Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: AUTOKEFALNOST IZMEĐU VERE I POLITIKE

SPC u Crnoj Gori odbranjena životima vernika

Stotine hiljada pravoslavnih vernika u Crnoj Gori mesecima su protestovale protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Narod je razumeo da tako jedinstven mora biti i na parlamentarnim izborima 30. avgusta prošle godine, kada je partija Mila Đukanovića izgubila vlast na parlamentarnim izborima
(Фото EPA/EFE/ B. Pejovic)

Podgorica – U zavisnosti od političke potrebe, predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović odlazio je u hramove Srpske pravoslavne crkve (SPC) i ljubio ruku počivšeg mitropolita Amfilohija sve dok se nije dosetio da bi u novim uslovima oslabele podrške birača mogao pridobiti pokoji glas više ako formira partijsku crkvu i udomi je u imovini Mitropolije crnogorsko-primorske. Da bi u tome uspeo, dobio je saglasnost na partijskom kongresu nakon što je usvojio zakon po kojem bi se oduzeli hramovi i imovina SPC u Crnoj Gori.

Tim zakonom dodatno je podigao žestoke tenzije, falsifikujući istorijske činjenice da Srpske pravoslavne crkve nema u Crnoj Gori do 1918, već da postoji samo takozvana Crnogorska pravoslavna crkva.

Srpske pravoslavne crkve nema (SPC) 1918, već postoji crnogorska pravoslavna crkva. U priči o otimanju imovine SPC ima nekoliko flagrantnih neistina. U pravnom sistemu Crne Gore 1918. ne postoji akt kojim je drugačije definisana imovina crkve nego kao državna, data na upotrebu crkvi i precizno se predviđa da niko ne može da je proda bez saglasnosti države. Nije tačna teza da je crkva stvorila državu Crnu Goru koju plasiraju “eminentni predstavnici SPC, pa bi ona po tom osnovu imala pravo da odlučuje o tome, uprkos što smo mi predstavnici naroda i mi o tome odlučujemo” teza je koju ponavlja Đukanović.

Ideju formiranja Crnogorske pravoslavne crkve, koja je registrovana u cetinjskoj policijskoj stanici kao nevladina organizacija i koja je nekanonizovana, Đukanović je preuzeo od Liberalne partije, a podržali su ga koalicioni partneri Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića i Socijaldemokrate Ivana Brajovića.

Braneći crkvu od falsifikata i namere da se formira DPS Crnogorska pravoslavna crkva, u jednoj od mnogih replika u crnogorskom parlamentu tadašnja poslanica Demokratskog fronta Marina Jočić „sevnula” je Đukanoviću:

„Ako nastavite putem koji ste najavili – da otimate crkve verujućim ljudima, ako pokleknu muškarci, zadnja linija odbrane biće žene jer neće dozvoliti prokletstvo na sebe i svoje potomstvo.”

Nedugo zatim, kada su propala sva ubeđivanja tadašnjeg premijera Duška Markovića i ministra pravde Zorana Pažina, usvojen je Zakon o verskim zajednicama, pa je MCP iz pravoslavlja izopštila sve poslanike koji su dali glas da se otme ono što je vekovima svojina SPC u Crnoj Gori, ali i vladu na čelu s premijerom Markovićem.

Kako ni to nije dotaklo „jurišnike na božje hramove i imovinu”, krenule su litije vernog naroda. Stotine hiljada građana mesecima su protestovale protiv „zuluma Đukanovićeve vlasti”, a predvođene mitropolitom Amfilohijem i vladikom Joanikijem, celim monaštvom i sveštenstvom. Pravoslavni svet nije zabeležio takav bunt vernika koji sa svećama, bez reči, teku kao reke gradovima Crne Gore. Ni policijska represija, ni razne pretnje, hapšenja čak Amfilohija i Joanikija, brojnih sveštenika, građana, ni sneg, niti kiša nisu omeli dostojanstvene proteste. Narod je ponavljao reči mitropolita Amfilohija: „Blago meni.”

Jedinstven u odbrani svetinja, narod je razumeo da tako jedinstven mora biti i na parlamentarnim izborima 30. avgusta prošle godine, kada su, nakon 30 godina vladavine DPS-a, Đukanovića i njegove koalicione satelite skinuli s vlasti.

                       Milo Đukanović i Miraš Dedeić (Foto privatna arhiva)

Istoričar i publicista Jovan Markuš za „Politiku” kaže da Đukanović tada kao i sada izjavama sa „dukljanskim Montenegrinima neprestano govori neistinu i obmanjuju narod da je 1918. godine ukinuta Crnogorska pravoslavna crkva, koja nikada nije ni postojala”.

„Postojala je i postoji pravoslavna mitropolija crnogorska, kojoj je posle 1918. godine pod jurisdikciju ponovo pripalo i primorje, tako da u suštini nosi stari naziv Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska. Inače, prvi pomen u istoriji Crne Gore da se jedan mitropolit tituliše kao crnogorski i primorski imamo 1504. godine kada se mitropolit Roman potpisuje kao ’Roman vladika crnogorski i primorski’. Postoji sačuvan zapis Molitvenika iz 1504, rukopisne knjige koja se danas nalazi u bečkoj tj. austrijskoj Nacionalnoj biblioteci pod br. 79 (ONB cod. slav. 79)”, rekao nam je Markuš.

Lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović ovako komentariše Đukanovićeve naume o formiranju partijske crkve: „Đukanović je jedini vladar u pravoslavnom svetu koji se partijski i programski zarekao da će ’obnoviti crkvu’, a da nikada nije pomenuo Hrista. Ko se seća da je ikada sa mesta predsednika države ili vlade – a to je bivao neprekidno, skoro onoliko dugo koliko je Hristos proveo na zemlji – pravoslavne vernike pozdravio sa ’Hristos se rodi’ ili ’Hristos vaskrse’?”

On dodaje: „Nije nikada jer je u njegovom i našem tridesetogodišnjem tumaranju po balkanskom mraku jedina konstanta ateizam koji je isticao kao stav vlastite savremenosti i obaveštenosti da Bog ne postoji ili makar da Hristos nije njegov sin. Ipak, obnovio bi crkvu, prepisujući imovinu postojeće na državu ili na ’svoju crkvu’ u nastajanju. Takvoga ktitora i priložnika ne pamti Balkan, a ni Bog koji duže pamti. Predsednik DPS-a namerio je tako da bude crkvenotvorac, a da ne veruje ni u tvorca ni u tvorevinu.”

Nakon što je obnovio oko 700 crkava i hramova, počivši mitropolit Amfilohije (Radović) u poslednjoj godini zemaljskog života snažno i odlučno borio se protiv vladajuće Demokratske partije socijalista, čijom je većinom usvojen Zakon o slobodi veroispovesti po instrukcijama Đukanovića. Masovnim litijama sprečio je vlast da deo hramova pređe u državno vlasništvo i vlast DPS-a Mila Đukanovića poslao u prošlost koja je krajem avgusta prošle godine, nakon tri decenije vladavine, izgubila na parlamentarnim izborima.

Amfilohije je podsećao:

„Oni bi sad hteli da kažu da su hramovi ove crkve državni hramovi, odričući se crkve božje kojoj je služio kralj Nikola. Koliko bezumlja u našem vremenu onih koji su vaspitani na marksizmu i lenjinizmu. Sada izmišljaju nekakvu svoju autofekalnu crkvu od otpadaka crkvenih. I to je jedan od stidova i sramova današnje Crne Gore. Đukanović je čovek političar i on je čovek partijski, njemu je crkva isto što i partija. On ne zna šta je crkva, ne može ni znati kad nije kršten i onda podređuje crkvu politici.”

„Danas vlast u Crnoj Gori”, opominjao je, „seli Crnu Goru u skotsko mrtvilo, ništavilo i u isto vreme temelji budućnost Crne Gore na bogoubilaštvu i bratoubilaštvu, na onome što je urađeno ovde u vreme i posle Drugog svetskog rata. Na tome temeljiti budućnost Crne Gore, to može samo neko ko je izgubio pamet, ko je satanizovan.”

A tadašnji episkop budimljansko-nikšićki, a sada mitropolit Joanikije poručio je „da će svetinje braniti golim životima”, i odbranjene su.

Da će protivnici SPC u Crnoj Gori imati još tvrđi orah u odbrani svetinja i imovine MCP, potvrdio je mitropolit Joanikije kada je odlučno odbio ponude vlasti i nemali broj međunarodnih faktora da ne bude ustoličen na tron Svetog Petra cetinjskog na Cetinju. U tome ga je podržao Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, koji je bio spreman da s Joanikijem ode peške na prestono Cetinje bez obzira na nemire, blokade, upotrebu vatrenog oružja od takozvanih komita i njihovih DPS ideologa, pa čak i pretnje smrću.

Bilo je jasno da nema te sile osim božje koja može zabraniti ustoličenje mitropolita u svojoj kući, jer MCP je na svom zemljištu, u državi koju je vekovima stvarala i čuvala, s moštima koje je čine svetim grumenom zemlje u pravoslavnom svetu.

One druge, privatne kuće u kojima prekađuju lica raščinjena, crkve nepriznate, poput crnogorske pravoslavne, koji su u mantijama bili su na barikadama da zaustave, spreče, možda i biju, velikodostojnike SPC, jedne od najpoštovanijih u pravoslavnoj vaseljeni, ostaće samo kao neuspela „sveštenička” bratija.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Tomosom Vaseljenskog patrijarha i Sultanovim beratom Crnogorska pravoslavna crkva je autokefalna od 1855. – videti: od Vaseljenskog patrijarha izdat kanonski Spisak autokefalnih pravoslavnih crkava 1855. pod brojem 9, tadašnji i Moskovski diptih i Carigradski diptih, Ustav CPC 1904. (čl. 1), Ustav Kraljevine CG 1905. (čl. 40) i bilo koji dokument ili tekst do 1920!... SPC je osnovana Ukazom kralja Aleksandra u junu 1920. i pre toga je nema ni u kakvom formatu, pa ni u nominalnom!
Dragomir Olujić Oluja
Da, i? Kakve to veze ima sa crkvenom organizacijom i kanonskim pravom? Uzgred, Roksanda, pre Njegoša (i Sime Sarajlije) u CG nema nijednog Srbina, Srbina-Crnogorca, Crnogorca-Srbina – videti, naprimer, pismo Petra I ruskom konzulu i evropskim dvorovima 1827! 'Posrbljavanje' Crne Gore i Crnogoraca je etnički inžinjering iz 19. veku, vrhunio ju je knjaz/kralj Nikola iz, naravno, političkih interesa...
roksanda
95% Srba godine 1909 na popisu stanovnistva u Crnoj Gori!
Aco
Само Слога Србина Спасава

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.