Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je iskustvo Budimpešte pomoglo Beogradu u snabdevanju vodom za piće

Reni bunari beogradskog vodovoda izgrađeni su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a rekonstrukcijom je izdašnost jednog bunara sa 20 litara u sekundi pre obnove dostigla 75 litara u sekundi
(Фото: Приватна архива)

Velike gradove često muče slični problemi, a jedan od najvećih svakako je obezbeđivanje dovoljno pitke vode za stanovništvo. Smatra se da je u gradovima na obalama reka sa šljunkovitom terasom najracionalniji način snabdevanja vodom izgradnja reni bunara. Upravo je problem njihovog održavanja doveo do saradnje stručnjaka vodovoda Budimpešte i Beograda.

„Tokom jedne konferencije, kroz razgovor smo slučajno otkrili da se dve prestonice snabdevaju vodom na isti način, iz reni bunara, te da Beograd ima probleme koje je pre 15 godina imala i Budimpešta, a izazvani su zastarevanjem bunara i naglim smanjenjem prinosa vode”, priča za „Politiku” Đula Čoka, tehnički direktor preduzeća „Duna-kut” iz Budimpešte.

Đerđ Čoka objašnjava da Budimepšta već 150 godina vodu crpi iz reni bunara. Počev od šezdesetih pa sve dok osamdesetih godina 20. veka izgrađeno je oko 300 bunara sa drenovima, koji i danas predstavljaju osnovni vid eksploatacije vode. Nakon višegodišnje rekonstrukcije bunara, Budimpešta danas bez problema obezbeđuje kvalitetnu vodu svojim građanima. „Izgradnja reni bunara čiji je prečnik obično od tri do šest metara, počinje spuštanjem bunarskog okna do prvog vodonepropusnog sloja. U Budimpešti je to na dubini od 15 do 25 metara, a u Beogradu na šljunkovitoj terasi reke Save može dostići i 30 do 35 metara. Nakon izgradnje okna bunara, dno se zatvara, zabetonira armiranim betonom. U šahtu se tada utiskuju horizontalni drenovi, odnosno perforirane cevi prečnika 219 milimetara, dužine 30 do 50 metara. U jedno bunarsko okno utiskuje se pet drenova, mada ih može biti i 10 komada. Preko ovih drenova u okno dospeva velika količina vode koja je, zahvaljujući obalnoj filtraciji, po kvalitetu okarakterisana kao voda za piće”, objašnjava Đerđ Čoka složenu tehnologiju koja omogućava da dovoljno vode stigne u gradske vodovode. Kapacitet jednog takvog bunara je između šest i osam hiljada kubnih metara, ali pod idealnim uslovima dostiže i 10.000 kubnih metara na dan. Reč je o licenciranoj, patentom zaštićenoj tehnologiji, čiji vlasnici su vodovodno preduzeće Budimpešte i „Duna-kut”, dodaje Čoka.

Ova tehnologija predstavljena je pre nekoliko godina i stručnjacima i rukovodstvu JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, nakon čega je preduzeće „Duna-kut” na tenderu dobilo pravo da u okviru pilot-projekta potpuno rekonstruiše jedan reni bunar.

„Prva rekonstrukcija je dokazala da je izdašnost reni bunara sa 20 litara u sekundi pre obnove dostigla 75 litara u sekundi po završetku radova. Laboratorijske analize pokazale su da sirova voda po kvalitetu ispunjava uslove za vodu za piće. Za protekle tri godine kapacitet bunara je nepromenjen, bez obzira na nivo reke Save”, kaže Đula Čoka.

„Po mojim informacijama, reni bunari beogradskog vodovoda izgrađeni su šezdesetih i sedamdesetih godina, a u funkciji je 70 do 75 bunara. Drenovi ovih bunara su izvedeni od klasičnog čelika, a zbog korozije i prenapregnutosti eksploatacije, jer gradu se mora obezbediti voda, najveći broj bunara je preopterećen. Njihova rekonstrukcija se ne može dalje odlagati”, nastavlja Čoka.

Tehnički direktor „Duna-kuta” navodi da je 2017. godine sklopljen sporazum kojim je utvrđeno da će se program rekonstrukcije beogradskih bunara sprovesti u etapama od po dva puta po pet godina. Plan je bio da se svake godine rekonstruiše pet bunara. Ovaj sporazum potpisali su nadležni ministri Mađarske i Srbije, a mađarska vlada ponudila je i da obezbedi povoljan kredit.

„Nakon toga usledio je tender na kojem smo dobili posao rekonstrukcije dva reni bunara, zadatak smo na vreme i besprekorno izvršili i ovi bunari danas već uveliko služe poboljšanju snabdevenosti Beograda vodom za piće”, kaže Đula Čoka. „Tokom 2020. godine bili smo pobednici na još jednom javnom nadmetanju, koji je raspisan za rekonstrukciju dva reni bunara. Ovaj posao je u toku. Jedan od bunara smo privremeno stavili na raspolaganje ’Beogradskom vodovodu’ na taj način pomažući u rešavanju poteškoća u snabdevanju vodom.”

Preduzeće „Duna-kut” u Srbiji je osnovalo ćerku firmu „Infoservis” i angažovalo domaću radnu snagu, što je, ističe Čoka, doprinelo uspehu posla. Saradnja između vodovoda glavnih gradova dve zemlje našla se i u zapisniku sa sednice Mešovite komisije za privrednu saradnju između Mađarske i Srbije koja je održana početkom juna ove godine. Sporazumom je definisano da će zajednički rekonstruisati 40 do 50 bunara. Istovremeno, ova peštanska firma je izrazila želju da učestvuje u rešavanju problema snabdevanja vodom Novog Sada, pa i Zrenjanina.

„Po našem mišljenju, ova saradnja će obostrano jačati naš dugoročni odnos, kao i naše privredne i stručne ambicije. Putem rekonstrukcije beogradskih reni bunara rešava se problem i obezbeđuje dugoročna sigurnost u snabdevanju vodom glavnog grada Srbije. Kao što znamo, priča o vodi za piće ne počinje otvaranjem slavine u stanu, nego kod bunara sa drenovima”, zaključuje Đula Čoka, tehnički direktor preduzeća „Duna-kut”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beograđanin
Čemu priča o tome kada Makiš postaje depo za metro i novo naselje za 150.000 ljudi a ispod vodeno dobro.Umesto da čuvamo izvor života.Voda postaje novo najvrednije zlato.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.