Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILAN MARINOVIĆ, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Za ćutanje administracije kazne i do 500.000 dinara

Милан Мариновић (Фото Служба повереника/ Д. Миловановић)

rošle godine građani su se povereniku za informacije od javnog značaja obratili 3.286 puta jer su im organi vlasti uskratili informacije. Prema statistici, u ignorisanju prednjače Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija. Izmene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje čekaju na usvajanje, otvoriće usta administraciji, i to tako što će odrešiti ruke povereniku. Posle 16 godina od prvog teksta zakona uvodi se izricanje novčanih kazni za ignorisanje. Uoči Međunarodnog dana prava javnosti da zna, s poverenikom za informacije od javnog značaja Milanom Marinovićem razgovarali smo o novinama koje donosi zakon koji je na osveženje čekao pet godina i za to vreme promenio dve radne grupe, dva poverenika i tri vlade.

Da li novi zakon daje veća ovlašćenja povereniku?

Daje. Nevladine organizacije i naša služba predložile su da poverenik obavlja nadzor nad primenom zakona, kao i inspekcijski nadzor. Ova izmena nije formalno prošla, ali jeste suštinski. Poverenik je dobio značajna ovlašćenja kroz pravo da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organima vlasti za koje proceni da su načinila prekršaj. To ovlašćenje je do sada imala Upravna inspekcija, ali ga je retko koristila. Recimo, 2019. od 4.995 podnetih zahteva prekršajnim sudovima u Srbiji samo jedan je podnela Upravna inspekcija, a sve ostalo građani uz angažovanje advokata. Prošle godine imamo još teži slučaj – više od 5.000 zahteva i nijedan nije podnela inspekcija. Nije dobra situacija da neki zakon kroz podnošenje optužnog akata štite građani, a ne nadležan organ. Uz to ovlašćenje, a da bi utvrdio činjenice, poverenik je dobio pravo da zahteva od bilo kog organa vlasti u Srbiji uvid u informacije i traži dostavljanje svih dokumenata koja bi potvrdila da li je do prekršaja došlo. Iako formalno to nije, ipak je ovo neka vrsta inspekcijskog nadzora.

Očekujete li da će novi zakon konačno da razveže usta administraciji?

Ćutanje administracije je veliki problem. Totalno ignorisanje zahteva je bio razlog i za do 80 odsto žalbi godišnje koje su stizale na našu adresu. Ranija, komplikovana procedura sada je pojednostavljena. Kada poverenik dobije žalbu zbog nepostupanja, dostavlja je na izjašnjenje. Ukoliko organ ne dokaže da je postupio, što je vrlo jednostavno – otpremnicom da ste poslali, poverenik izdaje prekršajni nalog na 30.000 dinara novčane kazne. Takođe, izdaje se i rešenje po kojem nalažemo da postupi. Ako se i o to ogluši, odgovornom licu, ministarstvu, javnom preduzeću, lokalnoj samoupravi, poverenik neposredno izriče kaznu. One su u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara. Raniji sistem je bio na papiru mnogo stroži, ali nije bio ostvariv.

Mnoge organizacije protestovale su letos tvrdeći da bi nacrt zakona, uvodeći izuzetke, mogao da sakrije informacije o onima čiji rad izaziva najveće interesovanje. Da li su ti izuzeci izuzeti?

Najvažniji su uklonjeni. Bilo je predloga da se izuzmu crkve, verske zajednice i političke stranke. Političke stranke su uklonjenje, ali crkve i verske zajednice nisu jer je teško utvrditi visinu njihovih prihoda. Uklonjeni su i apsolutni izuzeci pristupu informacija, ostavljeno je da se ocenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. Značajno je proširen krug organa vlasti koje zakonske obaveze obuhvataju i uvedeno je još nekoliko kategorija – privredno društvo u kojem više od polovine vlasništva ima država ili lokalna samouprava, njihove ćerke firme, preduzetnik koji obavlja delatnost od opšteg interesa, javni beležnici i pravna lica koja su, u godini u kojoj se traži informacija, ostvarila više od polovine prihoda od organa javne vlasti. Kao izuzetak ostala je informacija iz životne sredine i ona se odnosi na retke vrste. To ne znači da će, recimo, „Rio Tinto” moći da sakrije studiju uticaja na životnu sredinu, već se ovo odnosi samo na pitanja, na primer, gde se nalaze tartufi, Pančićeva omorika, balkanski ris… To su informacije koje se mogu zloupotrebiti.

