan, laka klinicka slika. Vazno da si ti jako razuman.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.