Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaposlenost brže raste u privatnom, nego u javnom sektoru

Do kraja 2021. očekuje se porast broja onih koji će imati posao, a nadalje će sve zavisiti od toga da li će u Srbiji doći do oporavka privrede
(Небојша Марјановић)

U Srbiji se stanje na tržištu rada umereno poboljšava. U drugom kvartalu ove godine registrovana zaposlenost povećana je za 3,3 odsto, u privatnom sektoru za bezmalo pet procenata, dok je zaposlenost u javnom sektoru porasla za pola procenta. Većina delatnosti ostvarila je međugodišnji rast zaposlenih, pri čemu je najveći broj novajlija u radnom odnosu zabeležen u delatnostima informisanja i komunikacije, a solidan rast u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i trgovini. Promene u strukturi su pozitivne, podseća prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jer brže raste zaposlenost u privatnom, nego u javnom sektoru, dok je učešće neformalne u ukupnoj zaposlenosti znatno smanjeno. Poslednjih godina pomeren je i odnos snaga na tržištu rada u korist radnika, čemu je doprineo rast privrede.

– Svi ti faktori pozitivno utiču na tržište rada i deo su šireg procesa koji obuhvata veliki broj evropskih zemalja. U Evropi se tako susrećemo sa nedovoljnom ponudom radne snage, a uzrok tome je da je pregovaračka pozicija radnika na tom tržištu jača, povoljnija nego ranije. To omogućava radnicima da računaju na veći rast plata, ali i da poprave radni položaj, da postanu regularno zaposleni, uz poreze i doprinose – navodi  prof. Arsić.

Podseća da je jedna od posledica nedovoljne ponude radne snage na evropske nivou i to da se radnici iz manje razvijenih delova Evrope u manjoj meri sele u zapadne krajeve EU.

– To dodatno smanjuje ponudu radne snage u zemljama, kao što su Srbija, Bugarska, Rumunija, što ima svoje loše demografske posledice. Ipak, sa stanovišta onih koji su ostali to je dobro, jer je ponuda radne snage manja, tražnja raste i to utiče da zarade rastu nešto brže. Zbog toga su plate na međugodišnjem nivou kod nas povećane za 6,6 odsto u drugom kvartalu, a u trećem verovatno će biti manjeg rasta, zbog inflacije koja obezvređuje taj rast – očekuje prof. Arsić.

I u toku naredne godine biće poboljšanja na domaćem tržištu rada, smatra on, jer će privreda nastaviti oporavak i rast do kraja ove godine.

– Iako postoje neke teškoće u svetu, budući da neke delatnosti imaju probleme sa nabavkom repromaterijala što usporava njihov opravak, do kraja ove godine očekuje se rast zaposlenosti, a nadalje će sve zavisiti od toga da li će se u Srbiji oporaviti investicije, posebno zato što se još nisu vratile na pretkrizni nivo – objašnjava profesor.

Za opravak investicija potrebno je da se otvaraju novi fabrički kapaciteti, a Srbija danas ima situaciju da se mnoge fabrike zatvaraju.

Da li je onda na dobrom putu da u 2022. godini privuče strane investicije?

– Rizici su veći nego obično, ali će nam kretanja na svetskom tržištu ići naruku jer postoji relativno velika ponuda jeftinog kapitala. Preduzeća koja odluče da investiraju mogu da se zaduže po veoma niskim kamatnim stopama u Nemačkoj, Austriji i Italiji, odakle nam najviše stižu investitori. I troškovi rada su kod nas među najnižim u Evropi, niži čak nego u Bugarskoj – podseća prof. Arsić, i dodaje da je u odnosu na zemlje regiona, BiH, Severnu Makedoniju i Albaniju, Srbija u prednosti jer je jača i ima bolju infrastrukturu.

– Ipak, za investicije je važna i politička stabilnost, pa problemi s Kosovom mogu da pokolebaju strane ulagače. Bitna je i makroekonomska stabilnost koja postoji u Srbiji, jer je inflacija relativno niska, kurs je stabilan, a plate niske, recimo, niže nego u Kini. Investitorima se zato više ne isplati da otvaraju nove pogone u Kini, a i niži su im ovde transportni troškovi – otkriva on, i zaključuje da su kratkoročne perspektive za opravak privrede i poboljšanje na tržištu rada u Srbiji relativno dobre, ali i da će boljitak zavisiti od toga kako se budu oporavljale svetska i evropska privreda.

– Tu ima dosta rizika, a jedan je inflacija, pa ako tamo nastavi da raste, što se može i očekivati, to će onda svakako usporiti i oporavak naše privrede – dodaje prof. Milojko Arsić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.