A zloupotrebljava se i pravo na slobodan pristup informacijama. Da li su pisci novog zakona mislili i na to?

Imali smo slučaj veterinarskih stanica od kojih su tražene informacije o tome da li imaju ugovore o plaćanju struje, koliki su im računi… Dakle, informacije koje nemaju veze s javnim ovlašćenjima, poput izdavanja pasoša za životinje, veterinarskog nadzora… Možda je još drastičniji slučaj kada je košarkaški klub iz Blaca tražio od mesnih zajednica informacije o tome da li imaju košarkaški klub i kako se on finansira. U oba slučaja poenta je bila da ne dobiju informacije, jer ti ljudi nisu znali da podležu obavezi da odgovore. A onda bi tražioci informacija uz pomoć advokata zaobilazili poverenika i odlazili na prekršajni sud. Da njima cilj nisu bile informacije govori i to što prekršajni sud ne može da naloži davanje informacija, to je samo ovlašćenje poverenika. Dakle, cilj je bio da preko svog advokata naplate troškove, a advokatska tarifa za jedan izlazak pred prekršajni sud je više od 20.000 dinara. Sada ćemo tim zloupotrebama stati na put, jer ovaj nacrt zakona propisuje da se prvo morate žaliti povereniku. Tek ako poverenik utvrdi da nije bilo prekršaja i obavesti vas, moći ćete da se obratite sudu. Dakle, niko vas ne uskraćuje u pravu, ali procedura mora da se poštuje.

Drugi deo vaše funkcije odnosi se na zaštitu podataka o ličnosti. Kakvo je vaše mišljenje o masovnom uvođenju biometrijskog nadzora?

Ključno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovori na pitanja imaju li pravni osnov i koja je svrha postavljanja tih kamera, odnosno da li se isti cilj može postići manje invazivnim sredstvima. Ta ideja se mora dobro preispitati i odgovoriti na brojne zahteve: ko će njima rukovati, kako će se čuvati, kako će se brisati… Osim što građani moraju biti jasno upozoreni natpisom da su u zoni biometrijskog nadzora, najvažnije je i prevashodno onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Da li su Beograđani privilegovani budući da, za razliku od ombudsmana, kancelarija poverenika postoji samo u glavnom gradu?

Nadam se da će nov zakon i to promeniti, ali to zavisi od finansijske izvodljivosti. Ono za šta sam se najviše zalagao jeste da i drugi gradovi u Srbiji dobiju svoje poverenike. To je način i da oni u Pirotu, Subotici, Paraćinu ostvare svoja prava i upoznaju se s institucijom poverenika. To je donekle i sada moguće jer su naši zaposleni svakodnevno na terenu, ali bi ovako bili daleko efikasniji. Ne mora odmah, ne mora u 50 gradova, dovoljno je za početak da nam ostave tu mogućnost.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lili
zasto poverenik nije ukljucio i licnu odgovornost onoga ko je odgovoran za to i platio licno kaznu? opet gradjani placaju te stete. a oni ce opet sve po starom.
desa
A od cijih para bi oni placali te kazne za necinjenje? Od svojih plata? Ili -sta?
sale
Kaznu bi trebalo da plati lično onaj ko je napravio problem. Ovako se pare za kaznu uzimaju iz budžeta i vraćaju u budžet tako da se samo efektivno ozakonjuje uskraćivanje informacije.
Radoslav
Ko ce platiti kaznu? Sve su to budzetske ustanove. Koga briga za kazne? Narod casti!
Nadzirac
A ni reci o tome sta ako neko ipak ne zeli da da trazenu informaciju cak i posle placanja svih kazni, pa i one od 500.000 din.? Nije sustina u naplacivanju kazni, vec u pristupu informacijama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.