Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

O napadu na SPC i pokušaju destabilizacije Crne Gore

Inspiratori demonstracija, predsednik Crne Gore g. Milo Đukanović i njegov savetnik g. Veljović, koji su prethodno javno pozivali na okupljanje demonstranata na Cetinju, i tamo s tom namerom došli, uopšte nisu Cetinjani – kao ni mnogi drugi poslanici Demokratske partije socijalista i srodnih im duša, koji su došli na Cetinje 4. i. 5. septembra. Koliko je poznato, verni narod, sveštenstvo i monaštvo SPC u Crnoj Gori nisu 5. septembra učestvovali ni u kakvom sukobu – nisu dakle sukobljena strana
Друга слика Црне Горе: патријарх српски Порфирије устоличио епископа Методија у Беранама (Фото МЦП)

Gospodin Zoran Janić je u „Politici” od 11. septembra 2021. objavio članak pod naslovom „Bilans cetinjskih nemira”. U tekstu je izneto više neistinitih teza o ulozi Srpske pravoslavne crkve (SPC) u dešavanjima u Crnoj Gori, na koje je potrebno odgovoriti.

Pišući o organizovanim i dobro pripremljenim demonstracijama, koje je vodio savetnik (za bezbednost!) predsednika Crne Gore, Z. Janić upotrebljava izraz „sukobljene strane”. Jedna od sukobljenih strana bi trebalo da su Cetinjani, a druga je navodno SPC; i jedno i drugo je netačno.

Inspiratori demonstracija, predsednik Crne Gore g. Milo Đukanović i njegov savetnik g. Veljović, koji su prethodno javno pozivali na okupljanje demonstranata na Cetinju, i tamo s tom namerom došli, uopšte nisu Cetinjani – kao ni mnogi drugi poslanici Demokratske partije socijalista i srodnih im duša, koji su došli na Cetinje 4. i. 5. septembra. Koliko je poznato, verni narod, sveštenstvo i monaštvo SPC u Crnoj Gori nisu 5. septembra učestvovali ni u kakvom sukobu – nisu dakle sukobljena strana.

Gospodin Janić piše dalje da je SPC „isterala svoje pravo” na ustoličenje mitropolita SPC na Cetinju. Pravilno bi bilo zapisati: državni organi Crne Gore su intervencijom omogućili korišćenje ustavnog i zakonskog prava slobodnog delovanja SPC u Crnoj Gori. Kada bi prihvatili stav g. Janića, onda bi npr. gradonačelnik Peći mogao da kaže: ne dozvoljavamo ustoličenje patrijarha u Peći!

Neistinit je navod da SPC koristi manastir po ugovoru s gradom Cetinjem. Baš suprotno: Cetinjsko polje, na kojem leži Cetinje, vlasništvo je manastira, na osnovu Hrisovulje Ivana Crnojevića iz 15. veka (čuva se u manastiru), koji je čak prokleo svakog ko bi tu manastirsku zemlju oteo.

Na osnovu te Hrisovulje knjaz Nikola 1895. godine izdao je Manifest, po kojem je „varoš Cetinje” dužna da manastiru plati svake godine „laktarinu” (zemljišnu rentu) za zemlju, na kojem je Cetinje izgrađeno. Svrhu je knjaz naveo u drugoj odredbi Manifesta: da bi manastir „i dalje u budućnosti mogao blagotvorno delovati u oblasti Svete Pravoslavne Crkve i srpskog naroda”. Ova obaveza je decenijama ispunjavana, a januara 1936. je novelirana ugovorom između cetinjske opštine i manastira, odredbom da grad plaća manastiru svake godine 88.000 dinara. Od Drugog svetskog rata Cetinje tu ugovornu obavezu prema manastiru ne ispunjava. Posle 80 godina, valjda bi oni koji se zaklinju u „evropski pravni rad” trebalo da počnu da plaćaju svoju obavezu!

Z. Janić zamera mitropolitu Joanikiju poštovanje naučnog rada istoričara dr Aleksandra Rakovića, koji je navodno „najeksponiraniji negator crnogorske nacije”. G. A. Raković nije negator crnogorske nacije: on samo tvrdi da ta nacija nije postojala do 1945, kada je Milovan Đilas komunističko stvaranje crnogorske nacije „naučno” objasnio, veleumno zapisavši u prazničnom, prvomajskom broju „Borbe”, da su Crnogorci „posebni, drukčiji ’Srbi’ od svih Srba”.

Tezu g. Janića da je g. Đukanović „izišao kao pobednik sa Cetinja” nije se usudio da izrekne niko drugi, i ona zvuči kao nadrealistička. Ako su lisice na rukama savetnika predsednika njegova pobeda, onda je pak g. Janić u pravu.

Najopasnija je neistina g. Janića u pogledu navodnog postojanja dve pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Bokokotorska eparhija („zavjetna eparhija Sv. Save” , dotad pod Austrijom), Cetinjska mitropolija i Pećka mitropolija, zajedno s drugim srpskim eparhijama, ušle su 1920. godine u obnovljenu i ujedinjenu SPC – naslednicu Pećke patrijaršije. Ušlo je i kompletno sveštenstvo i monaštvo iz Crne Gore i Boke; nikakva druga pravoslavna crkva odnosno „crkva” na tom području nije poznata do 1990. godine. Kada je septembra 1920. proglašeno srpsko crkveno ujedinjenje, objavljen je o ovom pitanju nepotpisan članak, očito stav crnogorske izbegličke vlade u Francuskoj (ujedno i stav kralja Nikole). Reč je o članku „Srpska Patrijaršija”, štampanom u „Glasu Crnogorca” broj 88 od 7. oktobra 1920. Citiram: „Između ostalih ideala, koje je srpski narod vjekovima gajio, on nije nikad napustio ni tu ideju da opet vaspostavi srpsku patrijaršiju u Peći...” I: „Peć i pećska patrijaršija mora biti opet ono što je nekada bila srpskom narodu i srpskoj crkvi.” Da li je dovoljno jasno?

Neki srpski istoričari upuštali su se zadnjih 20–30 godina u nebitnu raspravu da li je pravoslavna crkva u Crnoj Gori do 1918. bila autokefalna ili ne. To je nevažno pitanje jer se 1918–1920. vršilo ponovno ujedinjavanje svih delova srpske crkve (delova nekadašnje Pećke patrijaršije), bili oni autokefalni ili ne. Kratko i jasno: čitav srpski narod je 1918. ostvario želju da mu se crkva ujedini; s tim su se slagali i kralj Nikola i njegove pristalice zelenaši, koji su bili protivnici načina državnog ujedinjenja!

Nema dakle nedoumica. I nema nikakve svađe, ni sestrinskih crkava. Postoji kanonska SPC i kvazireligijska grupa, kod koje svoje bližnje ne krštavaju i ne sahranjuju čak ni oni koji se javno deklarišu kao njeni pripadnici.

Pravnik i publicista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.