Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iz šipražja izronila skulptura svetskog umetnika

Italijanski autor Gvaltijero Moceni poklonio je Bajinoj Bašti delo urađeno 1981. na manifestaciji „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu
(Фото Фото Дрина инфо)

Bajina Bašta – Mašine su nedavno u centru Bajine Bašte u blizini hotela „Drina” čistile parcelu na kojoj je počela gradnja Parka ćirilice, prvog te vrste kod nas. Najednom je tokom ovih radova iz šipražja i žbunja izronila oveća bela skulptura, do tada zaklonjena od pogleda. Spomenik zaboravljen, od prolaznika neprimećen u zapuštenom prostoru, a pre 40 godina rukom italijanskog skulptora napravljen i ovde postavljen.

Otkud tu, kako, odakle, pitanja su se odmah javila u varoši kraj Drine. Pričali su isprva da bi se teško ovde mogao naći neko upućen ko je i kada uradio tu skulpturu i kako je ona dospela u Bajinu Baštu. Davno vreme je, kažu, učinilo svoje.

Ipak te odgovore je znao i lokalnoj javnosti zatim predočio ovdašnji novinar i književnik Obrad Dodić. Na portalu „Drina.info” on piše kako je 1998. godine razgovarao sa Radisavom Aleksićem, rođenim u bajinobaštanskom selu Ovčinji, koji je živeo i radio u Puli.

– Radisav je tada ispričao da je autor ove skulpture poznati italijanski skulptor i slikar Gvaltijero Moceni, inače Aleksićev dugogodišnji prijatelj. Moceni je rođen u Puli, tu proveo mladost, da bi se potom preselio u Milano. Skulpturu je uradio 1981. na manifestaciji „Mermer i zvuci” u Aranđelovcu. Te iste godine skulptura je poklonjena Bajinoj Bašti i postavljena na mestu gde je otkrivena – piše Dodić.

Prilikom njenog postavljanja u varoši kraj Drine gostovao je i autor Moceni. Tu se zadržao sedam dana i upoznao ovaj kraj, iz koga je poneo lepe utiske. O tome je, prema Aleksićevom kazivanju, često govorio u krugu svojih prijatelja u Puli.

Dodić ističe da su se Radisav rodom iz Ovčinje i Gvaltijeri rođen u Puli često posećivali ili kontaktirali. Prilikom jednog razgovora poznati skulptor (dela su mu u mnogim gradovima širom sveta) zamolio je Aleksića da pri dolasku u svoj zavičaj načini nekoliko fotografija njegove skulpture koja mu je posebno draga, jer je želeo da napravi katalog svih svojih značajnijih dela u koje nesumnjivo spada i bajinobaštanska skulptura. Radisav je to sa zadovoljstvom prihvatio.

– Možda će posle ovoga Bajinobaštani više obratiti pažnju na ovo značajno vajarsko delo i na autora skulpture koji je živeo u dalekom Milanu, a ponekad, verujemo, oživljavao uspomene na nekadašnji boravak u našem kraju. A projektom izgradnje Parka ćirilice predviđeno je da se ova skulptura ukomponuje u novu parkovsku celinu i ispred nje postavi tabla s natpisom o autoru i delu kako bi Bajinobaštani i turisti ubuduće znali da je ovo rad poznatog italijanskog skulptora – napisao je Obrad Dodić.

Tragom tog zapisa, potražili smo na internetu podatke o umetniku Gvaltijeru Moceni i našli razgovor s njim za pulski „Glas Istre” objavljen početkom ove godine. Tu se navodi da ima 86 godina, a krase ga dečačka vedrina i vulkanska stvaralačka energija, da je iza njega sedam decenija umetničkog rada i impresivan opus, izlaganja slika i postavljanja 150 skulptura u javnim prostorima na gotovo svim kontinentima. Nije, naravno, pomenuto bajinobaštansko delo, ali se umetnik, recimo, seća da su njegovi slikarski počeci vezani za filmski festival u Puli 1953. godine kada je slikao velike plakate ispred Arene i plakat za film „Devojka i hrast”. Otišao je da živi u Milano, koji je u to vreme bio svetski umetnički centar. „Pojedini veliki američki autori često su tada prvo izlagali u Italiji i tek onda postajali slavni u Americi”, rekao je za „Glas Istre”. U Puli je 1979. napravio i postavio veliku skulpturu koju ovde zovu „Brod”, za koju je limove dalo brodogradilište „Uljanik”. Ističe Gvaltijero da su u bivšoj Jugoslaviji parkovi skulpture u Aranđelovcu, Portorožu i Labinu bila tri takva parka vodeća u svetu...

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teodora Lektora
Ne, nije bolje da je ostalo u žbunju. Najbolje je da se delo očisti (konzervatori), stručno obradi, postavi na valjano javno mesto u tom gradu i upiše u turističke vodiče tog regiona. Kulturni narodi čuvaju iskopine, zapravo raspale cigle stare dva milenijuma, o njima pišu studije i objavljuju svetski validne monografije, a neki od nas nisu u stanju da prepoznaju i sačuvaju ni dar istaknutog umetnika.
Пера Писар
"Kulturni narodi čuvaju iskopine, zapravo raspale cigle stare dva milenijuma, o njima pišu studije i objavljuju svetski validne monografije". Ово није мерило културе неког народа него показатељ колико је култура пропала. Грмље је за мене много лепше и инспиративније, а ако баш мора да се уклони (грмље) овај камен може да се употреби у грађевинарству.
Brat Kinez
"Svetski umetnik"...
Milan Matić
Ovo na slici bolje da je ostalo u žbunju.
dobro je
Dobro da ga nisu razbili za materijal za nečiju vikendicu...šta zna ljakse šta je umetnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.