Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako Francuzi uče srpski

Imala sam prilike da se uverim da njima ćirilica ne „otežava” učenje. Naprotiv, daje im motivaciju, kaže Tatjana Šotra, autorka udžbenika za srpski jezik koji je objavljen u Francuskoj
Татјана Шотра Катунарић (Фото: лична архива)

Izuzetno dopadljiv udžbenik, i tekstualno i vizuelno, „Apprendre le serbe ZDRAVO” („Naučiti srpski ZDRAVO”), čiji je autor prof. dr Tatjana Šotra Katunarić, objavljen je u izdanju francuske izdavačke kuće ASIMIL. Prema ugovoru iz 2019, sa ovim francuskim izdavačem, knjiga je trebalo da bude završena u roku od godinu dana, ali je pandemija to usporila, te se u rafovima francuskih knjižara pojavila tek krajem maja ove godine. Takođe je, opet iz epidemijskih razloga, odložena i njena promocija koja je trebalo da bude u septembru u našem kulturnom centru u Parizu.

– Izdavačka kuća ASIMIL, s dugom tradicijom (osnovana 1929), prilagođava svoju metodu savremenim potrebama usvajanja stranih jezika. Od pre nekoliko godina ovaj izdavač počinje s objavljivanjem nove serije udžbenika, stranih jezika, od početnog do srednjeg nivoa (A2). Autori svih udžbenika nove serije obavezni su da slede principe Evropskog zajedničkog okvira za strane jezike, odnosno da se pridržavaju okvirnih uputstava o formi i sadržini, a to znači: o izgledu korica, jednakom broju stranica po lekciji, o četiri različite boje unutar knjige po kojima se lakše raspoznaju nivoi sa unapred zadatim temama opšteg karaktera s naslovima, Prvi kontakti, Svakodnevni život, U gradu, Razonoda. Unutar ovih celina autor ima punu slobodu u izboru situacija i sadržaja – objašnjava Tatjana Šotra, profesorka (u penziji) Filološkog fakultetga i književni prevodilac, dugogodišnja predsednica Udruženja profesora francuskog jezika u Srbiji (2008‒2021), odlikovana francuskim ordenom Vitez akademskih palmi (2013).

Autorka uvodi Francuze u srpski jezik kroz kratke tekstove i dijaloge, često i o našim kulturnim događajima i znamenitostima. Tu su Fest, Muzej „Nikola Tesla”, Skadarlija, ali i srpska Atina, Drvengrad...

– Još od osamdesetih godina prošlog veka i u teoriji i u nastavnoj praksi prisutan je termin „učenje jezika/kulture”. Ovo je neodvojiva celina našeg mentalnog sklopa. Različiti verbalni i neverbalni govorni modeli odraz su kulture ponašanja i vođenja razgovora, ophođenja sa drugima, slušanja drugog, kulture saopštavanja suprotnog mišljenja... Sve to olakšava razumevanje ne samo jezika, nego i mentaliteta, načina mišljenja, običaja i navika jednog naroda. Najzad, učenjem stranog jezika potrebno je da usvojimo i izrazimo nova saznanja iz kulturne baštine naroda koji tim jezikom govori – kaže Tatjana Šotra i dodaje:

– Imajući sve to na umu, pokušala sam da strancu koji poželi da uči srpski jezik odškrinem vrata ka nekim kuriozitetima naše sredine, gastronomskim, anegdotskim i drugim, ali i ka znamenitostima istorijskim, geografskim, naučnim, kulturnim, sportskim, koje čine deo našeg i svetskog bogatstva. Dakle, tu su svi nezaobilazni amblemi našeg glavnog grada i naše zemlje koje ste pomenuli: tu je i Novi Sad, evropski grad kulture za 2022. i Naissus – Niš, rodno mesto Konstantina Velikog, i šetnja Dunavom sve do Lepenskog vira, i Nikola Tesla, i Kusturica, i Novak Đoković... Francuzi su ljudi otvorenog, radoznalog duha, pa sam sigurna da će oni koji odluče da uče naš jezik voleti da putuju, jer,kako ono Montenj kaže „putovanja uče...!”.

