Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: SRĐAN HOFMAN (1944‒2021)

Poverenje u avanturu zvuka

U njegovim delima pršti vitalna enegrija i teče gospodska ležernost, sustižu se inteligentno igranje i sirova drama
Срђан Хофман (Фото: Велимир Саватић)

Naš veliki kompozitor, muzički pedagog i delatnik na polju kulture, prof. Srđan Hofman, preminuo je u Beogradu, u nedelju, 26. septembra.

Njemu pripada jedno od centralnih mesta u formiranju postmodernog lika srpske muzike, kako i po uvek budnoj radoznalosti prema novim stilskim i kompoziciono-tehničkim tendencijama koje je u svojim delima pokušavao i moćno kreativno razvijao, tako i zahvaljujući njegovoj pedagoškoj delatnosti. Kao dugogodišnji profesor na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu obrazovao je mnoge generacije uspešnih muzičkih stvaralaca. Od 1989. do 1998. bio je dekan ovog fakulteta, a između 2007. i 2009. vršio je dužnost prorektora Univerziteta umetnosti. Bio je jedan od retkih doživotnih profesora sa titulom emeritus.

Rođen 1944. godine, diplomirao je i magistrirao u klasi prof. Stanojla Rajičića, koga je i nasledio na Katedri za kompoziciju. Takođe je delovao i kao šef Tonskog studija FMU, čiji je i osnivač, a bavio se i teorijskim radom vezanim za elektronsku muziku. Srđan Hofman je bio dugogodišnji predsednik Predsedništva Udruženja kompozitora Srbije i predsednik Upravnog odbora SOKOJ-a. Između 2002. i 2006. bio je ambasador u Južnoafričkoj Republici.

Bio je član žirija na međunarodnim takmičenjima Muzičke omladine i žirija za nagradu „Stevan Mokranjac”. Jedan je od osnivača i prvi selektor festivala Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu, a dugo godina bio je i sekretar Nacionalne sekcije Međunarodnog društva za savremenu muziku.

Njegova dela su izvođena na vodećim domaćim i inostranim festivalima, među kojima su Muzički bijenale Zagreb, Svetski dani muzike u Nemačkoj, Švedskoj i Rumuniji, Festivali elektronske umetnosti u Finskoj i elektroakustičke muzike u Buržu, kao i na festivalima i u okviru koncertnih sezona u mnogim zemljama Evrope, u Australiji i Sjedinjenim Državama.

Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i prvih nagrada Međunarodne tribine kompozitora za ostvarenja „Koncertna muzika” (1994) i „Znakovi” (1995), a dva puta dobio je i naše najveće priznanje za muziku, nagradu „Stevan Mokranjac”, za dela „Gledajući ogledala Aniša Kapura” (2011) i „Kroz kutije zvuka” (2015). Za svoje pedagoške i organizacione doprinose nagrađen je i Velikom plaketom Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Osnovne crte Hofmanove poetike bile su radoznalost, istraživački duh, profesionalni perfekcionizam i poverenje u ogromnu vlastitu muzikalnost. I veliki fantazam igre. Na jedinstven način je prožeo intuitivnu neposrednost putovanja i po poznatim i po neistraženim poljima zvuka sa ekspertskim poznavanjem tehnika, metoda i teorija njegovog oblikovanja i proširivanjem njegovog domena u elektroakustičku i kompjutersku oblast. Očuvao je gotovo dečje poverenje u samu avanturu zvuka, no umeo je da usmerava to svoje traganje velikim iskustvom i znanjem, kao i da zadrži suvereni položaj gospodara te neodoljive igre stvaranja. Bio je magistar ludens svog akustičkog univerzuma u kome je istraživao, isprobavao, sastavljao, demontirao, parafrazirao, izmišljao i smišljao, postavljao pitanja... ogledao se u akustičkim ogledalima velikog sveta gustim od zvučanja i artikulisao te odbleske i misli koje žive samo u muzici – a nose semantičku supstancu svega.

U njegovim delima pršti vitalna enegrija i teče gospodska ležernost, sustižu se inteligentno igranje i sirova drama, caruje dinamika rekurzije i preobražaja, nadmudruju se komplikacija i jednostavnost... Tom ekspertskom ekvilibristikom duha i muzikalnosti se jedan od naših najvećih kompozitora na prelomu vekova, Srđan Hofman, upisao u svoj veliki akustički zavičaj kao njegov tvorac i njegov večiti istraživač: „Otisci zvučanja”, „Deža vu”, „Ogledala”, „Ko sam ja?”, „Znakovi”, „Duel”, „Koncertantna muzika”, „Muzičke igračke”, „Gledajući ogledala Aniša Kapura”, „Kroz kutije zvuka” ... i poslednja, „Bez jave”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.