Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vojlovački Sekelj Mađari proslavili Kirvaj

Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Tamaši Aron” postavilo kirvaj-drvo, koje su okitili njihovi najmlađi članovi i uz verski obred, pričest u crkvi i porodično okupljanje, organizovali niz prigodnih sadržaja
Окићено дрво испред седишта друштва (Фо­то О. Јан­ко­вић)

Pančevo – Ispred Etno-kuće i velelepne Sekelj kapije Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Tamaši Aron” u Vojlovici, uzdiže se kirvaj-drvo, povodom istoimenog praznika. U ovom pančevačkom naselju poslednje nedelje septembra svečano obeležavaju praznik osveštenja Reformatske i Evangeličke crkve koje, jedna kraj druge, u centru naselja, stoje od 1902. godine.

„Svake godine organizujemo niz pratećih manifestacija, a od 2007. godine, slušajući priče naših starih, koji pamte kako je nekada bilo i kako se ovaj praznik obeležavao, uveli smo, odnosno vratili, lep običaj da naš prostor i praznik obeleži kirvaj-drvo. Ono što se mora uraditi je da se iseče i očisti drvo, oljušti mu se kora, a najmlađi ga okite šarenim trakama, mašnicama, maramama, cvećem, jabukama. Običaj je nekada nalagao i da stasiti momci, pošto je stablo bilo prilično visoko, treba da se popnu uz ogolelo drvo i devojci skinu maramu ili jabuku, kao znak pažnje i ljubavi. Ono što ukazuje na to da već imamo i naslednike, i što nas je posebno obradovalo jeste da je dvoje mališana, kraj velikog drveta, postavilo ukrašenu granu, što nam govori da uče iz primera nas odraslih. Mi smo tu tradiciju oživeli, a naše kirvaj-drvo stajaće tu nedelju dana”, priča za „Politiku”, Ilona Lečei, sekretarka Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Tamaši Aron”.

Već četrnaest godina, ovo društvo Kirvaj slavi i dan ranije. Iako je to nedeljni praznik uz verski obred, pričest u crkvi i porodično okupljanje, i subotom se organizuje niz sadržaja. Tako je i ove godine, u predvečerje praznika, bilo prigodnog slavlja uz zvuke tradicionalnih narodnih melodija u sali društva, koju krasi i samostalna izložba njihovog člana Embeli Janoša, a s takmičenja je na trpezu stigao i čuveni mađarski gulaš.

„Iako je to naizgled uobičajen način proslave praznika, mi smo i tu otišli korak dalje. Ove godine odlučili smo da napravimo poseban gulaš i to tako što smo iz svih takmičarskih koltlića, sadržaj izmešali i onda je to bilo jedno jedinstveno jelo, čiji svaki zalogaj ima svoj ukus. Tako smo osmislili praznik ove godine, a radujemo se već sledećoj, jubilarnoj, kada će naša crkva slaviti i obeležiti 120 godina postojanja”, napominje Lečei, operativac društva koje deceniju i po, svake pete godine, organizuje i susrete Vojlovčana koji su se odselili iz ovog kraja, i to ne samo pripadnika mađarskog naroda.

„Bilo da su otišli u drugo selo, dugi deo Srbije, ili na drugi kraj sveta, mi ih pozivamo da dođu kući. Prve, 2007. godine manifestacija je trajala sedam dana, a svake večeri je organizovan tematski programi. Svake pete godine upriličimo susrete Vojlovčana, a tako će biti i narednog leta kada naša crkva slavi veliki jubilej”, kaže Ilona Lečei.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Свака вам част на очувању своје традиције, мада ме чуди да није нешто слично организовано у Скореновцу, селу крај Ковина, који је иначе познат као Секељ варош, баш због Секељ Мађара.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.