Još je rano da znamo kako reaguju „francuski đaci” i to ćemo znati, kaže autorka udžbenika, tek posle prvog prorađenog ciklusa od 24 lekcije. U uvodnom delu ona uvodi Francuze u ćirilično pismo, a delovi knjige koji su na srpskom pisani su i na ćirilici. Po njenom dosadašnjem iskustvu, šta je onima koji uče naš jezik najteže? Novo pismo ili gramatika?

– Imala sam prilike da se uverim da ćirilica Francuzima ne „otežava” učenje. Naprotiv! Mislim da ih nepoznato pismo, od prve, zainteresuje, da im daje jaču motivaciju za učenje. Daću vam primere: moji studenti na Univerzitetu „Nansi 2”, kojima sam od 2003. do 2005. predavala srpski, brzo su naučili ćirilicu i pre svakog kontrolnog testa sami bi tražili da na pitanja odgovaraju na ćirilici, i to pisanoj. Francuski pisac Patrik Beson, inače dugogodišnji prijatelj Srbije, s nestrpljenjem je čekao da se ovaj udžbenik pojavi da bi, kako kaže, „obnovio svoj srpski”, koji razume i pomalo već govori. Kada je nedavno dobio udžbenik, pitao me je zašto sve lekcije nisu na ćirilici – kaže Tatjana Šotra

Mada ona lično neguje ćirilicu, u udžbeniku je zastupljen princip naizmeničnog učenja oba pisma, koja se ravnopravno smenjuju po lekcijama, upravo onako kako se kod nas to uči od drugog razreda osnovne škole.

– Predajući srpski u Francuskoj, shvatila sam da postoje dve ciljne grupe učenika: jedni su Francuzi koji naš jezik žele da nauče, a drugi su iz redova druge ili treće generacije dijaspore sa celog Balkana. Bez obzira na to koje je pismo kome bliže, važno je da učenici-stranci usvoje oba pisma da bi potpuno ovladali veštinom čitanja i pisanja, pa dakle i razumevanja jezika. A verujte, ova „teškoća” je „francuskim đacima” najlakša. Sasvim je druga i mnogo je duža priča o srpskoj gramatici, našim padežima, o glagolima svršenog i nesvršenog vida...

Na koricama je naznačeno da udžbenik obuhvata tri nivoa: početni, A1 (napredni početni) i A2 (srednji nivo, koji odgovara programu za strane jezike posle završene osmogodišnje škole).

– Što se mene tiče, nastavak, ukoliko ga sama izdavačka kuća planira, jeste moguć. Sa celom ekipom saradnika iz ASIMIL-a ostvarila sam izvrstan kontakt. Za pohvalu je to što je ova velika i ozbiljna izdavačka kuća uočila potrebu za ovakvim udžbenikom, što je bila istrajna u njegovoj realizaciji uprkos mnogim teškoćama i što je ovim priručnikom Francuska dala puni značaj srpskom jeziku i kulturi kakav oni zaslužuju u porodici evropskih jezika – dodaje na kraju Tatjana Šotra Katunarić, koja je nezvanično saznala da je izdavač ASIMIL dugo tražio autora i da im je već potpisan ugovor nekoliko puta bio vraćen, a da je nju predložila koleginica, autor udžbenika za hrvatski jezik, koja je znala da je predavala srpski na univerzitetu u Nansiju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Одрастао сам у САД. На колеџу сам уписао два семестра руског. Искрено сам се изненадио да амерички студенти нису имали проблеме с руском ћирилицом. Научили су да читају и пишу у накраћем року (недељу дана). Моја жена је Американка и чита српску ћирилицу без проблема. Не корсти латиницу, каже зато што с ћирилицом никада не мисли како се нешто изговара, а латиницу, особито "ошишану" меша с америчком и има проблема. Једно писмо је сасвим довољно за сваки језик.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.