Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska sprema odgovor zbog pokušaja otimanja šuma

U Banjaluci pominju i „radikalne poteze”, a iz Sarajeva ponovo prete ratnim opcijama zbog priče o nezavisnosti RS
Половина РС под шумама: призор са Мањаче (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Odluka Ustavnog suda BiH, kojom je Republici Srpskoj, nakon poljoprivrednog zemljišta, osporio i pravo da reguliše pitanje vlasništva nad šumama u tom entitetu, dovela je do novih političkih sukobljavanja, koja prete da dodatno otežaju postojeću krizu. Razlog za gnev koji je ta sudska odluka izazvala u RS ne leži samo u tome što je tom entitetu problematizovano vlasništvo nad oko 50 odsto vlastite teritorije – koja je podeljena po Dejtonskom sporazumu (RS 49 odsto, FBiH 51 odsto), već i zbog toga što se ona shvata kao još jedna u nizu onih koje su međunarodni predstavnici u poslednjih nekoliko meseci bez utemeljenja u Dejtonskom sporazumu doneli u korist jednog naroda. Koliko je u vezi s tim Dejton precizan, može se, na primer, videti u aneksu koji definiše pitanje granice između dva entiteta.

„Tamo gde granica sledi reku, granična linija će slediti prirodne promene, eroziju i nanose”, navodi se u tom ugovoru, pa pravnicima nije jasno kako je sudijama pošlo za rukom da problematizuju pitanje vlasništva za polovinu teritorije jednog entiteta, kada su po sporazumu precizno uređena i minorna odstupanja u pogledu osetljivog pitanja podele teritorije.

Nakon što je letos bez saglasnosti RS imenovan visoki predstavnik i pošto je njegov prethodnik nametnuo odluke koje u Banjaluci vide kao antidejtonski potez, i to nakon što je problematizovana saradnja Srbije i RS u vezi s izgradnjom energetskih potencijala, odluka Ustavnog suda da budući dogovor o raspodeli imovine smesti u institucije u Sarajevu bila je povod da vlast i opozicija iz Srpske najave sednicu Skupštine RS koja treba da donese odgovore na sudske odluke, najčešće donošene preglasavanjem sudija iz RS, i to glasovima troje stranih sudija, uz dvoje bošnjačkih. Za Banjaluku je pitanje podele imovine rešeno Dejtonom. Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS, odluku suda opisuje kao „još jedan pokušaj otimanja svega što je u nadležnosti RS”, te najavljuje moguće korake. Ukoliko, kaže on, druga strana ne želi da živi u dejtonskoj BiH i u skladu s Ustavom BiH, onda bi prvi od koraka bio da „RS treba da odbaci sve što su Ustavni sud BiH i visoki predstavnik nametnuli”, te da povuče saglasnost s ranije datih sporazuma, kao što su sporazum o vojsci i indirektnim porezima. „U roku od tri, četiri ili pet meseci, to je moj predlog, treba da formiramo našu vojsku i izađemo iz koncepta koji se zove Oružane snage, zabranimo Sudu BiH i Tužilaštvu BiH da deluje na prostoru RS i pravosuđe stavimo u ingerenciju parlamenta Srpske”, rekao je Dodik.

Napomenuo je da Ustavni sud, kao ni parlament BiH, nema nikakve nadležnosti nad šumama i da to nigde ne piše u Dejtonskom sporazumu i dodao: „Tražiću da se vratimo na izvorni Dejton, a ako to ne bude tako, da se u narednih šest meseci vratimo u skupštinu i proglasimo nezavisnost”.

Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović u tim najavama kojima „Dodik nastavlja da se kreće u opasnom smeru” vidi put kojim se ne može srušiti BiH, ali mogu, kako je naveo, RS, mir i Dejtonski sporazum.

Džaferović odbacuje mogućnost ukidanja Oružanih snaga. Kaže da „međunarodno pravo, patriote BiH i evroatlantska zajednica imaju više nego dovoljno snage da to spreče”, a sve političke opcije u RS savetuje da dobro čuvaju BiH ovakvu kakva je sada.

Mirko Šarović, predsednik opozicionog SDS-a, smatra da je neophodno sazvati posebnu sednicu Skupštine RS kako bi se donele odluke o zaštiti RS. „Poslednja odluka Ustavnog suda nastavak je prakse derogacije RS i menjanja ustavnog uređenja unutar BiH”, kaže Šarović i ističe da Ustavni sud, umesto da bude tumač Ustava, na sebe uzima ulogu ustavotvorca, te da je svojom odlukom „načinio opasan presedan”. Podseća da u Ustavu BiH nigde ne piše da BiH ima svoju imovinu i da joj se ne daju nadležnosti nad šumama i poljoprivrednim zemljištem.

Nermin Nikšić, predsednik SDP-a, kaže da su najave iz RS zapravo „poziv na rat” i potom iznosi tvrdnje: „Neće i ne može biti mirnog otcepljenja bilo kojeg dela BiH i to treba znati i Dodik i svaki drugi kome bi takva ideja pala na pamet.”

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Коначно да чујем нешто нормално .Крените враћање надлежности по споразуму од правних затим економских а на крају безбедносних.
Ana
Nefunkcionalna država u kojoj nema ni ljubavi ni razumevanja, treba da se raziđu već jednom i krenu napred. Bolesno je stanje ovo stalno blokiranje druge strane.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.